Pre skoro četrdeset pet godina, tačnije 11. maja 1981, u 36. godini, umro je legenda rege muzike Bob Marli. Živeo je kratko i burno i iza sebe ostavio brojne hitove ("No Woman, No Cry", "Could You Be Loved"...) i trinaestoro dece. Do danas Marli se smatra najvećom muzičkom zvezdom iz zemalja trećeg sveta.
Rasta čovek
Rođen je 1945. u jamajkanskom gradiću Najn Majl ("devet milja") kao dete nevenčanih roditelja, majke crne tinejdžerke i belog oca, koji ih je brzo napustio. Mešavina rasa dala je Marliju retku lepotu. Od malih nogu počeo je da svira gitaru, a voleo je da sluša Reja Čarlsa i Elvisa Prislija.
Rano je primetio i siromaštvo i potčinjeni položaj svoje zemlje. Politika je postala deo njegovog života i do poslednjeg daha borio se za prava afričkih naroda. Postao je rastafarijanac, pripadnik vere koja je nastala u Jamajki 30-ih godina prošlog veka. Taj pokret bio je i politički, a korene je vukao iz učenja nacionaliste Markusa Garvija, Starog zaveta i afričkog nasleđa i kulture. Odatle dolazi Marlijeva duhovna strana stvaralaštva. On je rege muziku izvukao iz potlačenih delova Jamajke i doneo je na svetsku muzičku scenu. S njom je doneo i svoje raskošne dredove, uz miris marihuane, biljke s kojom je živeo i nastupao.
Od sirotinje do superstara
Pre nego što je 60-ih otišao u Ameriku, Marli je živeo u Kingstonu, u siromaštvu. Radio je svašta, čak je bio i kovač. Sa prijateljima je osnovao nekoliko muzičkih grupa dok nije nastao Vejlers, rege bend koji ga je pratio skoro do kraja karijere. Jedinstven zvuk i poetika stihova zainteresovali su 1973. izdavačku kuću "Ajland rekords", s kojom su potpisali ugovor i krenuli na turneje. Nastupali su kao predgrupa Brusa Springstina, a Erik Klepton je sa njihovog drugog albuma uzeo pesmu "I Shot The Sheriff", koja je postala broj jedan na top-listama u Americi.
Obožavan u svojoj zemlji, Bob Marli je 1976. napravio je ogroman prodor albumom "Rastaman Vibration", gde su reči pesme "War" uzete iz govora etiopskog cara Hajlea Selasija, u kome su videli svetskog vođu rastafarijanskog pokreta.
Nakon što je iste godine na njega i članove grupe pokušan atentat u Kingstonu, gde je ranjen, otišao je u London, gde je radio na kultnom albumu "Exodus", koji godinu dana nije sišao sa engleske top-liste.
Umreti u komadu
Marli se ženio samo jednom, Ritom Anderson Marli u Jamajki 1966. Nikad se od nje nije razveo, iako je bio i sa drugim ženama. Iz tih veza dobio je jedanaestoro dece, a dvoje je usvojio.
Neočekivana zla sudbina dogodila mu se 1977. na fudbalskoj utakmici, gde je povredio palac na nozi. Pronađen mu je zloćudni tumor ispod nokta. Odbio je da mu amputiraju prst jer se to protivilo rastafarijanskom ubeđenju da ljudsko telo treba da ostane celo. Lečio se alternativnim metodama i marihuanom. Nije napravio testament, jer bi po istom verovanju taj čin bio priznavanje smrti i negiranje večnosti života, čemu treba da se teži.
Tri godine kasnije zamalo se onesvestio na koncertu u Njujorku, na američkoj turneji. Sutradan je pokušao da trči u Central parku, ali je izgubio svest. Lekari su ustanovili da se rak proširio na mozak, jetru i pluća. Saopšteno mu je da će živeti još mesec dana. Ipak, otputovao je u Pensilvaniju, na svoj poslednji koncert.
S marihuanom u grob
Nakon neuspešnog pokušaja lečenja u Minhenu, Rober Nesta Marli umro je 11. maja 1981. u bolnici u Majamiju. Poslednje reči koje je uputio svom sinu Zigiju bile su: "Novac ne može da kupi život." Sahranili su ga u mauzoleju nedaleko od rodnog mesta Najn Majl na Jamajki. S njim su na večni počinak otišli i njegova gitara, prsten koji mu je poklonio Hajle Selasije, fudbalska lopta i - svežanj marihuane.