Krastavci su prilično lagane biljke za gajenje, mada postoje tri biljke koje oni nikako ne podnose: aromatično bilje, dinje i krompir. Nikada ih ne sadite pored krastavaca.
1. Aromatično bilje
Bosiljak definitivno ne bi trebalo da gajite pored krastavaca. Iako će poboljšati ukus paradajza, bosiljak može uništiti krastavce ako ih posadite blizu jedno drugog. Tu je i žalfija koja usporava rast krastavaca, a zbog nane neće ni izrasta, ako ih posadite blizu.
Začinsko bilje koje možete posaditi uz krastavce:
- mačja trava
- vlašac
- kopar
- origano
2. Dinje
Insekti koji vole da se slade dinjama takođe vole da ručaju krastavce. A kada pronađu i razviju ukus za vašu dinju, mogu smatrati da je i vaš materijal za kiseljenje primamljiv. U suštini, kada se ovo dvoje posadi zajedno, zajedno sa drugim bundevama i tikvama, stvarate mini-monokulturu.
A život u svetu monokulturnog uzgoja/vrtovanstva nikada nije u vašu korist. Potrebno je mnogo đubriva i pesticida da bi se insekti i druge bolesti držali na odstojanju. Upravo ono što pokušavamo da izbegnemo u baštovanstvu.
Međutim, dinje se mogu saditi pored prokelja, brokolija, zelene salate, bamije, šargarepe, karfiola i kelja.
Uklapanje svega u vašu baštu je kao slaganje slagalice.
Za razliku od prave slagalice od 2.000 delova, što je vaša bašta veća, to je lakše saditi. Takođe možete otkriti da metod baštovanstva bez kopanja dolazi u vašu korist u kombinaciji sa zajedničkom sadnjom.
3. Krompir
Kao što ste možda već primetili, krompir je veoma hranljiva biljka u bašti. Ako u blizini rastu krastavci, možete primetiti razliku u kvalitetu i veličini plodova koji se mogu ubrati.
Glavni razlog zašto ne sadite krompir i krastavce zajedno je taj što krompirovi mogu podstaći plamenjaču krompira ako su uslovi baš pogodni. Ako u bašti imate kasniju sortu krompira, uverite se da je posađena što dalje od vaših krastavaca.
U manjim baštama, stvaranje rastojanja između biljaka može biti teško, ako ne i nemoguće teško.
Samo budite svesni potencijalnih problema i uvek pazite na znake bolesti, kako biste mogli da reagujete što je brže moguće, ukoliko nešto krene po zlu.