Nedavno je razvod naše proslavljene teniserke Ane Ivanović i bivšeg nemačkog fudbalera Bastijana Švajnštangera izazvao pravu buru u javnosti, a Ana nakon toga retko govori o privatnom životu. Upravo zato njeno gostovanje u emisiji "(Ne)uspjeh prvaka", koju vodi proslavljeni hrvatski fudbaler i trener Slaven Bilić, privuklo je veliko interesovanje širom regiona.
Nekadašnja najbolja teniserka sveta u razgovoru je otvoreno govorila o životu nakon završetka sportske karijere, majčinstvu i mestu koje već godinama smatra svojim domom. Umesto teniskih terena i neprekidnih putovanja, danas joj je, kako kaže, najvažnije vreme koje provodi sa porodicom.
Palma de Majorka postala je njen dom
Ana Ivanović otkrila je da je kuću na Palma de Majorki kupila još 2008. godine, dok je bila na vrhuncu profesionalne karijere. Vremenom je upravo ovo špansko ostrvo postalo mesto na kojem je odlučila da gradi porodični život.
Danas tamo živi sa sinovima Lukom, Leonom i Teom, a ističe da joj mirniji način života i klima u velikoj meri odgovaraju.
"Da, deca idu u školu, ovde živim, kupila sam kuću 2008. godine dok sam još igrala tenis, ovo mi je postao dom. Dosta je mirnije ovde, provodimo dosta napolju, vreme je lepo tokom cele godine, imam tri dečaka, život je aktivan, lakše je sa njima biti napolju, družiti se. Škole su odlične", rekla je Ana Ivanović u emisiji "(Ne)uspjeh prvaka".
Život daleko od reflektora i teniskih terena
Od kada je završila profesionalnu karijeru, Ana Ivanović posvetila se porodičnom životu i majčinstvu. Iako se povremeno pojavljuje u javnosti i učestvuje u različitim projektima, privatnost nastoji da sačuva daleko od očiju javnosti.
Zbog toga je njeno gostovanje kod Slavena Bilića izazvalo posebnu pažnju, jer je publika imala priliku da čuje kako danas izgleda svakodnevica jedne od najuspešnijih srpskih sportistkinja svih vremena.
Ana se prisetila detinjstva, odrastanja u teškim vremenima, ogromne podrške porodice i trenutaka kada je izgledalo da će njena teniska priča prerano biti završena.
Poznato je da je Ana Ivanović stigla "sa dna bazena do vrha sveta", da je karijeru započela u vrlo teškom vremenima koja su devedesetih zadesila Srbiju, kao i da bez podrške roditelja ne bi nikada postigla to što jeste. Ipak, tek sada, ravno deceniju od kada je odlučila da okači reket o klin, odlučila je da progovori o detaljima iz života i karijere koji su mnogim fanovima ostali misterija, a koji samo savršeno upotpunjuju jednu prelepu priču o velikom nalentu, velikoj upornosti, ali i velikoj žrtvi i rizicima koje su majka Dragana i otac Miroslav podneli u neizvesnim egzistencijalnim godinama u periodu njenog sportskog razvoja.
"Nisam se igrala barbikama i lutkama"
Govoreći o svojim počecima, Ana je ispričala da je ljubav prema tenisu otkrila veoma rano.
"Nikada se nisam igrala barbikama i lutkama. Volela sam lopte, crtanje i sport. Sa četiri godine pronašla sam stare rekete i udarala lopticu o zid. Monika Seleš bila je moj idol i želela sam da budem kao ona. Za peti rođendan dobila sam prvi reket i tada je sve počelo."
Kako kaže, roditelji su u početku tenis doživljavali kao hobi, ali su vrlo brzo shvatili koliko je posvećena tom sportu. Najveća podrška tokom odrastanja bili su upravo mama i tata, koji su je pratili na treninzima i takmičenjima uprkos veoma teškim okolnostima.
"Tata je vozio poniku od Zemuna do Novog Beograda"
Posebno emotivno govorila je o ocu, koji je zbog nje činio sve što je mogao. Prisustvovao je svakom treningu, nosio njenu opremu i nije odustajao ni kada su sankcije i bombardovanje potpuno promenili svakodnevni život.
Ana se prisetila jednog detalja koji najbolje oslikava koliko je porodica bila spremna na odricanja.
"Tokom bombardovanja imali smo bonove za benzin. Bilo je to veoma teško vreme, pa sam predložila ocu da ih ne trošimo zbog mojih treninga. Od Zemuna do Novog Beograda išli smo biciklima. Tata je vozio poniku, ja BMX, a on je uvek nosio moju tenisku torbu."
Zbog nedostatka novca nisu trenirali ni u standardnim uslovima. Umesto zatvorenih teniskih balona, treninzi su održavani u ispražnjenom bazenu u sportskom centru "11. april", gde su improvizovani tereni omogućavali deci da nastave sa radom uprkos svemu.
Iako su roditelji ulagali maksimum, došao je trenutak kada više nisu mogli da finansiraju njene treninge. Ana je tada shvatila da bez individualnog rada neće moći da napravi iskorak.
"Rekla sam mami da želim individualne treninge ili da prestanem da treniram. Vremena su bila teška i nismo imali novca, ali roditelji su pronašli način da mi to omoguće."
Odlazak u Švajcarsku sa 12 godina
Nedugo zatim porodica je ostala bez sredstava da nastavi da finansira njenu karijeru. Upravo tada dogodio se preokret koji je promenio njen život.
"Imala sam sreće. Kada su moji roditelji ostali bez novca, pojavio se sponzor koji me je spasao. Sa 12 godina otišla sam u Švajcarsku na testiranja i posle toga dobila podršku koja mi je omogućila da nastavim da gradim karijeru."
Kasnije je taj prvi sponzor bankrotirao, ali je Ana ubrzo upoznala Dana Holcmana, koji je postao njen menadžer i ostao uz nju tokom cele profesionalne karijere.
U razgovoru sa Slavenom Bilićem Ana je govorila i o mnogim drugim važnim životnim temama – prelasku iz juniorske u seniorsku konkurenciju, osvajanju Rolan Garosa i dolasku na prvo mesto WTA liste, povredama koje su usledile, psihološkim izazovima, napadima panike koje je godinama krila od javnosti, razgovoru sa bratom koji joj je promenio pogled na karijeru, odluci da završi profesionalni tenis, ali i današnjem životu na Majorki, gde sa sinovima uživa u porodičnoj svakodnevici.
Ipak, iz cele njene priče možda najjača poruka ostaje ona iz detinjstva – da iza najvećih sportskih uspeha često stoje godine odricanja, podrška porodice i vera da se ni u najtežim trenucima ne odustaje od snova.