Malo ko zna da je Svetozar Cvetković, naš proslavljeni glumac, odrastao sa Vladom Divljanom, jednim od osnivača kultnog benda "Idoli", kao i da da je bio veoma blizak sa Margitom Stefanović, članicom grupe "EKV" i princezom Beograda, kako je tokom 80-ih godina prozvala publika.
Svetozar Cvetković otkriva bolnu istinu o Margiti Stefanović, njenoj borbi sa drogom i tragičnom sudbini koja je obeležila njen život.
Margitu je upoznao još kao tinejdžer
Sa dubokom emocijom svaku put priča o dami koja je obeležila jedan period njegovog života, a glavni cilj mu je da upozori omladinu i podigne svest o pošasti koja se zove droga.
- Margita i ja smo bili jako bliski. Upoznao sam je kada sam ja imao 18, a ona 17 godina. Ona je svojom pojavom nosila nešto što niko nije nosio sa sobom. Nosila je jednu superiornu inteligenciju i praktično je od tada, do kraja njenog života bila deo mog života i deo saznanja o tome kako jedan veliki talenat, jedan veliki um, može potpuno da se uruši pod dejstvom sredine i jake hemije. Neverovatno je kako droga može da sruši upravo tu inteligenciju, taj majndset i njenu spoljašnost koja je izgledala fascinantno svakome sa kim je ona došla u dodir. Ona je bila jedan od najboljih učenika muzičke škole zajedno sa Ivom Pogoralićem, dobila je poziv da nastavi svoje školovanje u Moskvi, ali njena majka to nije dozvolila. Njen otac je bio čuveni reditelj Slavoljub Stefanović Ravasi, ne da optužujem njenu majku, ali ona je bila baš ono što se zove stroga majka.
Bila je jedan od najboljih studenata arhitekture
Svetozar je je istakao da sve ono čega bi se Margita dohvatila to je imalo poseban pečat i da se to videlo na pločama EKV-a.
- Ona je završila i arhitekturu i bila jedan od najboljih studenata, opet je usledio jedan od poziva da ode u Japan, ona nije otišla u Japan, dobila je jednu od najboljih nagrada u Japanu, ali je ostala tu gde je, napravila sa svojim drugarima to što je napravila, ostavila najbolje moguće tragove muzike 80-ih godina, koja postoji i danas, ali je ta tragična sudbina gotovo svih članova iz različitih razloga, nju dočekala kada ih je skoro sve iz te prve postave ispratila. Njen tragičan kraj je zaista nešto bi moglo samo na filmu da se opiše, a da ne bude previše neprijatno ukoliko to čovek ovako radi. Ja sam u svemu što sam radio pokušao da saznam nešto što se zove istina, što jesam saznao, što je bilo jako teško i bolno, sa jedne strane, sa druge strane sam pokušavao da taj njen život ne ode totalno strmoglavo dole, ali u tome nisam uspevao - govorio je u svojoj ispovesti Svetozar Cvetković u emisiji "Šta sam tebi i ko sam sebi".
Kako mu je priznala da je upala u kandže heroina?
I danas se seća momenta kada mu je priznala da koristi heroin.
- Saznao sam za heroin tako što je ona to meni rekla. To se ne govori, ali to je neprijatan trenutak, ako pogledate snimke njene na Jutjubu, videćete kako ona svira, da su joj rukavi uvek gotovo preko prstiju. Ona je meni u jednom trenutku pokazala šake i pokazala mi tri bukvalno štepa kao sa mašine za šivenje. To mi je i sada neprijatno da govorim, ali to je upozoravajuća činjenica, jer nešto što sam najlepše u životu doživeo, što se tiče bilo koje osobe sa kojom sam bio blizak, se potpuno urušilo sa tim štepovima, koji nisu postojali samo na šakama, nego su postojali i na njenim stopalima i tome se nije video kraj zapravo. Znam da će mnogi njeni vršnjaci, koji su danas živi, biti jako ljuti zbog toga što sam ovo ispričao, ali mislim da je to upozoravajuće i da mora da bude otrežnjujuće i da je to nešto što i danas najviše preti svim tim generacijama, koje iz adolescencije prelaze u period svojih stvarnih života i svoje stvarene budućnosti. Mislim da budućnost sa drogom ne postoji.
