Nakon što je teroristička grupa ISIShttps://stil.kurir.rs/tag/44888/isis prošla kroz region 2014. godine, masakrirajući hiljade ljudi Favzija Amin Sido je sa samo devet godina bila oteta iz njenog doma u Sindžaru, na severu Iraka. Odvukli su je u deceniju zatočeništva, silovanja i mučenja. Ona i njena porodica bili su među 6.417 jezidskih žena i dece koje je ISIS oteo i primorao na seksualno ropstvo ili rad, a sad kada živi slobodna je dobila hrabrost da podeli svoju priču.
Sećajući se dana kada joj je život postao robija, Sido je za Dejli mejl ispričala kako je ISIS izvršio raciju na Sindžar, poznat i kao Šingal, dok je njena porodica spavala na krovu svoje kuće kako bi pobegla od letnje vrućine.
"Kada je ISIS napao Šingal, spavali smo na krovu naše kuće, što je uobičajeno za nas tokom vrelih dana. Moja porodica je odmah potrčala na prvi sprat. Ostala sam sama gore na krovu oko dva sata, dok su meci leteli oko mene. Osećala sam ogroman strah, kao da ti sati nikada neće završiti.", rekla je.
Nisu uspeli da pobegnu i da se sakriju
- Posle oko dva sata od napada, moj brat je došao i poveo me sa sobom. Pala je noć. Prvo smo otišli do kuće moje bake, a odatle u planine.
Ali pokušaj porodice da pobegne nije uspeo. ISIS ih je pronašao, zarobio Sido i oteo je od braće i sestara.
- Usred straha, haosa i bekstva, [moj brat] mi je bio najvažniji. Ali kada je DAEŠ [ISIS] došao, oteli su me iz njegove ruke", rekla je, dodajući: "Ovo je sećanje koje mi ostaje do danas".
Tokom godina koje su usledile, Sido je prodata petorici različitih muškaraca iz Sirije, Saudijske Arabije i Gaze, a svaki od njih ju je mučio i zlostavljao. Kako bi je prodali prvo su je prisilili da promeni religiju u muslimansku.
"Za njih nisam bila ljudsko biće sa osećanjima, snovima ili porodicom", rekla je. "Prodali su me, izdavali mi naređenja i kontrolisali me. Vezali su me, tukli me i silovali me. Udarali su me strujom i postupali sa mnom sa teškom okrutnošću."
Poslednji čovek kome je prodata bio je 24-godišnji palestinski džihadista poznat kao Abu Amar el Makdisi. On ju je na silu oženio i više puta je silovao i tukao. U prethodnom intervjuu, Sido je opisao kako ju je drogirao da bi je naterao na seks. "Otišao je u apoteku i doneo lek koji utrnjuje deo tela. Dao mi je lek i ja sam plakala", rekla je.
Radili su sa njom šta su želeli
Tokom zatočeništva, rodila je dvoje dece dok je nastavljala da trpi seksualno, fizičko i emocionalno zlostavljanje od strane svog otmičara, koji je postajao sve nasilniji nakon što se oženio drugom ženom.
"Najgora stvar koja se mogla dogoditi ženi na ovom svetu dogodila se meni", rekla je. "Čak sam bila primorana da spavam stojeći.Fizičke i psihološke posledice su duboke i ostaju sa mnom do danas."
Do kraja 2018. godine, nakon što su Sirijske demokratske snage pobedile ISIS, 15-godišnja Sido je izgubio kontakt sa el Makdisijem nakon što je pobegao u Idlib. Nakratko se ponovo sastala sa njim početkom 2019. godine, pre nego što je kasnije objavljeno da je mrtav.
Sido i njena deca su potom odvedeni u izbeglički kamp Al-Havl, koji kontrolišu SDF, odakle su ih džihadisti prokrijumčarili kroz tunel u Tursku. Kasnije joj je dat lažni jordanski pasoš, a porodica njenog palestinskog otmičara dočekala je nju i decu u Kairu pre nego što ih je prokrijumčarila u Gazu 2020. godine.
Kada je stigla u Gazu, kaže da su je rođaci njenog otmičara tretirali "kao neku vrstu domaćeg roba" i da je mesecima bila zatvorena.
- Bila sam zatvorena tri meseca na mestu bez prozora i nikoga nije bilo briga da li sam živa ili mrtva", rekla je.
„Bila sam izgubljena devojka. Bila sam primorana da radim apsolutno sve. Korišćena sam na potpuno isti način na koji su ljudi bili porobljeni tokom ere kolonijalizma. To je odvratno. Nisam se osećala kao ljudsko biće; nego, osećala sam se kao komad imovine.“
Nije mogla da pobegne od okrute stvarnosti
Izolacija je često bila nepodnošljiva, posebno tokom praznika kao što je Ramazanski bajram. "Svi bi sedeli sa svojim porodicama, dok sam ja osećala neopisivu usamljenost", rekla je.
