Mnogi bi na prvi pogled pomislili da bi voleli da imaju ono što ima Milan Petrović iz Trstenika. Međutim, iza priče o erekcijama koje traju satima krije se ozbiljan zdravstveni problem koji je obeležio gotovo ceo njegov život. Umesto da mu donese zadovoljstvo, stanje sa kojim se suočava izaziva mu jake bolove, neprijatnost, brojne odlaske u bolnicu i svakodnevnu borbu sa sopstvenim telom.
Milan otvoreno govori o poremećaju koji mu je dijagnostikovan kao Cupido sexualis enormis, odnosno preterani polni nagon. Kaže da je godinama pokušavao da pronađe efikasno lečenje, ali da terapije nisu dale očekivane rezultate, dok su pojedini lekovi i medicinske procedure toliko skupi da često ne može da ih priušti.
Prvi simptomi pojavili su se još u srednjoj školi
Kako priča, problemi su počeli još u tinejdžerskim danima, kada je bio učenik srednje škole. Tada nije znao šta mu se dešava, niti je imao kome da se obrati za pomoć.
U vreme njegovog odrastanja o intimnom zdravlju se, kako kaže, gotovo nije razgovaralo ni u porodici ni u školi. Zbog toga je godinama pokušavao da problem rešava sam, nadajući se da će stanje vremenom nestati.
„Morao sam više puta tokom jednog časa fizičkog da odlazim do toaleta zbog problema sa erekcijom. Tada se sa roditeljima nije pričalo o seksu. Prvi put sam otišao na kliniku tek u prvom braku“, ispričao je Milan za Una TV.
Kaže da su ga simptomi pratili svakodnevno i da je vrlo brzo shvatio da se razlikuje od svojih vršnjaka, ali nije znao zbog čega.
Bolovi su bili toliko jaki da je strahovao za život
Najteži deo njegove bolesti, kako navodi, nisu same erekcije, već bolovi koji nastaju kada one traju satima.
U pojedinim situacijama bol je bio toliko intenzivan da je bio uveren da neće preživeti.
„Mislio sam da mi neko medicinski pomogne. Bilo me je sramota i trpeo sam te bolove. Jednom me je bivša žena spasla kada je pozvala Hitnu pomoć. Na klinici sam čuo da imam isti problem kao Majkl Daglas“, rekao je Milan.
Dodaje da su česti odlasci u zdravstvene ustanove postali deo njegove svakodnevice, ali da ni posle brojnih pregleda nije pronađeno trajno rešenje koje bi mu omogućilo normalan život.
Problem ne bira ni vreme ni mesto
Jedan od najvećih izazova sa kojim se suočava jeste činjenica da se simptomi javljaju potpuno nepredvidivo.
Kako kaže, dešavalo se da problem nastane tokom porodičnih okupljanja, u društvu prijatelja ili na javnim mestima, zbog čega je često osećao nelagodu i stid.
Njegovi prijatelji potvrđuju da su više puta prisustvovali situacijama u kojima je Milan trpeo jake bolove.
„Dešavalo se i na slavi da se to dogodi. On se uvija od bolova, a često završi i u Hitnoj pomoći“, ispričali su njegovi prijatelji.
Zbog nepredvidivosti simptoma, kaže da nikada nije mogao da planira svakodnevne aktivnosti bez razmišljanja o tome da li će se problem ponovo javiti.
"Najduža erekcija trajala je 28 sati"
Milan navodi da je tokom života imao brojne epizode koje su trajale satima, a jedna od njih ostala mu je posebno urezana u sećanje.
„Najduža erekcija trajala je čak 28 sati. Ako ne mogu da doživim orgazam, krene sve da me boli. Kada bih imao odnose desetak puta dnevno, problem bi bio manji“, rekao je.
Ističe da su bolovi često bili toliko jaki da nije mogao normalno da sedi, hoda ili spava, zbog čega su pojedini dani bili potpuno izgubljeni.
Dodaje i da je u jednom danu imao čak 26 masturbacija, jer je to bio jedini način da privremeno ublaži bolove koje je osećao.
