Misteriozni nestanak tada šestogodišnjeg dečaka Timotija Picena i danas, 15 godina kasnije, ostaje jedna od najpotresnijih i najzbunjujućih priča o nestaloj deci u SAD. Mnogi se sećaju jednog od njih kad su majka i 7-godišnji sin su otišli na planinarenje sa kog se nikada nisu vratili.
Njegova porodica i dalje veruje da je možda živ, iako nikada nije pronađen nijedan konkretan trag koji bi potvrdio njegovu sudbinu.
Timotije bi danas imao 21 godinu.
Običan školski dan koji se pretvorio u noćnu moru
Timotije Picen, tada učenik vrtićkog uzrasta u školi „Grinman“ u gradu Aurora u američkoj saveznoj državi Ilinois, poslednji put je viđen 11. maja 2011. godine.
Tog jutra, otac ga je kao i obično odveo u školu, ne sluteći da će to biti poslednji put da ga vidi.
Međutim, samo nekoliko sati kasnije, njegova majka, Ejmi Fraj-Picen, iznenada dolazi u školu i odvodi dečaka, navodno bez jasnog objašnjenja.
Tri dana putovanja bez jasnog cilja
Nakon što je preuzela sina iz škole, majka sa njim započinje neobično i хаotično putovanje kroz dve američke savezne države — Ilinois i Viskonsin.
Tokom naredna tri dana:posećuju vodene parkove, odlaze u zoološki vrt, prelaze stotine kilometara automobilom.
Na osnovu kasnijih policijskih rekonstrukcija, njihovo kretanje delovalo je kao kombinacija „porodičnog putovanja“ i neplaniranog bekstva.
U jednom trenutku, sigurnosne kamere su ih snimile u hotelu u Viskonsinu, gde su se zajedno prijavili.
Majka pronađena mrtva u hotelskoj sobi
Dana 14. maja 2011. godine, tri dana nakon što je dečak nestao, policija pronalazi telo njegove majke u hotelskoj sobi u Rokfordu, Ilinois.
Utvrđeno je da je izvršila samoubistvo.
Pored nje je pronađena i uznemirujuća oproštajna poruka koja je dodatno zakomplikovala slučaj i unela novu dimenziju misterije.
U poruci je napisala da je njen sin „siguran sa ljudima koji ga vole“ i da ga nikada neće pronaći.
Jedna rečenica posebno je ostala upamćena i često citirana u istrazi:
„Nikada ga nećete pronaći“
Najveća nepoznanica: gde je Timotije?
Nakon pronalaska majke, policija je pokrenula intenzivnu potragu za dečakom, ali bez uspeha.
Uprkos pretrazi hotelskih lokacija, analizi kamera, ispitivanju mogućih svedoka, višegodišnjoj istrazi FBI-a — nijedan konkretan trag nije pronađen.
Godine neizvesnosti i nada porodice
Kako godine prolaze, slučaj postaje jedan od najpoznatijih „hladnih slučajeva“ nestanaka dece u SAD.
Porodica i dalje ne gubi nadu da je Timotije živ, uprkos tome što ne postoje potvrđeni dokazi koji bi to podržali.
Nacionalni centar za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC) objavio je i age-progression fotografiju — digitalnu rekonstrukciju kako bi Timotije mogao da izgleda kao mladić od 19 godina.
Iako je prošlo više od 15 godina od nestanka Timotija Picena, potraga za njim nikada nije formalno prestala. Uprkos obimnim istragama, pretragama terena i brojnim dojavama koje su se godinama pojavljivale i nestajale bez potvrde, dečak nikada nije pronađen.
Za njegovu porodicu, vreme je stalo onog dana kada je nestao — a jedini „kontakt“ sa njim danas su digitalne slike koje pokušavaju da prikažu kako bi mogao izgledati kao mladić.
Život u senci „age progression“ fotografija
Nacionalni centar za nestalu i eksploatisanu decu (NCMEC) godinama izrađuje progresivne fotografije starenja, koje pokazuju kako bi Timotije mogao izgledati kako odrasta.
Za porodicu, te slike su istovremeno i uteha i bol.
Njegova baka po ocu, Linda Picen, ranije je za medije izjavila da ju je prvi susret sa tom fotografijom potpuno emotivno slomio.
