14-godišnji dečak Kristijan Marijan Bečeanu vraćao se iz škole kada se zaustavio kod dvorišta u kojem je trogodišnji dečak upao u bunar.
Malenom je ponestajalo vazduha, a vatrogascima je ponestajalo opcija, tada je Kristijan pristigao u pomoć.
"Prvo sam se bojao, a onda više nisam."
To su bile prve reči tada 14-godišnjeg Kristijana Marijana Bečeanu, rumunskog dečaka čije se neverovatno herojstvo prepričava i danas.
Prošla je decenija otkako je Kristijan rizikovao život kako bi spasio trogodišnjeg Gabrijela koji je pao u bunar u Segarcei, malom gradu na jugu države.
Tog naizgled običnog dana Kristijan se vraćao iz škole. Prolazeći kraj jednog dvorišta, video je okupljene meštane, vatrogasce... Svi su stajali oko rupe koja je zapravo bunar. Iznad bunara otac se držao za glavu, majka i sestra su neutešno plakale. Na dnu 15-metarske mračne rupe bio je Gabriel koji je tamo upao igrajući se u dvorištu. Čuli su ga dole, znali su da je živ, ali nisu znali u kakvom je stanju niti koliko još vazduha ima.
Trebalo je brzo reagovati, nešto preduzeti. Vatrogasci se odlučuju na riskantan potez, treba poslati nekoga dole. To je jedini način. Nema druge. Ali koga? Rupa je toliko mala, odrastao čovek jednostavno se ne može provući. Moraće dete dole. Javljaju se dva dečaka, koji odustaju nakon što im vatrogasci objasne da će ih privezati za noge i spustiti naglavačke. Niko im nije zamerio. Uplašili su se.
"Idem ja, ne bojim se" - čuo se glas iz pozadine. Bio je to Kristijan.
Vatrogasci i meštani vuku uže. Čini se da su dobili nekakav signal iz rupe. Među okupljenima je tišina, nemir. Je li Kristijan uspeo uhvatiti maloga, u kakvom je uopšte stanju? Može li to uopšte izvesti ovaj mršavi dečak?
Odjedanput, eksplozija radosti! Uspeo je, dečak je uspeo!
Obojica su na sigurnom. Kad su izvukli Kristijana, on je čvrsto držao trogodišnjeg Gabrijela kojeg otac odmah uzima u naručje i ljubi.
Kristijan je postao heroj nacije, država mu je dala kuću, a priča se i da ga čeka nacionalna penzija.