U selu Kalenić, nedaleko od Požege, gotovo da ne postoji čovek koji ne zna za Milovana Dragutinovića. Za jedne je on seoski šaljivdžija, za druge dobričina širokog srca, a za sve zajedno – čovek koji je kroz život prošao sa osmehom, verujući u ljubav čak i onda kada mu ona nije uzvraćala istom merom.
Njegova priča nije obična. To nije priča o jednom braku, niti o jednom pokušaju da se pronađe sreća, već o upornosti, veri i neodustajanju. Jer malo ko može da kaže da je četiri puta dizao svadbenu šatru u istom dvorištu, okupljao svatove, naručivao muziku i verovao – svaki put iznova – da je to „to“.
Kasna ženidba i život momka u pedesetim
Milovan nije bio od onih koji žure. Njegova mladost prošla je u druženjima, zabavama, poznanstvima i neobaveznim vezama. Kako sam kaže, dugo je „momkovao“, uživajući u slobodi i ne osećajući potrebu da se skrasi.
Tek kada je zakoračio u šestu deceniju života, tačnije sa 53 godine, odlučio je da napravi prvi ozbiljan korak i stupi u brak. Za mnoge u selu to je bio događaj koji se prepričavao danima – jer retko ko čeka toliko dugo da se oženi.
Njegova prva supruga bila je znatno mlađa, tek punoletna devojka, za koju Milovan i danas kaže da je bila „mnogo dobra“. U početku je delovalo da će brak opstati, ali život u dvoje pokazao se kao izazov.
Tri braka koja nisu opstala
Prva supruga zadržala se u njegovoj kući oko dve godine. Sve je funkcionisalo dok nije počela da radi u gradu. Tada su se, kako to često biva, putevi razišli, a razlika u godinama i načinu života došla do izražaja.
Drugi brak trajao je svega dva meseca – gotovo kao kratka epizoda koja je počela i završila se pre nego što je uspela da dobije pravi oblik.
Treća supruga ostala je nešto duže, oko pola godine, ali ni taj odnos nije uspeo da se održi. Ipak, ono što je sve iznenađivalo jeste činjenica da Milovan, uprkos razočaranjima, nikada nije izgubio veru u ljubav.
Njegovi prijatelji i komšije često su govorili da mu je jedina „mana“ to što se lako zaljubi. Ali upravo ta osobina činila ga je drugačijim – jer je svaki put ulazio u brak sa iskrenom nadom i čistim emocijama.
Četvrta sreća – ljubav koja je čekala godinama
Kada je upoznao Slađanu, stvari su počele da se menjaju. Njihovo poznanstvo nije započelo na uobičajen način, već sasvim spontano – na buvljaku u Pančevu. Među štandovima, gužvom i svakodnevnim ljudima, dogodio se susret koji će kasnije promeniti njihov život.
Ono što ovu ljubav čini posebnom jeste činjenica da Slađana nije bila prolazna stanica u Milovanovom životu. Naprotiv, ona je godinama bila tu, strpljivo čekajući, posmatrajući kako on prolazi kroz svoje prethodne brakove, ne gubeći veru da će jednog dana doći njen trenutak.
Punih 12 godina trajalo je to čekanje. Za mnoge nezamislivo, ali za nju – dokaz ljubavi i istrajnosti.
Svadba za pamćenje – četvrti put u istom dvorištu
Kada su konačno odlučili da se venčaju, Milovan je ponovo uradio ono što najbolje zna – organizovao veselje za pamćenje. Po četvrti put u svom dvorištu podignuta je šatra, ponovo su se okupili rodbina, prijatelji i komšije, a muzika je odjekivala do kasno u noć.
Iako je ovaj put zbog okolnosti slavlje bilo nešto skromnije i prisustvovali su uglavnom najbliži, atmosfera nije izostala. Pesma, smeh i igra ispunili su dvorište, baš kao i prethodnih puta, ali sa jednom razlikom – ovog puta se osećalo da je ljubav drugačija, zrelija i iskrenija.
Jedan od rođaka, koji je prisustvovao svim njegovim svadbama, rekao je kroz osmeh:
„Bio sam na svakoj, ali ova je najbolja. Ako bude još neka – doći ću opet, ali se nadam da neće biti potrebe.“
Novi početak i zajednički snovi
Milovan i Slađana danas gledaju u budućnost sa nadom. Njihova najveća želja jeste da svoju ljubav krunišu detetom. Svesni svojih godina, ne isključuju mogućnost da to možda neće biti moguće prirodnim putem, ali su spremni da pruže dom i ljubav detetu kroz usvajanje.
Njihov odnos zasniva se na međusobnom poštovanju i podršci, ali i na konkretnim koracima koje su zajedno preduzeli. Slađana je, kako sama kaže, u brak donela deo doma – fasadu i instalaciju, dok je Milovan preuzeo uređenje unutrašnjosti kuće.
Zajedno su stvorili prostor koji ne predstavlja samo kuću, već simbol novog početka.