Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Vidovdan, praznik za koji se veruje da "otvara oči". Prvobitno posvećen bogu Vidu, od kosovskog boja - knezu Lazaru, ovaj praznik je praznik koji je Srbima najmiliji i najbliži duši.
Običaj nalaže da se ovaj dan ne rade 3 stvari:
- Da se ne ustaje kasno - jer ćete cele godine zaostajati sa obavezama. Trebalo bi ustati pre nego što izađe sunce jer ćete tako, prema verovanju, prevariti zle sile.
- Nema veselja - na Vidovdan se ne organizuju svadbe i veselja. Ovo je tužan dan u srpskoj istoriji i trebalo bi ga provesti u molitvi i sećanju na pretke. Naši stari su verovali da će brak sklopljen na Vidovdan biti pun suza i nesrećan za supružnike.
- Nema teških fizičkih radova - jer se Vidovdan poštuje kao i svaki crkveni praznik, u molitivi i miru sa sobom i okolinom. Obavljanje velikih poslova na Vidovdan značilo bi prizivanje suše i nerodne godine. Jedino što se smatralo poželjnim jeste iznošenje garderobe iz kuće da se provetri.
Tradicija, pak, kaže da bi na Vidovdan devojke trebalo da započnu neki ručni rad, uz rečenicu: "Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi."
Kako pronaći srodnu dušu na Vidovdan?
Gatanje na Vidovdan predstavlja posebno verovanje među mladim devojkama. U mnogim regionima, one beru cveće i stavljaju ga pod jastuk, verujući da će im se javi njihov budući muž u snu. Ova tradicija podrazumeva i korišćenje vidove trave, hleba i soli, koji se takođe koriste kao simboli za pronalaženje srodne duše. U tom kontekstu, molitve posvećene svetom Vidu doprinose jačanju ovih običaja.