Starenje je jedna od retkih stvari koja jednako dotiče svakog čoveka, a opet se o njemu govori potpuno različitim tonovima. Posebno kada su žene u pitanju. Društvo vekovima od žene očekuje da bude mlada, negovana, vedra i "dovoljno dobra" za tuđe poglede, pa godine često ne doživljava samo kao prirodan tok života, već i kao tihi pritisak koji dolazi spolja.
Zato odnos prema starenju kod žena ume da bude veoma složen. Neke godine prihvataju mirno, kao sastavni deo života, dok druge pokušavaju da ih uspore, prikriju ili nadmudre. I upravo tu nastaje zanimljiv paradoks: postoje žene na čijem se licu vide godine, ali iz njih zrače toplina, iskustvo i život; a postoje i one koje spolja izgledaju gotovo nepromenjeno, dok se iza tog savršenstva krije umor ili strah od prolaznosti.
Istina je da vreme ostavlja trag na svima. Bore se pojavljuju postepeno, kosa menja boju, telo se menja, ali ono što najviše određuje utisak koji neko ostavlja nije savršena koža, već energija koju nosi u sebi.
Zašto neke žene stare lako, a druge teško prihvataju godine
Neke žene stare gotovo neprimetno. Bore se na njihovim licima pojavljuju blago i prirodno, sede vlasi deluju otmeno, a pogled ostaje vedar i živ. Kod njih godine ne izgledaju kao teret, već kao nastavak života koji se dostojanstveno menja.
Sa druge strane, postoje žene koje starenje doživljavaju veoma bolno. Nastavljaju da se oblače isto kao pre dvadeset godina, pokušavaju da zadrže identičan izraz lica, isti način ponašanja i isti osećaj mladosti, a onda ih iznenadi trenutak kada shvate da ih okolina više ne vidi na isti način.
I tu počinje borba protiv vremena.
Kreme, tretmani, farbanje sede kose, estetske procedure, beskrajni pokušaji da godine ostanu nevidljive — sve to često nije samo želja za negom, već i strah od toga kako će društvo reagovati kada žena „ostari“.
Jer čim okolina primeti godine, često dolaze komentari, podsmesi i ona neprijatna promena u načinu na koji ljudi gledaju ženu.
Priča koja govori više od ogledala
Jedna žena u penziji, vitka, vedrog držanja i mladolikog izgleda, stajala je jednom u redu u prodavnici kada joj se obratio mladić:
– Devojko, jeste li vi poslednji?
Kada se okrenula i kada je shvatio da nije reč o mladoj devojci, zbunjeno se izvinio.
Ona se samo blago nasmejala i rekla:
"Znate, ovo nije prvi put. Nekada sam se zbog toga uznemiravala, ali sada mislim — zašto ljudi jednostavno ne bi ostali ljubazni? Pozvali su mladu devojku, a okrenula se penzionerka. Nije smak sveta. Dovoljno je samo malo poštovanja."
Njena reakcija govori mnogo više od samog događaja. Godine same po sebi nisu problem — problem je način na koji društvo doživljava starenje.
Opsesija mladošću i strah od prolaznosti
Danas se mladost često predstavlja kao najvažnija vrednost. Zbog toga mnoge žene osećaju da moraju da izgledaju mlađe kako bi zadržale autoritet, pažnju, poželjnost ili samopouzdanje.
Komplimenti poput: „Izgledaš mnogo mlađe“ postali su gotovo važniji od rečenica koje govore o karakteru, mudrosti ili unutrašnjoj snazi.
Francuska književnica Fransoaz Sagan jednom je napisala: "Žena može da izdrži ceo dan na sendviču i komplimentu."
I zaista, divljenje drugih često ženama daje osećaj energije, potvrde i vrednosti. Kada se osećaju primećeno i lepo, kao da lakše nose svakodnevni teret života.
Ali problem nastaje onda kada se sopstvena vrednost potpuno veže za spoljašnji izgled.
Priča koja je šokirala mnoge
Postoje žene koje deluju gotovo bezvremenski — lice bez bora, sjajna kosa, vitka figura i energija koja ostavlja utisak večne mladosti.
Ljudi im zavide, pitaju ih šta jedu, kako žive, koje tretmane koriste i gde pronalaze „tajni eliksir mladosti“.
A onda se ponekad dogodi nešto što sve iznenadi.
Jedna takva žena objavila je fotografiju bez kose, uz kratku poruku:
– Prolazim kroz hemoterapiju. Četvrti stadijum.
Šok je bio ogroman.
Osoba koja je spolja delovala nepobedivo i besmrtno odjednom je pokazala svoju ranjivost. Za samo nekoliko meseci izgubila je težinu, snagu i izgled po kojem su je svi poznavali.
Taj trenutak podsetio je mnoge koliko su život i telo nepredvidivi, i koliko je opasno verovati da spoljašnji izgled govori celu istinu o čoveku.
Zašto mladost nije isto što i životna energija
Mnoge žene u zrelijim godinama pokušavaju da ostanu okružene isključivo mlađim ljudima, verujući da će tako zadržati osećaj mladosti i energije.
Ali mladost nije nešto što se može „preuzeti“ iz tuđe blizine.
Prava povezanost često dolazi među ljudima sličnog iskustva, među onima koji razumeju iste uspomene, isti humor, iste životne umore i razočaranja.
Sa godinama čovek ne gubi vrednost — on dobija dubinu.
Prava lepota dolazi iz prihvatanja
Jevrejska mudrost kaže: "Nije star onaj ko se smežurao u sedamdesetoj, već onaj ko se ukiselio u tridesetoj."
I možda upravo u toj rečenici leži suština svega.
Starenje nije u borama, sedoj kosi ili promenama tela. Pravo starenje počinje onda kada čovek izgubi radost, radoznalost i unutrašnju živost.
Godine same po sebi nisu ružne. Ono što čoveka čini lepim jeste energija koju nosi, način na koji govori, smeje se, voli i prihvata sebe.
Zato prava snaga žene ne dolazi iz skupih krema, tretmana ili pokušaja da zaustavi vreme.
Dolazi iz trenutka kada shvati da njena vrednost nikada nije bila samo u mladosti.
I upravo tada nastaje ona posebna, mirna lepota koju nijedna bora ne može da pokvari.