Marina Laserda je bila napastvovana od strane Džefrija Epstajna između svoje 14. i 17. godine, ali tokom tog perioda nikada joj nije bilo dozvoljeno da uđe u njegovu spavaću sobu.
Ozloglašeni milijarder ju je ritualno zlostavljao u prostoriji za masažu u svojoj vili na Menhetnu vrednoj 77 miliona dolara. Postojao je barem jedan trenutak kada je tinejdžerka, tada stara 16 ili 17 godina, uvedena u njegovu zabranjenu spavaću sobu da se sastane sa Epstajnom, i tom prilikom on nije bio jedina odrasla osoba u sobi.
Laserdina sećanja na to iskustvo su fragmentarna, jer kaže da joj je mozak isključio veliki deo traume. Ipak, pamti njegove mekane, bele pamučne čaršave i ogroman okvir kreveta, potpuna suprotnost dušeku na podu na koji je bila navikla u svom domu u Astoriji u Njujorku.
Traume iz Epstajnove spavaće sobe
U sobu je uvedena zajedno sa još jednom devojkom od 18 godina, brazilskom manekenkom za koju tvrdi da je Epstajn bio "zaljubljen", i rečeno im je: "Danas ćemo imati poseban dan. Zabavićemo se u mojoj spavaćoj sobi."
Kada su dve devojke bile u krevetu i zlostavljanje počelo, Epstajn je imao još jedno neobično saopštenje: "Moj prijatelj će nam se danas pridružiti." Nakon toga, njegova saučesnica Gislejn Maksvel ušla je u sobu, rekla je Laserda za "Dejli mejl".
"Mnogo toga se desilo u toj sobi. Oboje su silovali mene i tu devojku. Imali su seksualne igračke. Radili su svašta", rekla je.
"Sećam se belih čaršava, svega belog, i sebe kako klečim, Džefri se igra sa mnom i tom devojkom, a onda Gislejn ulazi i počinje da se "igra" sa nama, i posle toga sam se onesvestila. Ali znam da su se igrali sa nama, da su doneli seksualne igračke i znam da su sigurno silovali mene i tu devojku."
Laserdinoj su bile potrebne godine da prizove to sećanje i nije ni znala ko je Maksvelova dok se nije pojavila u medijima nakon hapšenja FBI-ja 2. jula 2020. u luksuznom skrovištu u malom gradu u Nju Hempširu. Navodni incident dogodio se oko 2005. godine, kada je osramoćena Britanka bila u ranim do srednjim četrdesetim, a Epstajn u ranim pedesetim.
Marina Laserda očajnički želi da se seti celokupnog silovanja i nastoji da stupi u kontakt sa manekenkom koja je takođe bila prisutna, kako bi osvežila pamćenje. Ali nemaju sve žrtve Epstajnovog zlostavljanja mogućnost da se ponovo vraćaju najtežim trenucima svog života.
Epstajnova devojka nije samo vrbovala, već i učestvovala aktivno u zlostavljanju
Maksvelova (64) osuđena je na 20 godina zatvora u junu 2022. zbog regrutovanja i trgovine maloletnim devojkama kako bi Epstajn mogao da ih zlostavlja.
I pored toga, žrtve su kritikovale Ministarstvo pravde SAD zbog navodno blagog pristupa Maksvelovoj, naročito nakon što je prošlog avgusta prebačena iz zatvora na Floridi u ustanovu minimalnog obezbeđenja u Teksasu, gde je, prema navodima, "mnogo, mnogo srećnija".
Ona je jedna od 650 zatvorenica u Federalnom zatvorskom kampu Brajan, gde većina zatvorenika služi kazne za nenasilna i finansijska krivična dela.
U to vreme, porodica pokojne Virdžinije Džufre, jedne od Epstajnovih žrtava, izrazila je "užas i gađenje" zbog, kako su rekli, "povlašćenog tretmana" koji je Gislejn Maksvel dobila.
