Čuveni klinički i forenzički psihilog dr Alex Avila već nekoliko decenija proučava ljubavne odnose, te je razvio i svoju teoriju o "16 tipova ljubavi". Brojnim klijentima širom sveta pomogao je da pronađu srodnu dušu, ali i da se izbore sa traumama. U eksluzivnom intervjuu za "Stil" posebno se osvrnuo na temu zašto ostvarene žene vrlo teško nalaze partnere.
Koje greške žene prave kada uporno ne mogu da nađu pravog partnera za sebe?
Dr Alex ističe da je, pre svega, važna intuicija, ali i svesna procena.
- Ono što se često dešava jeste da ne slušaju svoju intuiciju. A intuicija zapravo vrlo jasno pokazuje takozvane „crvene zastavice“ — osećaj da nešto nije u redu, bilo da je u pitanju ljubomora, bes, posesivnost ili jednostavna nekompatibilnost. Na primer, žena može biti veoma društvena, voli izlaske, ljude i stalno kretanje — prava „društvena leptirica“. Međutim, muškarac se u početku možda pretvara da deli taj stil života, samo da bi je impresionirao. U stvarnosti, on je introvert, više voli mir, kuću i povučen način života. Vremenom ona počinje da primećuje razliku: „Čekaj, on zapravo stalno ostaje kod kuće, mnogo više nego što sam očekivala.“ I tada postaje jasno da možda nisu kompatibilni. Zato je važno da žena bude više posmatrač, svesna i prisutna u proceni odnosa. Da razume različite ljubavne i ličnostne tipove i da postupa u skladu s tim. I da se ne plaši da pusti osobu koja nije kompatibilna — jer uvek postoji neko drugi ko jeste.
Međutim, naglašava ugledni psiholog, problem je što se mnoge žene brzo emotivno vežu, te ne mogu realno da sagledaju sliku.
- To ima veze sa oksitocinom — hormonom vezivanja koji se oslobađa tokom intimnosti i seksualnog odnosa. On stvara snažnu emocionalnu povezanost, posebno kod žena. Ako je partner pogrešan, ta vezanost može otežati odlazak, čak i kada odnos nije dobar, jer je hemijska reakcija u mozgu veoma jaka. Zanimljivo je da neke od tih hemijskih reakcija traju oko devet meseci — što se poklapa sa biološkim periodom trudnoće i ranog formiranja veze majke i deteta. Nakon toga dolazi do promena, a postoje i druge faze hemijske privlačnosti koje mogu trajati i do sedam godina, što se često povezuje sa takozvanim „sedmogodišnjim svrabom“, kada mnogi parovi prolaze kroz krize ili se razilaze. U tom trenutku više ne „radi hemija“ sama po sebi, već ostaje pitanje kompatibilnosti. Ako je ona stvarna, odnos opstaje. Ako nije, veza se završava. Zato je važno da se pre ozbiljnog vezivanja više razmišlja o kompatibilnosti, psihološkoj usklađenosti i životnim vrednostima, a ne samo o emociji trenutka.
Šta ostvarena i uspešna žena, koja je u 40-im, 50-im godinama, treba da zna kada traži novog partnera?
Dr Alex smatra da je ključ u promeni kriterijuma po kojima se bira novi parnter.
- Mnoge moje studentkinje, klijentkinje i čitateljke su u tom uzrastu, u četrdesetim i pedesetim godinama – uspešne, profesionalne žene. Ono što treba da shvate jeste da su u prošlosti možda birale muškarca na osnovu hemije, površne harizme, ali ne i prave dubine – ličnosti, vrednosti, onoga što zaista cene i načina na koji gledaju na svet. Postoje ljudi koji su više maštoviti – oni stalno pokušavaju da menjaju stvari, da ih unaprede. Vole da stvaraju, često su preduzetnici i vizionari. A postoje i praktični ljudi – oni više uživaju u životu na konkretan način, više su orijentisani na sigurnost i novac, više su senzorni i vole lepe, opipljive stvari. To su dve potpuno različite životne perspektive. I one mogu da ulaze u sukob. Tako, na primer, praktična žena može reći muškarcu: „Pa ti si u oblacima, siđi na zemlju.“ Ili obrnuto – ona je maštovita, pa kaže: „Ti nemaš maštu, gde ti je životna vizija?“ Zato ona mora da upozna sebe. I obično, u tim godinama, nadamo se, ljudi počinju bolje da poznaju sebe, da prihvate svoju ličnost, i onda da pronađu muškarca koji se prirodno i harmonično uklapa u njihov ljubavni tip. To je ono što treba da urade.
Od kakvog muškarca žena treba odmah da pobegne i da mu nikako ne daje šansu?
Pa, očigledno, ako osoba ima poremećaje ličnosti. na primer „kralj drame“, gde je sve stalno „ja, ja, ja“, ili narcisoidne i sebične osobine u veoma izraženom obliku – tu mogu biti prisutni i elementi agresije i sličnih obrazaca ponašanja. Ali postoji i razlika u ličnostima. Na primer, ako sam ja veoma maštovita osoba, stalno pričam o idejama, pisac sam, stvaralac, a druga osoba je veoma praktična – to se može videti već na samom početku. Tada mogu da kažem: „Ovo verovatno neće biti dugoročna veza, jer smo suviše različitih stilova.“ Dakle, prvo pitanje je: kolika je razlika između naših ličnosti i kako to utiče na dugoročnu vezu? Moramo razmišljati dalje od fizičke hemije. Moramo razmišljati dugoročno – kakav će ovaj odnos biti za 10 ili 20 godina? Ako smo veoma različiti po vrednostima, uverenjima i načinu razmišljanja, odnos može biti težak. Harmonija dolazi iz sličnosti u važnim stvarima – u vrednostima i preferencijama - zaključio je dr Alex Avila za "Stil".