Pružite ruku da pomazite svog psa – istog onog koji godinama spava pored vas, prati vas u stopu i raduje se svakom vašem povratku kući – a on se iznenada okrene i škljocne zubima prema vašoj ruci. Ponekad se sve završi samo upozorenjem. Ponekad ugriz zaista usledi.
Prva reakcija većine vlasnika je šok. Odmah zatim dolaze zbunjenost i povređenost, a pitanje koje se gotovo uvek nameće glasi: "Zašto? Nisam mu ništa uradio."
Međutim, istina je da pas gotovo nikada ne ujeda bez razloga. Iza svakog takvog ponašanja krije se uzrok koji često nismo primetili ili ga nismo pravilno razumeli. Psi ne govore našim jezikom, ali nam svakodnevno šalju signale. Problem je što ih ljudi često ne prepoznaju.
Bol koji niko nije primetio
Jedan od najčešćih, a ujedno i najpotcenjenijih razloga iznenadne agresije kod pasa jeste fizički bol.
Psi su izuzetno tolerantne životinje. Često dugo trpe nelagodnost bez jasnih znakova da ih nešto muči, pa vlasnici ne primete da postoji problem sve dok ne dođe do reakcije.
Zamislite da vas nekoliko dana boli zub. Trpite bol, funkcionišete normalno, a onda vas neko slučajno dotakne baš na bolno mesto. Verovatno biste instinktivno reagovali.
Pas se ponaša na sličan način.
Problemi sa zglobovima, artritis, upala uha, bolovi u kičmi, zubobolja, pa čak i iritacije kože mogu izazvati naglu odbrambenu reakciju kada ga neko dodirne. U tom trenutku ugriz nije izraz agresije već pokušaj da zaustavi ono što mu izaziva bol.
Posebno su ugroženi stariji psi. Sa godinama se javljaju artritis, degenerativne promene kičme, slabiji vid i sluh, a sve to može značajno promeniti njihovo ponašanje.
Pas koji je čitavog života bio miran i strpljiv može postati razdražljiv jednostavno zato što mu je svakodnevno neprijatno.
Zbog toga veterinari često ističu da svaka iznenadna promena ponašanja prvo zahteva zdravstveni pregled.
Strah može biti jači od ljubavi
Mnogim vlasnicima je teško da prihvate da ih pas može ujesti iako ih iskreno voli.
Ipak, strah je jedan od najsnažnijih instinkata u životinjskom svetu.
Kada pas proceni da je ugrožen i da nema mogućnost da pobegne, može reagovati napadom. To nije znak neposlušnosti niti zloće, već pokušaj samoodbrane.
Nagli pokreti, vikanje, hvatanje psa dok je pod stresom ili nadvijanje nad njim mogu kod pojedinih pasa izazvati osećaj ugroženosti.
Ovo je posebno izraženo kod pasa koji su u prošlosti doživeli traumatična iskustva.
Psi usvojeni iz azila ili spaseni sa ulice često nose nevidljive posledice svoje prošlosti. Ponekad određeni miris, ton glasa ili čak osoba koja nosi šešir mogu probuditi loše uspomene i izazvati burnu reakciju.
Agresija izazvana strahom nije karakterna osobina psa. To je posledica iskustava koja su ostavila trag.
Greške koje ljudi nesvesno prave
Kada se govori o agresivnim psima, mnogi krivicu pripisuju rasi ili „lošem karakteru“. Međutim, stručnjaci za ponašanje životinja često ukazuju da je agresija posledica načina na koji je pas odgajan ili tretiran.
Pas koji je redovno kažnjavan, udaran, vučen za povodac ili izložen stalnom vikanju vremenom može razviti duboko nepoverenje prema ljudima.
Takav pas ispruženu ruku više ne doživljava kao znak nežnosti, već kao potencijalnu pretnju.
Još jedan veliki problem predstavlja nedostatak socijalizacije.