Laserda nije jedina koja tvrdi da je Gislejn učestvovala u zlostavljanju. Na njenom istorijskom suđenju, tri optužiteljke: Džejn, Kerolin i Eni Farmer, svedočile su da ih je Maksvelova neprimereno dodirivala po grudima i zadnjici, neke od njih već sa 14 godina.
Maksvelin advokat, Dejvid Oskar Markus, pokušava da izvrši pritisak na administraciju Donalda Trampa da joj odobri pomilovanje, tvrdeći da će tek tada njegova klijentkinja "u potpunosti i iskreno" govoriti o razmerama Epstajnove mreže trgovine ljudima.
Očekivano, Epstajnove žrtve odlučno se protive takvom ishodu.
Gislejn Maksvel je "sto posto" pedofil, kaže Laserda. "Išla je po školama i regrutovala devojke za Džefrija, a zatim ih iskorišćavala. Nije bila samo posrednik, aktivno je učestvovala u zlostavljanju."
Dodaje: "Neke žrtve kažu da je Maksvel bila gora od Epstajna, jer nije bila samo zlostavljač, već i veoma zla. Bila je ljubomorna što je Džefri voleo neke od tih devojaka."
Svaki put kada neka Epstajnova žrtva javno ispriča svoju priču, ona preuzima ogroman lični rizik. Na svakog ko pruži podršku, dolazi desetoro ljudi na internetu koji je optužuju da laže i da želi da se domogne njegovih miliona. Ljudi često zaboravljaju da ove priče nisu samo o deci, koja ne mogu dati pristanak, već o izuzetno ranjivim maloletnicima, od kojih su mnogi poticali iz siromaštva i disfunkcionalnih porodica, gde je zlostavljanje već bilo normalizovano.
Laserda zna rizike iskrenosti, ali je ponosna na svoju priču, jer je uspela da preživi teško detinjstvo i izgradi život za sebe i svoju ćerku. Poticala je iz skromnih uslova, što je upravo razlog zašto ju je Epstajn ciljao. Sa 14 godina, njen očuh je upravo završio u zatvoru zbog napastvovanja koje je nad njom vršio između njene osme i dvanaeste godine, a odnos sa majkom bio je narušen.
Kada ju je druga devojka regrutovala da radi za finansijera, rekavši joj da može da zaradi 300 dolara za 30 minuta masaže, činilo se kao laka odluka da uđe u njegov krug, čoveka koji je poznavao sve važne ljude u Njujorku i za koga je mislila da joj može pomoći da ostvari san da postane balerina na Brodveju.
Tako su počele godine zlostavljanja od strane serijskog pedofila, koji je sa preciznošću iskorišćavao njenu mladost, finansijsku nesigurnost i snove o budućnosti.
Kada joj je Epstajn rekao da skine i grudnjak, bila je užasnuta i ukočila se. Celu priču možete pročitatati klikom na ovaj link.
Sistem skrivenih kamera
"Znao je sve o meni. Jedino što mislim da Džefri nije znao jeste da me je očuh zlostavljao, ali je znao gde živim, da imam dečka i da brinem o sestri. Znao je sve to", dodaje Marina Laserda.
Jedan od načina na koji je ostajao upućen bio je njegov složen sistem skrivenih kamera, za koji Laserda kaže da je bio postavljen po celoj njegovoj kući u Njujorku, čak i u kupatilima.
Jednom je lutala po kući i primetila otvorena vrata sa desne strane ulaza u imanje, za koja je zaključila da vode u kontrolnu sobu za nadzorne kamere.
Laserda kaže: "Videla sam da ima više monitora koji prikazuju sve delove kuće. Nisam mogla dugo da ostanem, samo sam kratko provirila."
Bila je potpuno zatečena, dodajući: "Ovaj čovek ne snima samo ulazna vrata, on snima celu kuću. Definitivno je imao kamere svuda."
