Ana Ivanović nekada je harala teniskim terenima, osvajala je pehare i došla na vrh liste najboljih, ali niko nije mogao ni da zamisli šta se krilo iza njenog prepoznatljivog osmeha. Tek sada je skupila hrabrost i odlučila da progovori zašto se zaista penzionizala kada je imala samo 29. godina.
Njeno iskreno priznanje otvorilo je važnu temu mentalnog zdravlja, posebno među vrhunskim sportistima, ali i svima koji se svakodnevno suočavaju sa anksioznošću.
Gostujući u emisiji "(Ne)uspeh prvaka: Specijal sa Slavenom Bilićem", Ana je otkrila da joj slava nije nedostajala nakon završetka karijere upravo zbog ogromnog pritiska koji je godinama nosila.
– Taj momenat mi nije nedostajao. Možda upravo zato što sam mnogo vremena provodila u borbi protiv sebe zbog toga što sam bila u centru pažnje. Taj deo je bio maknut. Poslednjih godina imala sam jako velike napade panike kada bih izlazila na teren – priznala je naša najuspešnija teniserka.
Kako kaže, o tome nikada ranije nije govorila, iako su njeni problemi često bili vidljivi tokom mečeva.
– Nikada nisam pričala o tome, ali imala sam jako velike napade panike. I onda bi se ljudi pitali šta se odjednom događa usred meča, zašto padnem, a u stvari u meni se okine panika i više ne mogu. Obuzme me strah da sutra ponovo moram da izađem i igram pred ljudima – rekla je Ana.
Njeno svedočenje pokazuje da se napadi panike mogu javiti i kod ljudi koji spolja deluju potpuno sigurno, uspešno i samouvereno.
Šta je napad panike i kako se manifestuje?
Naime, svakodnevni život modernom čoveku nameće konstantne, brze i nepredvidive promene, stavljajući ga u stanje neprestanog prilagođavanja i rešavanja problema za problemom. Posledica takvog savremenog načina života jesu neprestani, hronični stres, nesigurnost, strah od neizvesne budućnosti. Drugim rečima, trenuci kada se čovek može osećati potpuno relaksirano i neopterećeno svakodnevnim izazovima su retkost.
Kao rezultat nagomilanog stresa, teskobe i strepnje može se javiti anksioznost u vidu napada panike.
Dakle, napadi panike predstavljaju poremećaje anksioznosti. Ponekad je jako teško dati sveobuhvatnu definiciju napada panike zbog kontrasta psihičkih i fizičkih simptoma. U osnovi, napad panike je fizička manifestacija osobe na određeni psihički problem.
Iako sami napadi panike nisu opasni po život, oni mogu biti veoma zastrašujući i značajno uticati na kvalitet života. Ako se pitate “kako savladati napad panike”, dobra vest je da postoje efikasni načini i tretmani za lečenje ovog stanja.
Kako izgleda napad panike?
Napad panike je iznenadna epizoda intenzivnog i preplavljujućeg straha koji izaziva teške fizičke simptome u situacijama kada nema realne opasnosti ili očiglednog uzroka. Mogu biti izuzetno zastrašujuće iskustvo. Kada se dogodi napad panike, osoba u tim trenucima misli da gubi kontrolu nad sobom, da ima srčani udar ili čak da umire.
Napad panike u proseku traje od nekoliko minuuta do pola sata. Tokom napada panike, osoba može doživeti teške emocije, uključujući bespomoćnost i strah. S druge strane, napad panike simptomi mogu uključivati ubrzan srčani rad, ubrzano disanje, prekomerno znojenje, kao i drhtanje.
U osnovi, napad panike prate četiri ili više sledećih simptoma. To su:
- Nedostatak vazduha
- Ubrzan rad srca
- Srčana aritmija
- Preznojavanje
- Slabost
- Vrtoglavica i mučnina
- Nesvestica
- Strah od infarkta i umiranja
Napad panike nije isto što i običan strah. Naprotiv, napadi panike su znatno više od straha koji, s vremena na vreme, svako od nas oseti. U tom smislu, istakli smo, napad panike se može dogoditi u bilo kom trenutku i bilo gde – dok osoba prelazi ulicu, dok pere sudove, dok sređuje kuću…
Kako savladati napad panike?
Mnogi ljudi nisu svesni da se napad panike može lečiti. Neki ljudi se stide ili nerado pričaju o svojim simptomima iz straha da će biti označeni kao hipohondri. Umesto toga, oni pate u tišini, izolujući se od prijatelja, porodice, lekara i bilo koga ko im može pružiti bilo kakav oblik podrške.
Sledeći koraci mogu umnogome da pomognu:
1. Praktikujte duboko disanje
Duboko disanje može smanjiti simptome panike tokom samog napada. Udahnite što je moguće sporije, duboko i nežno kroz nos i polako izdahnite kroz usta. Zatvorite oči i fokusirajte se na svoje disanje.
2. Budite svesni i prihvatite činjenicu da ste doživeli napad panike
Svest o tome da imate ili da ste doživeli napad panike – a ne opasnu zdravstvenu epizodu – može pomoći u upravljanju strahom koji doživljavate. Uvek podsetite sebe da su napad panike simptomi privremeni i da će proći.
3. Opustite mišiće i praktikujte tehnike relaksacije
Napadi panike mogu uzrokovati mišićnu tenziju. Fokusirajte se na opuštanje jedne po jedne mišićne grupe kako biste smanjili napetost.
4. Dobro se naspavajte
Pokušajte svake noći da spavate u tihoj, tamnoj i relativno hladnoj sobi. Nemojte koristiti telefon ili računar pred spavanje. Trudite se da svakog dana idete u isto vreme na spavanje, kao i da se u isto vreme budite. Ovo važi i za dane vikenda.
5. Vežbanje i izbegavanje nezdravih životnih navika
Svakog dana treba izdvojiti makar 30-ak minuta za trening i vežbanje, koji dokazano smanjuju stres. Na taj način, smanjuju se izgledi da se doživi napad panike. Isto tako, treba u što većoj meri izbegavati kafu i kofeinske napitke, alkohol, kao i bilo koje druge psihoaktivne supstance.