U nauci o ponašanju i jeziku postoje brojna istraživanja koja pokušavaju da uoče obrasce govora kod osoba sa izraženim psihopatskim osobinama. Važno je napomenuti da se psihopatija ne prepoznaje samo po „jednoj reči“ ili frazi, već po kombinaciji načina razmišljanja, emocija i komunikacije.
Kako psihologija proučava govor psihopata
Savremena istraživanja iz oblasti lingvistike i psihologije pokazuju da osobe sa izraženim psihopatskim crtama često koriste specifične obrasce u govoru. Analize zatvorskih izjava i spontanih narativa pokazuju razlike u izboru reči, emocionalnom tonu i strukturi priče u poređenju sa drugim osobama.
U nekim studijama uočeno je da njihov govor može delovati „ravnije“, sa manje emocionalnih izraza i većim fokusom na konkretne, praktične teme.
Reči i teme koje se češće ponavljaju
Istraživanja pokazuju da osobe sa izraženim psihopatskim osobinama češće koriste reči koje se odnose na konkretne potrebe i situacije, poput hrane, novca i fizičkih radnji, dok ređe koriste reči vezane za porodicu, empatiju ili emocije .
Takođe, u njihovom govoru se češće pojavljuju objašnjavajuće konstrukcije poput „zato što“ ili „da bi“, što može da odražava pokušaj racionalizacije sopstvenog ponašanja.
Tri faze koje se često povezuju sa manipulativnim obrascima
U popularnoj psihologiji i nekim analizama ponašanja pominju se tri faze kroz koje se mogu uočiti manipulativni obrasci u komunikaciji:
1. Faza privlačenja (šarm i uveravanje)
Osoba deluje samouvereno, koristi ubedljiv i „glatak“ govor, često se predstavlja kao izuzetno sigurna i sposobna.
2. Faza kontrole (preusmeravanje odgovornosti)
U govoru se češće pojavljuju objašnjenja i racionalizacije, a greške ili negativni postupci se prebacuju na spoljne okolnosti ili druge ljude.
3. Faza distanciranja (emocionalna hladnoća)
Govorna struktura postaje emocionalno siromašnija, sa manje izraza empatije i više fokusiranja na činjenice, korist ili rezultat.
Iako se ovi obrasci često pominju u popularnim tekstovima, nijedan pojedinačan izraz ili „faza“ ne može pouzdano da pokaže da neko ima psihopatiju. Stručna dijagnostika se zasniva na mnogo širem psihološkom i kliničkom posmatranju, a ne na prepoznavanju reči u svakodnevnom govoru.
U analizama manipulativnog i gaslightning govora, stručnjaci i autori često izdvajaju neke fraze koje se ponavljaju u toksičnoj komunikaciji.
Evo 3 izraza koji se često navode u tom kontekstu:
- „To se nikada nije desilo.“
(koristi se za poricanje stvarnosti i zbunjivanje druge osobe) - „Previše si osetljiv/a.“
(umanjuje tuđa osećanja i prebacuje krivicu na osobu koja reaguje) - „Ti si problem u ovoj situaciji.“
(prebacivanje odgovornosti i izbegavanje sopstvene krivice)
Ove fraze se najčešće opisuju kao deo obrasca manipulacije i emocionalnog pritiska, ali same po sebi ne znače ništa bez šireg konteksta ponašanja.
U psihologiji je ključna razlika između povremenih konfliktnih rečenica i ponavljajućeg obrasca kontrole, manipulacije i nedostatka empatije — i tek taj širi skup ponašanja može biti predmet stručne procene.