Poruka koju decenijama slušamo jeste da je sunce opasno i da ga treba izbegavati po svaku cenu zbog rizika od raka kože. Međutim, ugledni lekar, dr Rodžer Siholt, gostujući u popularnom podkastu "The Diary Of A CEO", upozorio je da bi takav pristup mogao biti štetniji nego što mislimo.
Pozvao se na rezultate revolucionarne studije sprovedene u Švedskoj, koja je tokom dvadeset godina pratila gotovo 30.000 žena. Zaključci do kojih su došli istraživači su zapanjujući: izbegavanje sunca pokazalo se kao faktor rizika za smrtnost slične magnitude kao i pušenje.
Dr Siholt ističe da, iako je vitamin D ključan, blagodeti sunčeve svetlosti daleko prevazilaze samo njegovu proizvodnju, ukazujući na složene mehanizme koji utiču na celokupno zdravlje, od kardiovaskularnog sistema do imuniteta. Njegova poruka nije poziv na neodgovorno izlaganje suncu, već apel za preispitivanje preterano strogih preporuka koje bi, na kraju, mogle doneti više štete nego koristi.
Švedska studija, poznata pod nazivom "Melanom u južnoj Švedskoj", analizirala je podatke prikupljene od 29.518 žena starosti od 25 do 64 godine. Ispitanice su podeljene u grupe prema svojim navikama izlaganja suncu, od onih koje ga aktivno izbegavaju do onih koje se redovno i najviše izlažu. Rezultati objavljeni u uglednom naučnom časopisu pokazali su da je stopa smrtnosti od svih uzroka bila približno dvostruko veća kod žena koje su izbegavale sunce u poređenju sa onima iz grupe sa najvišim nivoom izlaganja.
Ovaj povećani rizik nije bio zanemarljiv; naučnici su procenili da je izbegavanje sunca odgovorno za oko tri odsto svih smrtnih slučajeva u posmatranoj populaciji. Ono što je posebno važno jeste uzrok smanjene smrtnosti kod žena koje su provodile više vremena na suncu: radilo se prvenstveno o manjem broju smrti izazvanih kardiovaskularnim bolestima i drugim bolestima koje nisu povezane sa rakom.
Najdramatičniji zaključak istraživanja svakako je poređenje sa pušenjem. Analiza je pokazala da su nepušačice koje su u potpunosti izbegavale sunce imale sličan očekivani životni vek kao pušačice iz grupe koja se najviše izlagala suncu. Drugim rečima, rizik povezan sa nedostatkom sunčeve svetlosti bio je toliko značajan da je praktično poništio dobrobiti koje donosi nepušenje.
Očekivani životni vek žena sa najaktivnijim navikama izlaganja suncu bio je jednu do dve godine duži od onih koje su sunce izbegavale. Ovi podaci sugerišu da se na nedostatak sunca treba gledati kao na ozbiljan javnozdravstveni problem, a ne samo kao na pitanje životnog stila. Iako se ovakve opservacione studije moraju tumačiti sa oprezom, snažna povezanost i zavisnost od "doze" izlaganja suncu snažno ukazuju na uzročno-posledičnu vezu.
Naravno, postavlja se pitanje rizika od raka kože, posebno melanoma, koji se decenijama povezuje sa sunčevim zračenjem. Švedski naučnici pozabavili su se i tim paradoksom. Iako je izlaganje suncu zaista povezano sa većom učestalošću melanoma, studija je otkrila da je prognoza bolesti bila znatno bolja kod osoba sa navikama aktivnog sunčanja. Štaviše, žene koje su izbegavale sunce, a ipak razvile melanom, imale su značajno višu stopu smrtnosti.
Čini se da su koristi od izlaganja suncu, poput smanjenja rizika od srčanih bolesti i drugih uzroka smrti, toliko velike da nadmašuju povećani rizik od raka kože, barem u podnebljima sa manjim intenzitetom sunčevog zračenja poput Švedske. Zato autori studije i stručnjaci poput dr Siholta pozivaju na „preispitivanje“ postojećih smernica i promovisanje uravnoteženog pristupa koji prepoznaje sunce kao ključan element za dug i zdrav život, piše Večernji.hr.
Stil / Žena