"Magi je umrla"
Posle predstave dobijo je ceduljicu na kojoj je samo pisalo: "Magi je umrla".
- Igrao sam predstavi "Tajna crne ruke" i došao sam posle predstave u garderobu, kolega mi je rekao "Cvele, bila je jedna devojka i ostavila je ovu cedulju za tebe", ja sam otvorio tu cedulju, na njoj je pisalo, "Magi je umrla" i to je bio moj susret sa tim, ali moram da kažem najtragičnije osećanje koje sam imao u tome je to da je meni u tom trenutku laknulo, jer sam sve vreme saosećao i osećao težinu tog života i načina života kako se odvijao. Ona je bila iz jedne umetničke porodice, jedne slobodarske porodice, kreativne porodice iz jednog stana koji je bio 50 kvadrata u kojem je više od trećine tog stana zahvatao koncertni klavir. Znači iz svega toga je ona završila u jednoj garaži u Borči i odatle na Infektivnoj klinici u Beogradu i u Domu za stare, gde je prosto nestala, to je najtragičnija sudbina sa kojom sam se ja susreo i sa kojom sam bio jako blizak sve te godine - zaključio je Cvetković.
Glasine o tamnoj strani čuvene muzičarke koje se godinama protežu u javnosti neretko su neistiniti u puni senzacionalizma. Istina je da je Magi nakon Milanove smrti osnovala svoj bend, komponovala muziku sa film i pozoriše, te je kroz muziku isticala svoj stav o dešavnajima u okolini. Međutim, gubitak dragih ljudi munjevitom brzinom, kao i činjenica da je sve dublje ulazila u kandže droge, presudno je uticalo na njeno zdravlje.
Kako je odnos sa majkom zaista uticao na života Margite?
Margitina majka Desanka Stefanović bila je stroga osoba večito sklona kritici i sve je morala da drži pod kontrolom. Nije dozvolila ćerki da upiše ni Muzičku akademiju u Beogradu. U teksu "Transakcioni portret Margite Stefanović Magi" iz 2015. primarijus dr Maja Radanović navodi sledeće:
"Njena majka je bila kruta ličnost, takoreći majka despot. Majka je bila u ulozi kritikujućeg roditelja, konstantno rigidna, hladna, emocionalno nepismena, bez topline i nežnosti. Sprovodila je vojničku strogoću u Margitinom detinjstvu, u pogledu dugotrajnih sati vežbanja sviranja klavira, nedopuštanja da se igra sa drugom decom da ne bi došlo do povreda ruku i prstiju. Rigidno je oblačila Margitu za školu, sve do adolescentskih dana, kad se Margita takoreći otrgla rigidnoj kontroli majke i skinula 'uniformu' sa sebe", piše prim dr Radanović
I Margitina drugarice Lidija iz detinjstva seća se situacije kada je Magi konačno počela da skida okove koje joj je majka nametnula.
"Deca su sigurno zavidela Magi na takvoj mami. Mama laf! Mama džambas! Kauboj! Zezator! Galamdžija! Nisu znala ništa od onoga što se zbivalo kad se vrata najzad zaključaju, prozor zatvori ili svetlo ugasi. Nisam ni ja, osim ponečeg, po čemu se moglo naslutiti… Jedino što sam silom prilika, kasnije, videla bilo je ono jutarnje spremanje za školu. Dok stojim kraj vrata i čekam Magi, ona sedi na klavirskoj stolici, a Desa joj grubim pokretima upliće kosu u kiku. Čupa je, zateže… Svakoga jutra, u tišini, bez pogovora. Potom joj stavlja kapu, šal i rukavice. Tako godinama, sve do onog dana, pred kraj osnovne, kad je Magi sve to strgnula sa sebe čim smo zamakle za prvi ugao..."