Marija je dva puta završila u sirotištu: prvo je tamo smeštena sa braćom i sestrama. Ubrzo je njena baka uspela da Mariju premesti u hraniteljsku porodicu. Nekoliko godina kasnije, njeni hranitelji su preminuli, a Marija je vraćena u sirotište. Kao odrasla osoba, odlučila je da pronađe svoju biološku majku i saznala je tešku istinu o svom detinjstvu.
Sa 9 godina, ponovo se našla u sirotištu
Marija je saznala da nije biološka ćerka svojih roditelja još dok je bila veoma mala. Tada je stalno pravila nestašluke, a roditelji, grdeći je zbog nestašluka, ljutito su vikali: „Voleli bismo da te nikada nismo uzeli iz sirotišta!“ Marija nije postavljala nikakva pitanja, plašeći se da sazna istinu. Kasnije su joj usvojitelji preminuli. Sa devet godina ponovo je ostala sama.
Kako je odrastala, devojčica je saznala da je 1996. godine njena baka odvela nju, brata i sestru iz sirotišta. Preuzela je starateljstvo nad starijom braćom i sestrama, dok je Mariju u hraniteljsku porodicu. Nakon što je saznala imena bioloških roditelja, devojka je pokušala da ih pronađe, ali nije uspela da dobije nikakve dodatne informacije. Prijatelji su joj savetovali da kontaktira emisiju „Čekaj me“ (ruska televizija ima ovu emisiju. prim.aut), što je Marija i učinila.
„Ne mogu da ih osuđujem jer je to bilo teško vreme. Ne krivim nikoga. Svako može imati situacije u životu gde nema drugog načina. Zato samo želim da pronađem svoju braću i sestre. Ako mi je majka živa, onda bih naravno želela i svoju majku, jer je to svakako tvoja krv. Ali ne znam: ili imam dva brata i dve sestre, ili jednog brata i jednu sestru. Čak ni to ne znam“, rekla je Marija u emisiji.
Već u studiju, ispričali su joj šta se zaista dogodilo pre skoro 30 godina i zašto je, od sve dece, samo najmlađe dete dato drugoj porodici.
"Našli smo se na ulici sa decom“
Marijina biološka majka, upoznala je svog prvog muža u Vladikavkazu. Par se venčao i imao šestoro dece. Onda, 1991. godine, dogodila se tragedija: Feliks se teško razboleo i nikada se nije oporavio. Hadižat je sama odgajala decu, ali je bilo izuzetno teško izdržavati porodicu, pa se ubrzo ponovo udala. U drugom braku dobila je ćerku, Mariju.
„Kazbek i ja nismo imali dobar život“, objasnila je Hadižat, „pa smo se rastali. Odlučila sam da napustim Vladikavkaz jer je bio rat. Otišla sam u Turkmenistan preko razmene stanova. Onda sam tamo upoznala čoveka – prevario nas je i prodao naš stan. I na kraju smo ostali beskućnici sa decom.“
Brižni ljudi su pomagali ženi i njenoj deci koliko su mogli. Zajedno su prikupili dovoljno novca da porodici omoguće odlazak u Samarkand. Zima se približavala, a Hadižat još uvek nije imala praktično nikakvih sredstava za život. Onda joj je neko predložio da pošalje ćerke i sinove u sirotište.
"Nisam zaboravila svoju ćerku i nikada neću“
Da bi se izbegla birokratija, dečacima i devojčicama je savetovano da sami dođu u ustanovu i izjave da nemaju roditelje. To su i učinili. Na kraju su deca ostala u Samarkandu, a njihova majka se vratila u Turkmenistan.
„Tri godine kasnije, majka mog pokojnog muža je dovela decu u Turkmenistan. Prema rečima moje dece, Marija je data čudnoj porodici. Nisam je zaboravila i nikada neću. Mnogo te volim, Marija “, rekla je Hadidžat svojoj ćerki.
Čuvši ovu priču, Marija je shvatila da ju je baka napustila samo zato što joj nije bila biološka unuka. Ostala deca su ponovo sa majkom.
„Ona je dobra majka. Nije htela ništa da jede ni pije da bismo bili siti. Radila je od jutra do mraka da nas nekako prehrani“, prisetila se Ljudmila, Madinina starija sestra.
Bilo mi je loše u avionu
Kada su Hadižat i Ljudmila saznale da ih Marija traži, odmah su pristale da lete za Moskvu. Ali tokom leta, njihovoj majci je iznenada pozlilo. Stjuardese su pozvale hitnu pomoć i ona je sa aerodroma odvedena u bolnicu. Odvedena je na intenzivnu negu u teškom stanju.
Ljudmila je došla u studio da vidi svoju sestru, koju je nosila u naručju od detinjstva. Marija je konačno mogla da zagrli svoju voljenu osobu. Takođe je otkriveno da je i Hadižat podnela prijavu na veb-sajtu „Čekaj me“ – žena je tražila svoje dete.
Porodične veze su prekinute kada je Hadižat, Ingušetkinja, odlučila da se uda za Osetijca. Obe strane su bile protiv braka, ali to nije zaustavilo ljubavnike. Kada je pronađen brat žene, on je u početku kategorično odbio da komunicira sa Hadižat, rekavši da ne želi da je vidi. Međutim, kasnije je pristao na telefonski poziv.
Tokom programa, ujak je razgovarao sa svojom sestričnom telefonom, ali nije želeo da leti u Moskvu da bi se našao sa sestrom.
„Nikada nisam imao ništa protiv svojih roditelja"
Nakon snimanja, Marija i Ljudmila su otišle u posetu majci koja je doživela moždani udar. Žena jedva da je mogla da govori i bila je gotovo nepomična, ali je odmah prepoznala svoju najmlađu ćerku. Marija je neutešno plakala – sa 32 godine je pronašla porodicu.
„Nikada nisam gajila ljutnju prema roditeljima“, rekla je.
Hadižat se oporavila i vratila kući.