Pravoslavna crkva slavi

Danas su Blagovesti: Dan kada je počela obnova čovečanstva

Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića

Objavljeno: 07.04.2015. 09:59h 03:06h
Autor:
Foto: Wikipedia / Blagovesti, Ikona Iz Ohrida

Praznik Blagovesti je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na "blagu vest", kada je, prema crkvenom učenju, arhanđel Gavrilo objavio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.

Blagovesti spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike. Slave se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.

Sa ovom blagovešću arhangela, „silaskom Svetog Duha na prečistu devu", počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "Raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.

Smatra se da od Blagovesti počinje setva jarih žita. Takođe se veruje da je taj dan srećan za kalemljenje voća. Nekada se narod u selima bojao zime, sve dok taj dan ne prođe.

Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.