Posebno ju je pogodilo to što je na slici prepoznala detalje koji su je podsetili na unuka: svetlosmeđkastu, crvenkastu kosu, blage pegice na licu, poznat, nežan izraz očiju.
„Svi ti detalji su bili baš kao kod njega“, rekla je ona, naglašavajući koliko joj je teško da prihvati da ga možda nikada više neće videti uživo.
„Volela bih da ga zagrlim“: bol bake koja ne prolazi
U svojoj izjavi, Linda Picen je opisala i najdublji emotivni konflikt koji porodica nosi već godinama — između nade i realnosti.
„On je prelep… zaista prelep. Volela bih da ga zagrlim, ali ne znam da li će se to ikada desiti.“
Ova rečenica oslikava suštinu cele tragedije: dete koje je fizički nestalo, ali je u porodici i dalje prisutno kroz sećanja, fotografije i neprekidno iščekivanje.
Njegov otac, Džim Picen, godinama ističe da Timotije nikada nije „nestao iz sećanja porodice“, uprkos fizičkoj odsutnosti.
Opisuje ga kao veselo i znatiželjno dete koje je volelo slobodu i igru.
Pre nestanka, Timotije je, kako kaže njegov otac, bio dete koje je: volelo da vozi bicikl, uživalo u malim automobilima na pedale (go-kart), provodilo sate na igralištu i ljuljaškama.
„Nadam se da je sada dobar, odrastao mladić koji vodi normalan život“, rekao je on u jednom intervjuu.
Ali iza te nade stoji i duboka rana — neprestano pitanje gde je njegov sin i šta mu se dogodilo.
San o ponovnom susretu
Džim Picen je više puta govorio o tome da ne odustaje od ideje ponovnog susreta sa sinom.
U njegovim rečima ne postoji samo bol, već i jasna vizija budućnosti koja nikada nije došla: zajednički odlazak na pecanje, razgovori o svakodnevnom životu, pokušaj da se nadoknade izgubljene godine, stvaranje novih uspomena koje su nestale zajedno sa detetom.
Ta slika, iako jednostavna, za njega predstavlja sve ono što je izgubljeno u jednom trenutku koji je zauvek promenio život porodice.
Policijska uprava grada Aurora više puta je isticala da slučaj Timotija Picena i dalje ima posebno mesto u njihovoj zajednici.
Na godišnjicu nestanka, lokalne vlasti su objavile poruke sećanja, naglašavajući da porodica i dalje živi sa pitanjima na koja nema odgovora.
Šef policije, Met Tomas, istakao je da se tragedija ne može posmatrati samo kao istraga, već kao ljudska priča koja traje.
On je naglasio da policija nikada ne gubi iz vida emocionalnu težinu koju ovaj slučaj nosi za porodicu.
Nedostatak odgovora i trajna neizvesnost
Ono što slučaj Timotija Picena čini posebno teškim jeste činjenica da:
- ne postoji potvrđen svedok njegovog kasnijeg života
- nema pouzdanih tragova koji ukazuju na njegovu lokaciju
- svi navodni viđeni slučajevi godinama su ostajali neprovereni ili pogrešni
- jedini „dokaz“ ostaje vremenski okvir nestanka i majčina oproštajna poruka
Zbog toga, slučaj i dalje ostaje otvoren, bez konačnog odgovora.
Hronologija nestanka Timotija Picena
Ovaj vremenski pregled rekonstruiše kretanje i poslednje poznate trenutke šestogodišnjeg Timotija Picena, kao i sve ključne faze istrage koja traje već godinama bez konačnog zaključka.
11. maj 2011: preuzimanje iz škole i početak nestanka
Timotijeva majka, Ejmi Fraj-Picen, tog jutra oko 8:15 dolazi u osnovnu školu Greenman u gradu Aurora u saveznoj državi Ilinois i preuzima sina iz škole, navodeći da se radi o neodređenom porodičnom hitnom slučaju.
Otac, Džim Picen, nije bio obavešten o tome.
Kada je kasnije tokom dana došao po sina, osoblje škole ga je obavestilo da je Timotije već preuzet ranije tog jutra.
Zatečen i zbunjen, Džim pokušava da stupi u kontakt sa bivšom suprugom, ali pozivi i poruke ostaju bez odgovora, što izaziva prvu ozbiljnu zabrinutost.
U međuvremenu, Ejmi i Timotije odlaze u zoološki vrt Brookfield, a zatim nastavljaju ka Key Lime Resort-u u Gurniju, gde provode vreme u hotelu i vodenom parku.
