Pronalaženje sebe u ovom svetu nije lako. Mnogi ljudi rade na sebi, ali ipak ne postižu lakoću života koju bi želeli.
Njihovo okruženje i potreba za dobrom osobom sprečavaju ih da napreduju i kreću se tamo gde ih srce zove. Oni se prepravljaju za nekog drugog, ostavljajući tako značajan deo sebe iza sebe.
Kako ostati veran svom pravom ja
Čovek se rađa ne samo da bi živeo život, već pre svega za dobro. I za svesno razumevanje i otkrivanje sebe kao individue u ovom svetu.
Počinjući da primećuje svoje snage i slabosti, on se sprema da ih integriše i postigne nešto što će mu pomoći da pronađe sebe, jedinstvenu jedinku kakva jeste, i konačno pronađe svoju svrhu u društvu i svom ličnom životu.
Ko je pronašao sebe gubi zavisnost od mišljenja drugih.
Ali ovo razumevanje ne dolazi uvek ljudima. Najčešće, u vrevi i žurbi svakodnevnog života, ljudi ne razmišljaju o smislu života. Ili o činjenici da u nečemu ne uspevaju zbog određenih spoljašnjih stavova i mišljenja. Oni i dalje žele i žele da ih društvo razume i samim tim procenjuje sebe. Ali da li je to uvek slučaj?!
Šta omogućava čoveku da se potpuno otvori svojoj ličnosti:
· Voljenje svojih mana – većina ljudi razume svoje nedostatke. Ali i dalje slušaju druge o njima, dodatno učvršćujući svoje verovanje u neuspeh i poraz. Da su nekako drugačiji. I da se apsolutno moraju promeniti. Međutim, mana je uvek supervrednost. Ako žele, mogu je pretvoriti u snagu, ali vole sebe više zbog onoga što jesu.
Kakva je razlika koliko mana čovek ima, ako je drag.
· Budite ponosni na svoje uspehe – mnogi ljudi potcenjuju njihove talente i uzimaju ih zdravo za gotovo. Važno je slaviti čak i najmanje uspehe u svom poslu, biznisu, životu, ljubavi i drugim važnim oblastima.
Ne očekujte pohvale – ljudi se često upuštaju u frenetične aktivnosti samo da bi drugima pokazali da su sposobni, kvalifikovani i, posebno, jednako dobri kao i drugi. Ali odbacivanje i devalvacija od strane drugih dovodi do pada motivacije i samorazočaranja, što doprinosi gubitku samopoštovanja.
Kada ljudi jednom shvate značenje svog identiteta, nevoljni da se slome i preoblikuju kako bi udovoljili drugima, često se nađu sami. Društvo, posebno ne vaše, ne želi da vas vidi kao takve.
I zato će biti protiv toga. Ali ostajući verna svojim mislima i dostignućima, interesovanjima i težnjama, osoba pronalazi slobodu i sreću. Njihov život više ne zavisi od mišljenja drugih. Oni su sebi svetli primer i uzor.
Svima je nejasno: da li je ovo normalno?
Postoje trenuci kada se ljudi uznemire zbog toga što ih neki deo društva, neka mikrogrupa, ne prihvata.
Recimo da ih odbacuju vršnjaci ili voljeni. Oni zahtevaju ono što sami ne žele. I mnogi, u tom smislu, preoblikuju sebe. Suvišno je reći da će se mišljenja uvek menjati, pa se osoba može beskonačno usavršavati. Ali ne i pronaći to.
Psiholog i autor knjige o nesvesnom, Karl Gustav Jung, je o tome lepo govorio:
Što više težiš ljudskom odobrenju, to se više udaljavaš od svog pravog ja. Najveće otkriće dolazi kada shvatiš da ne moraš biti shvaćen od svig da bi bio srećan. Prava sloboda se rađa kada potpuno prihvatiš sebe, sa svim manama i slabostima..."
Da li se isplati dokazivati svetu koliko si jedinstven i dobar? Ako nisu svi ljudi sposobni da razumeju sopstvenu prirodu…