Navikli smo da se plašimo moždanog udara, visokog krvnog pritiska i da pratimo visok šećer i holesterol. Pazimo šta jedemo. Imamo veliki ormarić sa lekovima i raspored za uzimanje svih lekova. Brinemo o svemu osim o njemu. Osim o sopstvenom mozgu.
Dokle god ne boli, dok god funkcioniše, pretpostavljamo da je mozak u redu i ne brinemo. Ali mnogi primećuju da dok su naši roditelji još uvek svesni sa 70–80 godina, mi, u 40-im, 50-im ili 60-im, sve više zaboravljamo planove i imena i postavljamo pitanja desetine puta, pokušavajući da se setimo stvari. Problem je već unutrašnji. Hajde da ga rešimo.
1. Eliminisali smo masti
Oduvek smo slušali da je masnoća loša. Da izaziva holesterol i začepljuje krvne sudove. Zato smo promenili ishranu da bismo eliminisali masnoću. Bilo koju vrstu. Nemasni sveži sir, nemasno meso. Ali samo je bilo gore.
Naš mozak se sastoji od 60% masti. Potrebno mu je više od samo kalorija. Potrebne su mu prave masne kiseline – omega-3. To su gradivni blokovi neuronskih veza. Kada godinama držimo dijetu, lišavamo mozak ovih supstanci. Veze između neurona postaju spore i krhke. Odatle dolazi ta neprijatna zaboravnost.
Nema potrebe za dodavanjem teških masti. Pokušajte da dodate masnu ribu poput skuše, haringe ili sardina. Ili malo oraha dnevno. Takođe možete pokušati da dodate kašiku nerafinisanog lanenog ili maslinovog ulja u salatu. Vaš um će biti bistriji.
2. Informacije o brzoj hrani
Sećate se svog sovjetskog detinjstva? Čitali smo debele knjige, učili pesme napamet i zapamtili desetine brojeva telefona bez ikakvih svezaka. Naši mozgovi su radili, naprezali se, gradili nove veze i trenirali.
A sada? Uključujemo televizor, računar. Ide tok-šou gde ljudi viču jedni na druge. Ili beskrajna serija o policajcima. Gledamo, klimamo glavom, ali mozak spava. Ne treba mu da obrađuje složene informacije. Dobija gotovu, unapred uvežbanu sliku.
Dajte svom mozgu malo podsticaja ako želite da nastavi da radi. Počnite da pamtite katrene. Rešavajte sudoku ili ukrštenice. Idite u prodavnicu drugim putem. Menjajte ruke za jednostavne zadatke: ako ste dešnjak, pokušajte da perete zube ili mešate supu levom rukom. Ovo stvara nove neuronske veze.
3. Dehidracija
Sa godinama, osećaj žeđi se prigušuje. Ceo dan hodamo sa suvim grlom i to čak ni ne primećujemo. Još je gore ako pijemo kafu da utolimo žeđ, ili supu, čaj ili limunadu. To su tečnosti, ali mozgu je potrebna čista voda. Potrebna mu je čista voda.
Kada malo pijemo, naša krv se zgušnjava. Sporije teče kroz kapilare. Mozak ne dobija dovoljno kiseonika. To doživljavate kao „maglu u mozgu“, letargiju i nemogućnost koncentracije.
Dehidrirani mozak radi u režimu štednje energije. Isključuje pamćenje, analizu i brzinu reakcije. Ostavlja samo osnovna podešavanja, gde postajemo kao mačke. Ležimo, spavamo i jedemo.
Mnogi već preporučuju držanje čaše vode, bokala ili barem flaše, kako biste je mogli videti, zapamtiti i odmah popiti.
Navikli smo da mislimo da um brzo stari. Ta zaboravnost je prirodna. Ali nismo primetili kako je ova norma postala deo naših života u mladim godinama. Zaista, ako prestanete da gladujete svoj mozak, sve će biti mnogo bolje. Čuvajte se!