Svaki dan može biti poslednji za svakoga, ali šta će tačno svako videti na kraju svog života, bez obzira na godine, finansijsku situaciju i još mnogo toga? Evo nekoliko važnih mišljenja.
Iluzorna priroda ciljeva i dostignuća
Za mnoge koji neočekivano ili prirodno okončaju svoj život, prvo što otkriju jeste iluzorna priroda zemaljskih ciljeva. Na primer, bogatstvo, posedovanje nečeg dragocenog, stabilnost i udobnost, koje više ne mogu da prenesu u novi, potpuno nepoznati život.
Iluzorna priroda zemaljskih ciljeva može mnoge ljude dovesti do očaja, pa oni koji prežive teške situacije radikalno preispituju svoje živote i počinju da žive potpuno drugačije nego ranije. Iluzorna priroda zemaljskih ciljeva često navodi ljude da preispitaju:
- Tvoje zemaljske ciljeve;
- Životne principe;
- Značenje ljubavi u životu;
- Komunikaciju sa voljenima i sposobnost da im se posveti dovoljno pažnje.
Zato se preživeli katastrofa i bolesti mogu dramatično promeniti. Biti na ivici smrti može dovesti do radikalnog preispitivanja svojih vrednosti, ljubavi i mnogo čega drugog, ali najčešće počinju da shvataju iluzornu prirodu onoga što im se ranije činilo važnim.
Tvoj odnos sa Bogom
Čak ni okoreli ateisti ne žele da umru, pa se njihovo ponašanje može promeniti kada im je život u opasnosti. Na primer, oni koji nisu verovali u znake počinju da obraćaju pažnju na sve što im se ranije nije činilo važnim, a mnogi postaju vernici, verujući da, na kraju krajeva, postoji nastavak života posle smrti.
Ovo ne govore samo obični ljudi kojima je teško da prihvate stvarnost fizičke smrti kao činjenicu, već i kliničari koji se svakodnevno susreću sa situacijama kada osoba sa srčanim zastojem svedoči šta se dešavalo na odeljenju kada joj srce nije kucalo.
Istraživači govore o vantelesnoj svesti, ali još uvek ne mogu da shvate sa čime bi ovo stanje moglo biti povezano. Religiozni ljudi veruju da je ovo stanje stanje ljudske duše i još više veruju u Boga.
Stoga, bliže pragu, ljudi počinju da razumeju ko je Bog i, ako prežive, mogu postati vernici, čak i ako nikada nisu ni bili. Neki čak uspevaju da opišu svoje iskustvo bliske smrti, iako je njegova priroda još uvek nejasna sa naučne perspektive. Pa ipak, dah smrti je mnoge pretvorio u vernike.
Poslednji ključ večnosti
Kada čovekov život dođe do kraja, on odmah počinje da saznaje i oseća šta je u njegovom životu bilo nepotrebno, a šta je bilo važno, i počinje da vidi da ga je život naučio ljubavi, bez koje je bilo nemoguće ući u večni život.
Istovremeno, gubitak zemaljskog života i patnja povezana sa njim mogu dovesti do toga da osoba iskusi muku, bes, pa čak i prokletstva i mržnju jer je primorana da se rastane sa ovim svetom i jednostavno ne vidi ništa drugo. Ali važno je shvatiti da je sve što se dogodilo u životu bila istina i lekcije ljubavi.
Upravo je to bila najvažnija tema u životu, kada čovekov odlazak nije pratila kletva, već ljubav i gorčina gubitka.