Laserda je, da bi se nosila sa bolom koji bi nastao usled zlostavljanja, koristila opijate, a Džefri joj je rekao da to ne radi jer nijedna od devojaka nije zavisna od opijata. Tako je znala da Epstajn snima svaki deo kuće.
Jednog dana, sa 17 godina, vraćala se kući i ugledala kafić sa natpisom "traži se radnik" zalepljenim na vratima. Iskoristila je priliku i prijavila se za posao, postepeno upoznajući novu grupu prijatelja svojih godina.
Dan po dan, izlazila je iz Epstajnovog kruga i započela novi život, oslobodivši se kandži pedofila.
Konferenciju Melanije Tramp smatra prebacivanjem tereta
Dana 9. aprila, slučaj Epstajn dobio je neočekivan obrt kada je Melanija Tramp dala do tada neviđenu izjavu koja je istovremeno uzdrmala i zbunila Belu kuću.
U govoru za koji je Donald Tramp rekao da o njemu "nije znao ništa unapred", prva dama je negirala da je ikada imala bilo kakav odnos sa Epstajnom i Maksvelovom, negirala da je bila njegova žrtva i tvrdila da je on nije upoznao sa predsednikom SAD.
To se dogodilo nakon što je Ministarstvo pravde ranije ove godine objavilo više od tri miliona dokumenata povezanih sa pokojnim seksualnim prestupnikom, uključujući i mejl poslat Maksvelovoj krajem oktobra 2002. potpisan sa "S ljubavlju, Melanija".
Jedan mejl, poslat uveče 23. oktobra 2002. sa naslovom "Zdravo", počinje sa "Draga G!"
U svom govoru, Melanija je pozvala Kongres da organizuje saslušanje za žrtve Epstajnovih zločina, dajući im "priliku da svedoče pod zakletvom".
Taj predlog razbesneo je žrtve poput Marine Laserde, koje smatraju da prva dama prebacuje teret odgovornosti na zlostavljane, iako je odavno vreme da se počinioci istraže i izvedu pred sud.
"Prva dama Melanija Tramp sada prebacuje teret na preživele u politički obojenim uslovima koji štite moćne: Ministarstvo pravde, policiju, tužioce i Trampovu administraciju, koja još uvek nije u potpunosti sprovela Zakon o transparentnosti Epstajnovih dosijea", navodi se u saopštenju koje je potpisalo 13 preživelih, zajedno sa porodicom Đufre.
Za Laserdu, javno saslušanje sa svedočenjima žrtava, emitovano na televiziji, bilo bi samo ponovno traumatizujuće, naročito jer su mnoge već bezbroj puta ispričale svoje priče medijima i vlastima, što je dovelo do optužnice protiv finansijera 2019. godine, pre nego što je izvršio samoubistvo u zatvoru čekajući suđenje.
"Govoriću u svoje ime: svedočiću pod zakletvom pred celim svetom i Kongresom, opet, bez problema, ali samo ako muškarci koji se nalaze u dosijeima budu svedočili i ako protiv njih budu podignute krivične optužnice", rekla je Marina Laserda.
Marinin novi i lepši život
Danas je Marina snažna pokretačka snaga promena, odbacila je teret stida koji mnogi preživeli nose i zamenila ga borbom. Mnogi aspekti njenog detinjstva bili su traumatični i ta sećanja nikada neće nestati. Nekih dana se povuče u sebe i obuzme je panika. Ali svaka godina teškoća bila je i godina preživljavanja za Marinu, koja je iz svega izašla sa snažnom željom za životom.
"Jednostavno nisam osoba koja će živeti u prošlosti. Danas imam život. Imam ćerku. Imam svoja četiri psa. Imam zdravlje. Imam priliku da pomognem ljudima da prekinu ćutanje i da podelim svoju priču. Zašto bih bila tužna?", rekla je Marina.
"Volim svoj život. Plašim se smrti. Želim dugo da živim. I dok sam ovde, želim da uživam", zaključuje Marina Laserda.