Hrvatska je na Pesmi za Evroviziju 2026. godine u Beču privukla ogromnu pažnju nastupom grupe Lelek i pesmom „Andromeda“.
Ipak, osim same pesme i upečatljivih glasova, mnogima su odmah zapale za oko neobične šare koje su članice grupe imale po licu i rukama.
Mnogi su mislili da je to samo deo kostima i scenskog nastupa, ali iza tih simbola krije se veoma stara i bolna priča sa Balkana. Reč je o običaju koji se zvao sicanje.
To je bio stari način tetoviranja koji je nekada postojao među katolicima u Bosni i delovima Dalmacije. Ljudi tada nisu crtali krstove po telu zbog mode ili ukrasa, već iz straha i želje da zaštite svoju decu tokom turske vlasti na Balkanu.
Roditelji su devojčicama na rukama, čelu ili zglobovima urezivali male krstove kako bi pokazali kojoj veri pripadaju. Verovalo se da će ih to zaštititi od odvođenja, prisilnog prevođenja u drugu veru ili odvođenja u hareme. U narodu se čak govorilo da se to radilo „da Zora ne postane Zehra“.
Taj proces bio je veoma bolan. Pravili su smesu od čađi, meda i majčinog mleka, a onda bi običnom iglom za šivenje ubadali kožu dok ne ostane trajni trag. Mnoge devojčice prolazile su kroz to još kao veoma male.
Žene koje pamte taj običaj pričale su koliko je sve bilo teško i bolno. Marta Šarčević iz sela Rumboci govorila je da su devojke bile „sve u krvi“ dok su im urezivali znakove po rukama.
„Uzimali smo med i crno mastilo, nacrtali krst, pa onda bockali iglom. Mnogo je bolelo. Hvala Bogu pa nismo pogodili neku venu“, prisećala se ona.
Danas je taj običaj skoro nestao, ali su predstavnice Hrvatske na Evroviziji upravo tim simbolima podsetile Evropu na jedan zaboravljen i veoma težak deo istorije Balkana.
Stih Hrvatskih prestavnica takođe o tome govori o tom bolu: "Sve urezane ožiljke do kosti, nijedna majka neće vam oprostit', Na stolu srama, zlato sa đerdana, dok peru ruke, krvlju naših rana"...
„Andromeda“ – pesma o ženskoj boli, strahu i nasleđenoj traumi
Pesma „Andromeda“, iza koje stoje Tomislav Roso kao autor teksta i kompozitori Zorica Pajić, Lazar Pajić i Filip Laković, nije zamišljena kao klasična evrovizijska numera. Ona funkcioniše gotovo kao muzička ispovest i meditacija o generacijskom strahu, nasleđenoj traumi i položaju žena kroz istoriju.
Inspiraciju pronalazi u grčkom mitu o princezi Andromedi, koja je žrtvovana zbog tuđih grehova i vezana za stenu, čekajući svoju sudbinu. Upravo kroz taj motiv pesma povezuje univerzalnu simboliku ženske žrtve sa balkanskim istorijskim iskustvom.
Stihovi koji se obraćaju baki i pitaju zašto je rađala ćerke u vremenu straha i nesigurnosti nose snažan emotivni naboj. Međutim, pesma ne ostaje samo na tuzi i žaljenju. Ponavljanje reči „izdajice“ menja ton čitave kompozicije i pretvara je iz melanholične balade u svojevrsnu optužbu protiv društva i istorijskih okolnosti koje su dozvolile da žene vekovima nose teret nasilja, straha i ćutanja.
Upravo ta kombinacija autentične tradicije, mračne atmosfere i snažne poruke izdvojila je grupu Lelek među ovogodišnjim učesnicima Evrovizije.
Mističan nastup koji je očarao Evropu
Scenski nastup grupe dodatno je pojačao utisak da publika ne gleda samo muzički broj, već gotovo ritualnu predstavu. Članice grupe – Inka Večerina Perušić, Judita Štorga, Korina Olivija Rogić, Lara Brtan i Marina Ramljak – pod režijom Jasmina Cvišića pretvorile su scenu u mračan i simboličan prostor ispunjen emocijama i drevnim motivima.
Dominacija tamnih tonova, posebno duboke crvene boje koja simbolizuje žrtvu i bol, suprotstavljena je belim detaljima koji predstavljaju nevinost i duhovnu čistotu. Šare na njihovim telima nisu služile samo estetici, već su bile direktna vizuelna veza sa ženama koje su kroz istoriju prolazile kroz sicanje.
Pored upečatljive scenografije, publiku su posebno osvojile njihove vokalne harmonije, koje su mnogi opisali kao hipnotišuće i gotovo vanvremenske.
Reakcije javnosti i stranih medija bile su izuzetno pozitivne. Prošlogodišnji hrvatski predstavnik Baby Lasagna pohvalio je grupu, ističući da deluju samouvereno, autentično i veoma upečatljivo, dok su holandski kritičari Robert van Gisel i Els de Grefte opisali „Andromedu“ kao mračnu folk baladu koja zvuči kao da dolazi direktno iz 18. veka.
Tradicija koja kroz umetnost dobija novi život
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da grupa Lelek nije koristila tradicionalne motive samo kao dekoraciju, već ih je predstavila sa jasnom željom da podseti mlađe generacije na deo istorije koji polako pada u zaborav.
Stil / Žena.rs / Stijena.info