Naučnici su identifikovali nekoliko hobija i životnih navika koje mogu da poboljšaju funkciju mozga i doprinesu dužem životu, čak i ako ih osoba usvoji u kasnijim godinama, prenosi Marta Stjuart.
Prema studiji iz 2023. godine, sprovedenoj na više od 700.000 američkih penzionera, čak osam zdravih životnih navika može da produži životni vek i do 24 godine, čak i ako se sa njima počne u četrdesetim, pedesetim ili šezdesetim godinama.
Među njima su redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana, prestanak pušenja, kvalitetan san i aktivan društveni život.
Međutim, stručnjaci ističu da postoje i druge aktivnosti koje bi trebalo uvrstiti u svakodnevnu rutinu kako bi se očuvalo zdravlje mozga i usporili procesi starenja.
Hodanje
Nekada se smatralo da samo intenzivno vežbanje može da produži životni vek. Međutim, istraživanja su pokazala da i redovno hodanje povećava zapreminu mozga i podstiče neuroplastičnost, odnosno sposobnost mozga da se prilagođava i stvara nove veze.
Jedna studija pokazala je da stariji muškarci i žene koji vode aktivan način života imaju znatno manji rizik od prerane smrti u odnosu na osobe koje većinu vremena provode sedeći. Najveću korist imali su oni koji su trčali ili igrali sportove sa reketom, dok se hodanje našlo odmah iza njih.
Druga istraživanja ukazuju da bi oko 4.000 koraka dnevno moglo da bude dovoljno za pozitivan uticaj na dugovečnost.
Učenje stranih jezika
Primer kanadske nastavnice Olge Kotelko, koja je počela da se takmiči u atletici u sedmoj deceniji života i obarala svetske rekorde sve do svoje smrti u 95. godini, inspirisao je naučnike da prouče njen mozak.
Snimci magnetne rezonance pokazali su da je bela masa njenog mozga bila slična onoj kod žena koje su bile znatno mlađe.
Stručnjaci navode da i učenje stranih jezika ima snažan neuroprotektivni efekat. Istraživač Art Kramer ističe da usvajanje novih znanja tokom čitavog života štiti mozak, navodeći primer svoje tetke koja je u 103. godini počela da uči italijanski jezik.
Šivenje, fotografija i pohađanje kurseva
Istraživanje sprovedeno među osobama starosti između 60 i 90 godina pokazalo je da su učesnici koji su tokom tri meseca po 16 sati nedeljno učili šivenje ili digitalnu fotografiju značajno poboljšali pamćenje i brzinu obrade informacija u poređenju sa onima koji su rešavali ukrštene reči.
"Mislim da ljudi potcenjuju značaj socijalizacije", izjavila je rukovodilac istraživanja Deniz S. Park.
Naučnici preporučuju bavljenje bilo kojom novom aktivnošću – od pohađanja kurseva u lokalnim centrima za obrazovanje odraslih do učenja korišćenja novih tehnologija ili uređaja. Ključ je u tome da sebi postavljate ciljeve, jer bez njih mozak brzo gubi motivaciju.
Žongliranje, ples i video-igre
Pregled 11 različitih studija pokazao je da žongliranje pozitivno utiče na neuroplastičnost mozga, a njegova prednost je što ne zahteva posebnu opremu niti instruktora.
Ples takođe doprinosi očuvanju zdravlja mozga. Jedna studija povezala ga je sa pozitivnim promenama u hipokampusu, delu mozga važnom za pamćenje, pri čemu su efekti bili slični onima koje pruža trening izdržljivosti.
Osim toga, ples poboljšava ravnotežu i koordinaciju, što se ne postiže uvek klasičnim vežbanjem.
Iznenađujuće, korisne mogu biti i video-igre. Istraživanje je pokazalo da su osobe između 60 i 80 godina koje su četiri nedelje igrale igre poput Angry Birds ili Super Mario 3D World na konzoli Nintendo Wii U poboljšale pamćenje, a pozitivni efekti zadržali su se i mesec dana nakon završetka eksperimenta.
Meditacija i kombinovanje zdravih navika
Pošto hronični stres negativno utiče na mozak, istraživači preporučuju tehnike opuštanja poput meditacije, joge ili vođenja dnevnika.
Čak i provođenje vremena sa kućnim ljubimcem može doprineti boljem pamćenju i većem nivou energije.
Laura Bejker, koja vodi veliko kliničko istraživanje US POINTER, smatra da nije dovoljno osloniti se samo na jednu zdravu naviku.
"Najbolje rezultate daje kombinacija fizičke aktivnosti, zdrave ishrane, mentalne stimulacije i društvene interakcije", objasnila je.