S dolaskom toplijih dana i sve češćim boravkom u prirodi počela je i sezona krpelja. Ovi paraziti najaktivniji su u proleće i rano leto, kada temperature i vlažnost vazduha stvaraju idealne uslove za njihov razvoj, a kriju se u nabujaloj travi i nižem drveću. Iako su skoro neprimetni, krpelji mogu da predstavljaju veliki zdravstveni rizik jer se hrane krvlju životinja i ljudi. Krpelj može sam da se odlepi od kože, ali ako ostane duže od 24 sata, nastanjuje se u telu domaćina, gde može da izazove opasnu infekciju. Zato je od presudne važnosti uočiti ga na vreme.
Pregledajte celo telo
Svejedno što vam je travnjak pokošen, dovoljan je samo jedan krpelj, pa da budete zaraženi. Napolju nosite duge nogavice i rukave, a nakon povratka iz prirode temeljno pregledajte kožu. Krpelj može biti veličine maka, kada se skoro i ne vidi, pa do zrna bibera, kada je uočljiv. Pregledajte celo telo, a naročito pažljivo gledajte pupak, između prstiju na nogama, kosu i prevoje zglobova.
Postupak u slučaju uboda krpelja
Ako primetite krpelja na telu, postupite pažljivo:
- Koristite pincetu za čupanje dlačica i uhvatite krpelja što bliže koži.
- Povlačite polako i ravno, pazeći da se telo krpelja ne ošteti.
- Po potrebi koristite lupu za preciznije hvatanje.
- Kidanjem krpelja njegov prednji deo može da ostane u koži, što povećava rizik od zaraze. U tom slučaju obavezno potražite lekarsku pomoć.
Šta nikako ne smete da radite
- Ne premazujte krpelja alkoholom, uljem ili mašću i ne stavljajte preko njega lak za nokte.
- Ne pokušavajte da ga spalite šibicom. Takve metode mogu da uzrokuju da krpelj isprazni sadržaj trbušne šupljine u telo, što povećava rizik od infekcije.
- Nemojte krpelja dirati golim rukama.
Nakon vađenja
- Mesto uboda premažite antiseptikom (sredstvom koje se koristi za uništavanje mikroorganizama - bakterija, virusa i gljivica).
Ne zanemarite analize krvi
Samo mali procenat krpelja ima u sebi bakteriju koja je opasna. Ipak, ukoliko se pojave neki simptomi, poput umora i opšte slabosti, povišene temperature, glavobolje, mučnine, povraćanja ili bolova u mišićima, odnesite krpelja koga ste izvadili u najbližu laboratoriju, gde će se lako ustanoviti da li je zaražen.
Prva analiza krvi često pokaže da lajmska bolest ne postoji. Ukoliko se simptomi nastave, nemojte misliti da je u pitanju običan grip, već potražite i drugo mišljenje. Pokušajte da rekonstruišete da li ste boravili u prirodi i na osnovu toga tragajte za uzročnikom tegoba.
Lajmska bolest
Kada krpelj ugrize, a čovek ne primeti, javlja se lajmska bolest, koja se vrlo teško otkriva. Izaziva je bakterija borelija iz krpeljeve sluzi i često daje simptome koji se mešaju s drugim bolestima. Lajmsku bolest zovu i "veliki imitator", jer napada srce, mozak, jetru, kožu, oči... skoro svaki organ.
Krpelji su često veoma mali i jedva se vide golim okom, pa se nelečena bolest pretvara u hroničnu. Simptomi su lupanje srca, otežano disanje, umor, povišen pritisak, trnjenje u raznim delovima tela, slabljenje vida, osip po koži i poremećaj mokrenja i stolice. Ako napadne mozak, dolazi do encefalitisa, koji je ozbiljno oboljenje. Često se javljaju gubitak pamćenja i loša koncentracija, ali i psihijatrijske tegobe kao anksioznost, paranoja ili agresivno ponašanje.
U slučaju da se posumnja na lajmsku bolest, rade se specifične analize krvi uz nalaze reuma faktora. Samo jedan nalaz nije dovoljan, pa se pacijent šalje i na magnetnu rezonancu. Leči se antibioticima, a dužina lečenja zavisi od faze u kojoj je bolest otkrivena. Od lajmske bolesti se ne umire, ali je kvalitet života loš. Pošto se pacijent često i ne seća da ga je ujeo krpelj, to je i razlog što luta od lekara do lekara.