„Ja sam mnogo emotivan sa ženama. Ništa ružno sa mnom žene neće da dožive, samo lepo“, rekao je Milan.
Devet godina na lečenju bez trajnog rešenja
Već skoro deceniju Milan se leči u KBC "Dr Dragiša Mišović", gde redovno odlazi na kontrole i pokušava da pronađe terapiju koja bi mu pomogla.
Ipak, kako kaže, nijedan način lečenja do sada nije uspeo da trajno otkloni problem.
Lekari su pokušavali različite terapijske pristupe, ali simptomi i dalje ostaju prisutni, zbog čega njegova svakodnevica i dalje izgleda potpuno drugačije od života većine ljudi.
Pored zdravstvenih problema, Milan vodi i finansijsku borbu.
Objašnjava da postoji terapija koja bi mogla da ublaži njegove simptome, ali je njena cena previsoka za njegov budžet.
„Nema šanse da to mogu da priuštim sebi. Injekcija koja bi rešila moj problem košta 10.000 dinara, ali mora da se prima svake treće nedelje. Voleo bih da mogu normalno da funkcionišem, a ne pod bolovima“, rekao je.
Zbog toga je, kako navodi, često prinuđen da prekida terapiju ili odlaže lečenje, što dodatno otežava njegovo zdravstveno stanje.
Želja mu je samo da živi bez bolova
Iako njegova priča mnogima može delovati neobično, Milan ističe da bi najviše voleo da vodi sasvim običan život, bez neprestanog razmišljanja o bolesti i bolovima koji ga prate.
Kaže da mu nije cilj da privuče pažnju javnosti, već da ljudi shvate koliko retki zdravstveni poremećaji mogu biti ozbiljni i koliko mogu narušiti kvalitet života osobe koja sa njima živi.
Njegova najveća želja, kako ističe, jeste da jednog dana pronađe terapiju koja će mu omogućiti da funkcioniše bez svakodnevnih bolova, čestih odlazaka lekaru i ograničenja koja mu bolest nameće već više od četiri decenije.
Milan kaže da je ceo život podređen retkom poremećaju koji mu izaziva jake bolove
Više od četiri decenije Milan Petrović iz Trstenika živi sa retkim zdravstvenim poremećajem koji mu, kako kaže, svakodnevno remeti život. Iako mnogi njegov problem posmatraju kroz prizmu predrasuda ili šale, Milan ističe da je njegova svakodnevica daleko od onoga što ljudi zamišljaju. Umesto lagodnog života, suočava se sa bolovima, neprijatnim situacijama i osećajem nemoći, zbog čega je odlučio da javno ispriča svoju priču.
Kako navodi, tokom godina obišao je brojne lekare i prošao različite terapije, ali veruje da potpuno izlečenje za njegovo stanje trenutno nije moguće.
"Stalno razmišljam o tome"
Milan priznaje da bolest ne utiče samo na njegovo fizičko zdravlje, već i na psihičko stanje. Kaže da mu je gotovo nemoguće da misli usmeri na druge stvari, jer su simptomi stalno prisutni.
„Nosim i torbicu, dole ispod... Mene u glavi tera samo o tome da razmišljam. Više puta me je u životu bilo stid zbog problema koji imam. Nije lako, meni je čitav život mučenje i u više navrata sam mislio da neću da preživim. Kako da vam kažem, zavisan sam od seksa“, rekao je Milan pokušavajući da objasni stanje koje je mnogima teško da razumeju.
Dodaje da je upravo osećaj stida godinama bio jedan od najvećih razloga zbog kojih nije otvoreno govorio o svom zdravstvenom problemu.
Neprijatne situacije na javnim mestima
Jedan od najvećih izazova predstavlja činjenica da simptomi ne biraju ni mesto ni vreme.
Kako kaže, dešavalo mu se da problem nastane tokom boravka na bazenu, sportskim terenima, utakmicama, porodičnim okupljanjima ili slavama, zbog čega je više puta bio primoran da napusti društvo ili prekine aktivnosti.
„Nema gde mi se to ne događa – na bazenu, sportskim terenima, košarci, fudbalu, pa moram da batalim trening. A najgore je kada se to desi u gostima ili negde na slavi. To je strašno“, kaže Milan.
