Najveća misterija zabeležena u Nemačkoj je ubistvo šestoro ljudi na farmi Hinterkajfek 1922. Blizu šume, 70 kilometara od Minhena, se nalazilo malo imanje sa nesložnom porodicom. U njemu su živeli Andreas i Cecilija Gruber, njihova udovica ćerka Viktorija i njeno dvoje male dece, Jozef i Cecilija. Iako su Gruberovi smatrani prilično bogatim, meštani ih nisu poštovali.
Andreas je imao loš temperament, stalno se upuštao u tuče, a takođe je tukao ženu i ćerku. Mada, to nije najgora stvar što je činio. Njegovo ponašanje je možda upravo i izazvalo da se na porodicu obruši crna sudbina.
Stravičan život ćerke udovice
Kada je devojčica Viktorija napunila 16 godina, njen otac je počeo povremeno da ima seksualne odnose sa njom. Priznala je svešteniku. Sve se završilo zatvorenim suđenjem. Andreas Gruber je osuđen na godinu dana teškog rada. Međutim, po povratku kući, nastavio je da zlostavlja svoju ćerku.
U aprilu 1914. Viktorija se udala za farmera, Karla Gabrijela. Nekoliko nedelja kasnije, njen muž je napustio farmu Gruber i vratio se u roditeljski dom u selu Laag. Karl je ubrzo pozvan na front, gde je i umro. U januaru 1915. godine, Viktorija je rodila ćerku Sesiliju, za čijeg oca se pretpostavlja da je Karl.
Viktorija je takođe imala aferu sa svojim udovcem, komšijom Lorencom Šlitenbauerom. Otac njenog sina, Jozefa, mogao je biti ili Lorenc ili njen otac.
U vreme tragedije, Andreas je imao 63 godine, njegova supruga Sesilija 72, Viktorija 35, a njena deca 7 i 2 godine. Neposredno pre strašnih događaja, Gruberovi su zaposlili novu sobaricu, 44-godišnju Mariju Baumgartner.
Prvi koji su podigli uzbunu bili su nastavnici u Sesilijinoj školi. Nakon što se devojčica nekoliko dana nije pojavljivala na časovima, komšije Gruberovih, uključujući Lorenca Šlitenbauera, sišle su na farmu, a za njima je ušla i policija.
Motiv zločina nikad nije utvrđen
Četiri člana porodice — Andreas, Sesilija, Viktorija i Sesilija Mlađa — pronađeni su ubijeni u štali, blizu vrata. Tela su bila nagomilana, delimično pokrivena senom i prekrivena starim vratima. Telo Marije Baumgartner pronađeno je na podu u njenoj sobi, a Jozefovo u dečjim kolicima. Svih šestoro su imale zgnječene glave i rane od oštrog predmeta. Mala Sesilija je u ruci držala pramen otkinute kose, za koji je kasnije utvrđeno da pripada njenoj majci. Izgleda da je devojčica već neko vreme bila živa.
Stručnjaci su utvrdili da se ubistvo dogodilo u noći između 31. marta i 1. aprila. Nije bilo dokaza o pljački: sva porodična ušteđevina i nakit pronađeni su bezbedni i na mestu.
Krvavi otisci stopala na podu očigledno su pripadali muškarcu. Barem je čovek nosio grube muške čizme. Psi su osetili miris zločinca, ali su ga izgubili blizu ivice šume.
Stručnjaci su zaključili da su žrtve ulazile u štalu jedna po jedna. Andreasov pijuk, takođe pronađen tamo, mogao je biti oružje ubistva. Kasnije je sugerisano da je možda bilo više oružja ubistva. Vlasti su ponudile nagradu od 100.000 maraka za bilo kakvu informaciju o zločinu. U slučaju je ispitano oko stotinu ljudi, ali niko nije uspeo da rasvetli incident. Nije utvrđen konkretan motiv.
Osumnjičen komšija za ubistvo
Prvi osumnjičeni bio je Lorenc Šlitenbauer, čiji je alibi delovao sumnjivo. Štaviše, on je proizvoljno promenio položaj tela kada su on i njegove komšije ušli u štalu. Međutim, njegova krivica nije mogla biti dokazana.
Istraga je otkrila da je neko živeo u kući najmanje nekoliko dana nakon smrti vlasnika. Ostaci nedavnog obroka pronađeni su u kuhinji i bilo je jasno da je neko hranio stoku. Komšije su videle dim kako izlazi iz dimnjaka u vreme kada su svi stanovnici farme smatrani mrtvima. Prema rečima komšija, nekoliko dana pre tragedije, Andreas Gruber je prijavio da je video čudne otiske stopala u snegu koji vode od ivice šume do praga kuće, a takođe je čuo misteriozne zvuke sa tavana.
Možda je ubica bio skitnica koji je provalio u kuću. Druga, potpuno neverovatna, teorija bila je da je to bio Viktorijin muž, koji je nekako preživeo rat (njegovo telo nikada nije pronađeno).
Istraga je trajala mnogo godina. Godine 2007, studenti Policijske akademije Firstenfeldbruk pokušali su da reše stari zločin koristeći moderne metode. Identifikovali su potencijalnog osumnjičenog, ali iz poštovanja prema njegovoj porodici, odlučili su da ga ne imenuju u svom izveštaju.
Farma Hinterkajfek je srušena 1923. godine. U blizini mesta gde se nalazila, podignut je krst u znak sećanja na poginule.