12. maj 2011: putovanje kroz dve savezne države
Sledećeg dana, Ejmi i Timotije nastavljaju put ka području Wisconsin Dells, gde se prijavljuju u Kalahari Resort, poznat hotelsko-vodni kompleks.
Tokom puta kupuju odeću i osnovne potrepštine, bez jasnog plana ili objašnjenja za kretanje.
Otac prijavljuje nestanak policiji u Aurori nakon što gotovo 24 sata ne uspeva da stupi u kontakt sa Ejmi.
Policija u tom trenutku ne izdaje Amber Alert jer Ejmi još uvek nije formalno smatrana osumnjičenom, niti je procenjeno da je dete u neposrednoj opasnosti.
13. maj 2011: poslednje viđanje majke i deteta
Ovo je poslednji dan kada su Timotije i njegova majka viđeni zajedno.
Sigurnosne kamere ih snimaju kako napuštaju Kalahari Resort.
Tokom vožnje ka Sterlingu, Ejmi kontaktira više članova porodice, ali ne i svog supruga. U razgovorima tvrdi da je Timotije dobro, a osobe koje su razgovarale s njom kasnije su policiji rekle da ništa u njenom ponašanju nije delovalo sumnjivo. Dečak se u jednom trenutku čuje u pozadini telefonskog razgovora.
Nakon toga Ejmi gasi mobilni telefon i prelazi oko 170 milja duž reke Rok. Njeno kretanje tokom narednih sati ostaje potpuno nepoznato.
Kasnije se ponovo pojavljuje sama, oko 20 časova, u prodavnici u Vinnebagu blizu Rokforda, gde kupuje predmete koji će kasnije biti povezani sa pisanjem oproštajne poruke.
14. maj 2011: pronalazak majke i ključna poruka
Oko podneva, sobarica pronalazi telo Ejmi Fraj-Picen u hotelskoj sobi u Rokfordu.
Utvrđeno je da je izvršila samoubistvo.
Ostavila je oproštajnu poruku u kojoj navodi da joj je žao zbog svega, da je Timotije bezbedan, ali da ga nikada neće pronaći.
U sobi nedostaju Timotijev ranac sa likom Spajdermena i nekoliko njegovih ličnih stvari, što dodatno komplikuje istragu jer sugeriše da je dete moglo biti sa njom nakon poslednjeg poznatog viđenja.
19. maj 2011: velika potraga bez rezultata
Više od 70 volontera učestvuje u potrazi u oblasti Sterling i Rok Fols.
Uprkos opsežnoj akciji, teren je pretražen bez ijednog značajnog traga.
jun 2011: početak forenzičkih analiza
Policija priznaje da ima vrlo malo materijalnih dokaza.
Počinje analiza tragova pronađenih ispod automobila Ejmi Fraj-Picen.
Istraga se širi na moguće lokacije kretanja, ali bez jasnog pravca.
avgust 2011: pronađena krv u vozilu
Policija potvrđuje da je u SUV vozilu pronađena mala količina Timotijeve krvi.
Ipak, naglašavaju da to ne mora ukazivati na nasilni događaj i da može poticati od ranije povrede, poput krvarenja iz nosa.
decembar 2011: lažne dojave i pogrešni tragovi
Prijavljena je navodna pojava deteta u restoranu u Severnoj Aurori, ali se ispostavlja da je dojava lažna.
Tokom istog perioda pojavljuju se i druge lažne prijave, uključujući navodno viđenje u Masačusetsu.
Policija navodi da je primila desetine dojava, ali da nijedna nije bila validna.
april 2019: lažna identifikacija u Kentakiju
Mladić u gradu Njuport u Kentakiju tvrdi da je Timotije Picen i da je pobegao od otmičara.
Slučaj izaziva veliku medijsku pažnju, ali DNK analiza potvrđuje da se radi o prevari. Mladić je identifikovan kao Brian Rini, koji je nakon gledanja dokumentarca odlučio da se lažno predstavi.
Porodica i dalje veruje da je Timotije živ.
Otac Džim Picen smatra da je njegov sin negde bezbedan i da će se jednog dana sam javiti.
Baka Linda Picen iznosi teoriju da je Timotije možda predat drugoj porodici, moguće u okviru religijske zajednice kojoj je majka bila naklonjena.