Zbog nepredvidivosti simptoma, ističe da nikada nije mogao potpuno opušteno da planira svakodnevne obaveze ili društveni život.
Jednom je, kaže, jedva ostao živ
Milan navodi da su pojedine epizode bile toliko ozbiljne da je strahovao za sopstveni život.
Tokom dugotrajnih erekcija trpi veoma jake bolove, a kako objašnjava, telo mu se ukoči, dok mu se ponekad javlja i grčenje noge, zbog čega otežano hoda i kreće se.
U nekoliko navrata završavao je na hitnom prijemu, gde su lekari pokušavali da ublaže simptome i spreče moguće komplikacije.
Kaže da su upravo ti trenuci bili najteži i da ih ne bi poželeo nikome.
Uprkos bolesti radi najteže fizičke poslove
Iako se godinama bori sa ozbiljnim zdravstvenim problemom, Milan ističe da nikada nije odustajao od rada.
Bavio se teškim fizičkim poslovima i, kako tvrdi, uspevao da izdrži napore koje bi malo ko mogao da podnese.
„Po 90 tona cementa istovarim sa šlepera i nisam nimalo umoran“, kaže Milan.
Njegovi prijatelji potvrđuju da je oduvek bio izuzetno snažan i vredan čovek, ali naglašavaju da malo ko zna kakve bolove trpi kada ostane sam.
Lekari mu rekli da je slučaj izuzetno redak
Milan navodi da su mu tokom lečenja rekli da je njegov slučaj izuzetno redak.
Prema njegovim rečima, lekari smatraju da je možda jedini pacijent sa takvim simptomima u Srbiji, a moguće i jedan od retkih u Evropi.
Upravo zbog toga pronalaženje odgovarajuće terapije traje godinama, a konačno rešenje još nije pronađeno.
Podrška prijatelja daje mu snagu
Odluku da javno govori o svom zdravstvenom stanju nije doneo lako.
Kako kaže, dugo je razmišljao da li da svoju priču podeli sa javnošću, ali su ga u tome podržali prijatelji koji godinama znaju kroz šta prolazi.
Oni ga opisuju kao velikog borca i pozitivnog čoveka koji uprkos svim teškoćama ne odustaje od normalnog života.
Ističu da iza osmeha koji često pokazuje stoje godine borbe sa bolešću koju većina ljudi ne može ni da zamisli.
Priželjkuje normalan porodični život
Milan otvoreno govori i o tome da bi voleo da pronađe partnerku sa kojom bi mogao da izgradi stabilan život.
Za sebe kaže da je veoma emotivan i da mu je porodica oduvek bila važna.
„Ja sam mnogo emotivan prema ženama, po kući sve radim, spremam...“, kaže Milan.
Dodaje da mu bolest često otežava emotivne veze i da je zbog toga prolazio kroz brojne neprijatne situacije.
Nada polaže u hormonsku terapiju
Poslednjih godina često odlazi na preglede u beogradske bolnice, nadajući se da će nova terapija makar ublažiti simptome.
Posebnu nadu polaže u hormonsko lečenje, za koje veruje da bi moglo da smanji intenzitet tegoba i omogući mu normalnije funkcionisanje.
„Naravno da bih, kada bih imao novac, redovno uzimao terapiju i primao sve što treba. Voleo bih da mogu normalno da funkcionišem, da radim bez bolova“, kaže Milan.
"Ne daj Bože nikome"
Zbog svog zdravstvenog stanja često je bio predmet šala.
Kako kaže, mnogi muškarci, ne razumejući prirodu njegovog problema, u šali mu govore da bi voleli da imaju ono što on ima.
Međutim, Milan poručuje da iza svega stoje godine bola, neprijatnosti i borbe sa bolešću.
„Ne daj Bože nikome“, kratko zaključuje.
Uprkos svemu, ne odustaje od nade da će medicina jednog dana pronaći efikasniji način lečenja koji će njemu, ali i drugim osobama sa sličnim retkim poremećajima, omogućiti život bez stalnih bolova i ograničenja.
Stil/Una TV/Kurir