Tokom jednog perioda, rekla je da je izgubila svaku nadu i više puta pokušala da sebi oduzme život, verujući da je smrt možda jedini način da ponovo vidi svoju porodicu.
Nakon toga, njena porodica povezana sa Hamasom ju je prisilno hospitalizovala mesec dana u ustanovi za mentalno zdravlje.
U prethodnom anonimnom intervjuu za "Džerusalim post" dok je još bila u Gazi, rekla je: "Vremenom sam postajala sve više psihološki bolesna i počela sam da se plašim svega što se zove Hamas, jer su me oni predali bolnici. S vremena na vreme, Hamas bi me uzeo i moj telefon i mučio me".
Nakon napada na Izrael 7. oktobra 2023. godine, Sido je rekla da je poslata u glavnu bolnicu u Gazi da radi kao rob. Ona i druge mlade žene bile su smeštene u bolnicu Šuhada al-Aksa u Deir al-Balahu, kojom su, kako je rekla, patrolirali naoružani borci Hamasa.
"Sve bolnice su korišćene kao baze Hamasa. Sve su imale oružje. Oružja je bilo svuda", tvrdila je.
Pomoću društvenih mreža je dobila priliku za bekstvo
Tokom godina zatočeništva, Sido je rekla da je sećanje na njenu porodicu bilo jedino što ju je održavalo u životu.
"Sećanje na moju porodicu i moj maternji jezik dalo mi je snagu. Podsećalo me je ko sam i odakle sam", rekla je. "Želela sam da im se jednog dana vratim."
Na kraju, nakon godina zlostavljanja, uspela je da se dočepa telefona i tajno snimila video na TikToku opisujući svoju nevolju.
"Žena mi je dala telefon. Snimila sam video na svom maternjem jeziku dok sam nosila nikab, zatim sam ga podigla i postavila na TikTok. Prvi pokušaj je propao jer mnogi ljudi nisu verovali da devojka Jazidi može biti u Gazi. Ali iz drugog pokušaja, poverovali su mi.", rekla je.
Nakon što je anonimno intervjuisana od strane nekoliko medija, uključujući Rudav i Jerusalim post, pokrenut je plan bekstva.
Sido je pobegla od svojih otmičara krajem 2023. godine nakon što je borac Hamasa koji ju je držao ubijen u izraelskom vazdušnom napadu, pre nego što je spasena kombinovanom operacijom. Izraelska obaveštajna služba je saopštila da je otkrila njen slučaj i da je sarađivala sa američkim vlastima kako bi obezbedila njenu slobodu.
Prema podacima IDF-a, operacija je uključivala koordinaciju između COGAT-a, američke ambasade u Jerusalimu i drugih članova međunarodne zajednice. Sido je na kraju dozvoljeno da uđe u Izrael, gde je dobila hranu i medicinsku negu pre nego što su je američki zvaničnici ispratili u Jordan.
Otac nije dočekao njen povratak
Zatim je otputovala u Irak, gde se ponovo sastala sa majkom i preživelim rođacima u Mosulu pre nego što se vratila u Šingal, svoje rodno mesto.
"U početku nisu verovali, dok me nisu videli svojim očima", rekla je. "Moja porodica me je tamo čekala. Ponovni susret je bio dirljiv do te mere da se rečima ne može opisati. Kada sam shvatila da sam slobodna, osećaj je bio neopisiv. Sloboda posle godina zatočeništva deluje kao nešto nerealno."
Međutim, njen otac nije bio tamo da svedoči povratku svoje ćerke, jer je preminuo od srčanog udara samo dva meseca ranije, "uzrokovanog bolom zbog razdvajanja od nje", kasnije je Sidov brat rekao medijima. Sido, koja sada živi u Nemačkoj pod humanitarnom zaštitom, kaže da joj je najveća želja da se trajno ponovo ujedini sa svojom porodicom.
"Živim u Nemačkoj i imam humanitarnu zaštitu. To znači da ne mogu da putujem u Irak da vidim svoju porodicu. Moj otac je preminuo pre nego što sam dobila zaštitu. Nisam mogla da ga vidim", rekla je.
"Od tada, moja majka živi sama u Iraku, a i moj brat je još uvek tamo. Odvojenost od porodice me veoma opterećuje." Dodala je: "Nitežnije mi je što mi je majka bolesna. Brinem se za nju svaki dan. Nakon što sam izgubila oca, ne želim da vreme koje nam je preostalo provodimo daleko jedno od drugog".
"Moja najveća želja je da provedem ostatak života sa majkom i da je izdržavam koliko god joj budem potrebna. Sada imam preko 18 godina i nadam se da će mi se pružiti prilika za ponovno ujedinenje porodice u Nemačkoj. Ponovno ujedinenje porodice nije samo zakonski postupak; To znači bezbednost, solidarnost i šansu za zajednički život nakon godina patnje, gubitka i razdvojenosti."
Prema podacima Amnesti internešenela, između 2.600 i 3.000 Jazida se i dalje vodi kao nestalo nakon genocida ISIS-a 2014. godine.