Vidovdan zauzima posebno mesto u istoriji, tradiciji i duhovnom životu srpskog naroda. Srpska pravoslavna crkva ovaj veliki praznik obeležava kao dan sećanja na Svetog kneza Lazara Hrebeljanovića i sve srpske mučenike postradale u Kosovskoj bici 1389. godine, događaju koji je ostavio neizbrisiv trag u nacionalnoj svesti i kolektivnom pamćenju.
Za pravoslavne vernike, Vidovdan nije samo istorijski datum, već i dan duboke duhovne sabranosti, molitve i sećanja. Na ovaj praznik vernici prisustvuju svetim liturgijama, pale sveće za pokoj duša svojih predaka, obilaze grobove najmilijih i upućuju molitve Svetom caru Lazaru, moleći se za spasenje, mir, zdravlje i napredak srpskog naroda.
Vidovdan se obeležava u molitvenom i dostojanstvenom duhu
Narodno predanje i vekovni običaji nalažu da se Vidovdan provede u miru, molitvi i dostojanstvu. Veruje se da na ovaj dan ne treba organizovati veselja, pevati niti obavljati teške fizičke poslove. Umesto toga, dan je posvećen duhovnom uzdizanju, sećanju na pretke i preispitivanju sopstvenih dela.
U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se nakon liturgije ode na groblje, gde se pale sveće i odaje pošta preminulim članovima porodice. Takođe, mnogi vernici na Vidovdan čitaju molitvu Svetom caru Lazaru, verujući da ona donosi utehu, duhovnu snagu i podstiče na pokajanje i oprost.
Molitva Svetom caru Lazaru za spasenje duše i oprost grehova
Molitva upućena Svetom caru Lazaru predstavlja jedan od najznačajnijih duhovnih tekstova koji se tradicionalno čitaju na Vidovdan. Vernici se kroz nju obraćaju kosovskom mučeniku kao zaštitniku i zastupniku pred Gospodom, moleći ga da svojim svetim molitvama pomogne vernom narodu da pronađe put spasenja, sačuva pravoslavnu veru i istraje u dobru.
Ova molitva podseća na važnost pokajanja, praštanja i duhovne obnove, ali i na potrebu da se u teškim vremenima sačuvaju vera, nada i ljubav kao temeljne hrišćanske vrednosti.
Molitva Svetom caru Lazaru:
O Sveti velikomučeniče Kosovski care Lazare, uzdanico i zaštito roda serbskoga, počuj na nebesima ove molitvene vapaje naše, usliši nas. Ti si zemaljskim životom svojim i hrabrim mučeništvom zadobio mesto blizu Boga, pa te skrušeno molimo da preneseš molitve naše pred presto Gospodnji. Jer mi smo toliko grešni i jadni, da ne smemo ni glavu ka nebu da podignemo, pa se sa stidom tebi obraćamo, da nam pomogneš da se spasemo.
Mi dobro znamo šta treba da činimo, ali ne nalazimo snage u sebi da pobedimo nijedno zlo, nijedan greh, nijednu strast, kao da smo porobljeni od legiona đavola. I vidimo da tonemo sve dublje, da je spasenje sve dalje od nas, ali nemamo moći da se zaustavimo u propadanju. Čak je i spasonosni strah Božiji u nama zamro, pa nas ne užasavaju ni muke koje nas čekaju, i koje se spremaju za ovakve kao što smo mi.
Zato te molimo da umoliš Gospoda da učini sa nama šta hoće, samo da nas pokrene na put spasenja. Jer žetva Gospodnja je pred vratima, vreme brzo ističe, i u čemu nas zatekne, Bog će nam suditi. Zato pohitaj brzo, mučeniče Božiji, Sveti care Lazare, i odagnaj sve zle sile od nas i iz nas, kako bi se što pre probudili iz ovog teškog grehovnog sna, i ugledali sebe kakvi zaista jesmo. I šta bi tada ugledali? Ne jednog, nego stotine mrtvaca, jer stotine grehova u nama obitavaju, a po rečima apostola, plata za greh je smrt. I ako se na vreme ne pokajemo, po neumitnoj pravdi Božijoj, otići ćemo u muku večnu.
Zato nas, svetim molitvama tvojim, pokreni na iskreno i duboko pokajanje, kako bi dušu, tu prečistu nevestu Gospodnju, očistili, i upodobili dušama mudrih devojka, koje su spremne dočekale Ženika svoga. Svetim molitvama tvojim, Sveti i pravedni Lazare, pokreni i ceo narod srpski na sveopšte pokajanje, jer teškim gresima navlačimo pravedni gnev na sebe.
Jer ako, kao nekada Ninevljani, ne preklonimo kolena pred Gospodom, i ne zavapimo sa suzama za oproštaj, za bezbrojna teška zla koja smo počinili, strašna će nas kazna stići. Jer sve ovo što nam se dešava, zbog grehova je naših. I zbog toga Bog dopušta da nas biju neprijatelji naši i otimaju nam deo po deo zemlje. I Sveto Kosovo tvoje, o Sveti velikomučeniče Lazare.
Pomozi nam, sveče Božiji, u ova teška i smutna vremena, kada sve sile kidišu na Crkvu Hristovu i stado njegovo, i da veru pravoslavnu čistu i neokrnjenu sačuvamo, i da u njoj, i po cenu smrti ostanemo, jer ako to ne učinimo, pokajanje nam ništa vredeti neće. I udostoj nas, veliki ugodniče Božiji, da i mi svim srcem kao i ti zavolimo carstvo nebesko, i da od sada samo ka njemu pogled srca pružamo, kako bi nas takve pogledao Bog, i po neiskazanoj milosti svojoj, zaboravio na sva sagrešenja naša, i primio nas, iako nedostojne, u nebeske dvore svoje, gde sve sile Nebeske, i svi koji su spašeni, radosno slave sveto ime njegovo, oca i sina i Svetoga duha, i sada i uvek i u vekove vekova.
Amin."