Đurđija Cvetić ostala je upamćena kao jedna od najtalentovanijih i najposebnijih glumica srpske glumačke scene. Publika ju je volela zbog harizme, snažnih uloga i autentične emocije koju je unosila u svaki lik, ali iza uspešne karijere krio se život ispunjen velikim bolom i teškim iskušenjima. Ipak, uprkos tragedijama koje su je zadesile, Đurđija je do poslednjeg dana zadržala dostojanstvo.
Ljubav koja je trajala tri decenije
Tokom studija na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, upoznala je pozorišnog kritičara Avdu Mujčinovića, čoveka koji će postati njena najveća životna ljubav i oslonac. Njihova veza trajala je više od trideset godina i važila je za jednu od najskladnijih i najlepših ljubavnih priča među umetnicima bivše Jugoslavije.
Prijatelji i kolege često su govorili da su njih dvoje bili nerazdvojni i da su jedno u drugom pronalazili mir, podršku i razumevanje.
Smrt supruga promenila joj je život
Njihovu sreću prekinula je velika tragedija 1997. godine, kada je Avda preminuo. Gubitak supruga potpuno je slomio slavnu glumicu i ostavio dubok trag na njenom životu i zdravlju. Tuga koju je osećala bila je toliko velika da se ubrzo teško razbolela.
U jednom intervjuu otvoreno je govorila o najtežem periodu svog života i priznala da je nakon smrti voljenog čoveka obolela od raka dojke.
„Zbog prevelike tuge, posle smrti mog muža Avde Mujčinovića, teško sam se razbolela. Dobila sam rak dojke. Uz pomoć nutricioniste najpre sam uvela velike promene u ishranu, a pred operaciju i zračenje počela sam da koristim i makrobiotičke proizvode. Uz lekarske tretmane, mnogo mi je pomogla i akupunktura“, ispričala je tada glumica.
Hrabro se borila sa bolešću
Iako suočena sa teškom dijagnozom, Đurđija nije dozvolila da je bolest slomi. Sa mnogo discipline i vere prošla je kroz operacije, terapije i dug oporavak. Ljudi koji su je poznavali govorili su da je i u najtežim trenucima ostala dostojanstvena, smirena i hrabra.
Umesto da traži sažaljenje, trudila se da pronađe mir i snagu u sebi, ali i u prirodi kojoj se sve više okretala.
Poslednje godine provela je daleko od javnosti
Pred kraj života povukla se iz javnosti i vreme uglavnom provodila u prirodi, u okolini Beograda. Daleko od reflektora i gradske buke, pokušavala je da pronađe spokoj nakon svih životnih udaraca koje je preživela.
Iako usamljena, nije gubila dostojanstvo niti ljubav prema umetnosti i životu. Oni koji su je posećivali govorili su da je i dalje zračila posebnošću i toplinom po kojoj je bila prepoznatljiva tokom cele karijere.
Neostvarena želja koja ju je bolela
Jedna od najvećih životnih rana bila joj je činjenica da ona i Avda nisu imali decu. O tome je retko govorila, ali je u nekoliko navrata priznala koliko joj je ta praznina teško padala.
Govoreći o svom odnosu sa suprugom, jednom je rekla da je njihova ljubav bila toliko velika da bi mogla da traje „za četiri života“, ali da je najteže bilo „imati pa nemati“. Upravo ta rečenica najbolje je opisivala bol koji je nosila u sebi nakon njegove smrti.
Karijera za pamćenje
Đurđija Cvetić rođena je 1942. godine u Pinosavi, a glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi čuvenog Milenka Maričića. Bila je deo generacije vrhunskih umetnika koji su obeležili domaće pozorište i film.
Čitav radni vek provela je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je ostvarila brojne upečatljive uloge. Publika je pamti po pozorišnim predstavama, filmovima i televizijskim serijama u kojima je ostavila neizbrisiv trag.
Za svoj rad dobila je brojna prestižna priznanja, među kojima su Sterijina nagrada, Zlatni lovorov venac, nagrada „Miloš Žutić“, „Milivoje Živanović“, kao i jedna od najvažnijih glumačkih nagrada – „Žanka Stokić“.