Đurđevdan je praznik koji u našem narodu ne označava samo crveno slovo u kalendaru, već pravi prelaz - iz zime u proleće, iz mirovanja u buđenje, iz zatvorenog kućnog ritma u dane kada se priroda ponovo oseća na svakom koraku.
Zato ne čudi što su se uz ovaj praznik vezali brojni običaji, posebno oni koji se odnose na bilje, zdravlje, kuću i porodični mir.
Među biljkama koje se najčešće pominju u narodnim verovanjima posebno mesto zauzima kopriva - skromna, jaka i naizgled obična biljka kojoj su naši stari pripisivali zaštitnu moć.
Kopriva kao simbol zaštite doma
Prema narodnom verovanju, kopriva se unosila u kuću pre Đurđevdana kako bi zaštitila dom od loše energije, bolesti i nesreće. Njena snaga povezivala se upravo sa osobinom po kojoj je prepoznatljiva - "žari", peče i opominje, pa se verovalo da na isti način može da "spali" sve ono što nije dobro za kuću i ukućane.
U nekim krajevima kopriva se stavljala na prag, ispod otirača ili blizu ulaza u dom, jer se verovalo da tako čuva porodicu i sprečava da loše stvari "pređu prag".
Kopriva je u narodu oduvek važila za biljku snage, otpornosti i obnavljanja. Raste gotovo svuda, teško ju je iskoreniti, a upravo su te osobine našim precima bile simbol izdržljivosti i napretka.
Zato se u đurđevdanskim običajima kopriva ne posmatra samo kao biljka, već kao znak novog početka. Verovalo se da u dom unosi zdravlje, mir, plodnost i sreću, a u pojedinim predanjima povezivana je i sa novcem, jer je predstavljala bujanje i rast.
Đurđevdan - praznik prirode i novog ciklusa
Đurđevdan se u narodnom kalendaru doživljava kao trenutak kada priroda potpuno oživi. Zato su običaji za ovaj dan najčešće vezani za zelenilo, vodu, cveće i mlado bilje.
Naši stari su verovali da bilje ubrano uoči Đurđevdana ili rano ujutru na sam praznik ima posebnu snagu. U kuću su se unosile biljke koje simbolizuju zdravlje i napredak, a među njima su, pored koprive, često bili i dren, leska, grab i razno prolećno cveće.
U mnogim porodicama postojao je običaj da se mlada kopriva ubere rano ujutru, dok je na njoj još rosa. Zatim bi se vezivala u mali buket sa drugim biljem i stavljala u kuću, najčešće blizu ulaza, u kuhinji ili na mestu gde se porodica okuplja.
Kuhinja je posebno važna u ovim verovanjima, jer se smatrala srcem doma - mestom gde nastaje hrana, gde se porodica okuplja i gde se najviše oseća kućna energija.
Jedan od najpoznatijih običaja za Đurđevdan jeste umivanje vodom u koju su potopljeni kopriva, dren, cveće i drugo prolećno bilje. Verovalo se da takva voda donosi svežinu, zdravlje, lepotu i snagu za godinu koja dolazi.
Ovaj običaj se posebno negovao u porodicama u kojima se verovalo da priroda na Đurđevdan ima posebnu moć, a da čovek, makar simbolično, treba da se poveže sa njenim buđenjem.
Ako želite da ispoštujete narodno verovanje, dovoljno je da nekoliko listova ili strukova koprive stavite:
- kod ulaznih vrata
- ispod otirača
- u manju saksiju blizu praga
- u kuhinju, kao deo malog đurđevdanskog buketa
Naravno, koprivu treba brati pažljivo i uz rukavice, jer može da izazove peckanje i iritaciju kože.
Stil / Ona