Štene koje odrasta izolovano, bez kontakta sa drugim ljudima, životinjama i različitim situacijama, kasnije može postati nesigurno. Kada ne zna kako da reaguje na nepoznatu situaciju, pas često bira strategiju koja mu deluje najbezbednije – napad.
Dobra vest je da se ovakvo ponašanje u velikom broju slučajeva može korigovati uz pomoć stručnjaka, strpljenja i metoda zasnovanih na nagrađivanju, a ne na kažnjavanju.
Čuvanje hrane, igračaka i vlasnika
Jedan od najprirodnijih oblika agresije kod pasa jeste takozvana resursna agresija.
Pas čuva ono što smatra vrednim: hranu, omiljenu igračku, mesto za odmor, pa čak i svog vlasnika.
Iz njegove perspektive, to nije loše ponašanje već instinkt za preživljavanje.
Kada pas reži dok jede ili kada pokušate da mu uzmete kost, on zapravo šalje poruku da želi da zaštiti nešto što smatra važnim.
Problem nastaje kada vlasnici na režanje odgovore vikom ili silom pokušaju da oduzmu predmet. Na taj način samo potvrđuju psu da postoji razlog za zabrinutost.
Mnogo efikasnije rešenje jeste postepeno učenje psa da prisustvo čoveka pored njegove hrane donosi nešto pozitivno – poslasticu, nagradu ili novu igračku.
Poseban oblik resursne agresije javlja se kada pas počne da "čuva" vlasnika od drugih ljudi. Na prvi pogled to može delovati simpatično, ali zapravo ukazuje na nesigurnost i anksioznost.
Hormoni, stres i unutrašnje stanje psa
Ponašanje pasa ne zavisi samo od vaspitanja i okruženja. Veliku ulogu igraju i hormoni.
Nekastrirani mužjaci tokom perioda parenja mogu biti znatno razdražljiviji nego inače. Povećan nivo testosterona utiče na njihovu toleranciju i reakcije.
Slično se dešava i kod ženki tokom teranja, graviditeta ili nakon okota, kada hormonalne promene mogu izazvati neočekivane promene raspoloženja.
Međutim, mnogo češći problem od hormona jeste hronični stres.
Pas koji živi u bučnom okruženju, nema dovoljno šetnje, ostaje dugo sam ili svakodnevno prisustvuje porodičnim sukobima može postati preopterećen.
Kao i kod ljudi, stres se vremenom gomila. Tada i najmanji okidač može izazvati burnu reakciju.
Psi imaju bogat emocionalni život. Mogu da osećaju dosadu, frustraciju, usamljenost, nesigurnost i strah. Razlika je samo u tome što o tome ne mogu da govore.
Ugriz je posledica, a ne početak problema
Važno je razumeti da pas retko kada prelazi direktno na ugriz.
Pre toga gotovo uvek šalje niz upozoravajućih signala: ukočeno držanje tela, skretanje pogleda, spuštene uši, lizanje njuške, zamrzavanje u mestu ili tiho režanje.
Mnogi ljudi te znakove ignorišu ili ih pogrešno tumače.
Posebno je opasno kažnjavati psa zbog režanja. Režanje nije neposlušnost niti drskost – to je način komunikacije.
Na taj način pas poručuje: "Neprijatno mi je. Molim te, prestani."
Ako ga kaznimo zbog upozorenja, sledeći put može preskočiti taj korak i odmah preći na ugriz.
Razumevanje je ključ dobrog odnosa
Psi ne napadaju bez razloga. Iza svakog ugriza postoji uzrok koji treba otkriti, bilo da je u pitanju bol, strah, stres, loše iskustvo ili instinktivna potreba za zaštitom.
Što bolje razumemo njihov govor tela i emocionalne potrebe, manja je verovatnoća da će doći do konflikta.
Na kraju, pas nije mašina programirana da bude poslušna u svakom trenutku. On je živo biće sa sopstvenim osećanjima, strahovima i iskustvima. Upravo zato pažnja, strpljenje i razumevanje ostaju najvažniji alati svakog odgovornog vlasnika.