Svetske medije danas je preplavila vest o objavljenom snimku princeze Dajane, koji nikad pre nije javno viđen, snimljen na kontroverznom putovanju samo nekoliko meseci pre njene smrti. Naime, video daje jedinstven uvid u njenu posetu Angoli, tokom koje se zalagala za globalnu zabranu mina, a istovremeno je izazvao političke kontroverze.
Putovanje u Angolu i političke reakcije
Neverovatni video iza kulisa snimljen je dok je Dajana krenula u značajnu posetu Angoli u januaru 1997. godine kako bi se zalagala za globalnu zabranu mina. Održano samo osam meseci pre njene tragične smrti u Parizu, ovo istorijsko putovanje izazvalo je velike političke kontroverze i dovelo do toga da princezu nazove „labavom loptom“ od strane vodeće političke ličnosti.
Konzervativni vladini ministri predvodili su bujicu kritika zbog postupaka princeze i tvrdili da njeni pozivi na svetsku zabranu izgleda podržavaju politiku Laburističke partije po tom pitanju. U to vreme, stav Konzervativne stranke bio je da će pristati na globalnu zabranu samo u slučaju da se sve zemlje jednoglasno slože sa tim.
Sada su objavljeni retki snimci princeze sa ovog značajnog putovanja kao deo nove epizode emisije „Reporting History“ na ITV-ju.
Intervju sa Stivom Skotom
U ovom izvanrednom intervjuu, koji je sproveden u sedećem položaju, Stiv Skot, tadašnji dopisnik ITV News-a za Afriku, pitao je Dijanu, tada 35-godišnjakinju, da li sebe vidi u „novoj praktičnoj ulozi“ u budućnosti, s obzirom na putovanje.
Kao odgovor, Dajana je rekla: „Ne znam, već sam odgovorila na ovo Dženi.“
U drugoj fazi tokom snimka, Dijana je izgleda direktno govorila o kontroverzi koja je okruživala njenu značajnu posetu. Kada je Skot pitao da li može da postavi princezi „to pitanje o političkoj ulozi“, Dajana je našalila: „Mislila sam da je to najvažnije pitanje.“
Van kamere, Dijanin tim je delovao neodlučno, a jedna osoba je rekla: „Ne, ne političku, ne mislite na političku.“
Međutim, princeza je insistirala da bi želela da odgovori na Skotovo pitanje. Podižući ruke, odgovorila je: „Ne, ne, mislim na ulogu u kojoj kažu da nisam politička figura“, pre nego što je bljesnuo kratak stidljiv osmeh.
Poseta minskoj oblasti i uklanjanje mina
Obučena od glave do pete u pancir, Dijana je čuveno snimljena kako mirno korača stazom okruženom minama iz Istočne Nemačke, Rusije i Kine, zajedno sa stručnjakom za uklanjanje mina Polom Heslopom iz dobrotvorne organizacije The Halo Trust.
„Moji misli su bile u punom jeku pokušavajući da se uverim da neću biti najpoznatija osoba na svetu sledećeg dana zbog dizanja princeze od Velsa u vazduh“, kasnije je rekao gospodin Heslop za BBC.
Dijana je takođe daljinski detonirala aktivnu minu, objavivši „jedan pao, 17 miliona“ dok je pritiskala dugme 15. januara 1997. godine.
Međutim, tokom putovanja brojne javne ličnosti izrazile su svoje prezir. Erl Hau, tadašnji mlađi ministar odbrane konzervativaca, navodno je opisao Dajanu kao „ludu osobu“ koja je bila „loše informisana o pitanju protivpešadijskih mina“.
Ipak, britanski ambasador Rodžer Hart tvrdio je da je Dajana takve kritike videla kao „nepotrebno skretanje pažnje“, dok je Majk Vitlam, tadašnji generalni direktor Crvenog krsta, smatrao da su to samo „nestašluci“.
U to vreme, Dejli mejl je opisao njenu čuvenu šetnju pored mina kao pokušaj da se „usmeri pažnja celog sveta na opasnost od protivpešadijskih mina i težak položaj njihovih žrtava“.
Humanitarni angažman princeze Dajane
U međuvremenu, sama Dajana je obećala: „Sve što pokušavam da uradim jeste da pomognem. Pokušavam da istaknem problem koji se dešava širom sveta, to je sve. Nisam politička figura, niti želim da budem. Dolazim sa srcem i želim da skrenem pažnju na ljude u nevolji, bilo da su u Angoli ili bilo kom delu sveta“, rekla je princeza tada novinarima.
„Činjenica je da sam humanista, oduvek sam bila i uvek ću biti.“
Prema dokumentu Ministarstva spoljnih poslova iz Angole, objavljenom od Nacionalnog arhiva 2020. godine, „buka“ oko Dijaninog naizgled kontroverznog prisustva u Angoli „imala je mali lokalni uticaj na posetu“.
„Angolske vlasti su bile oduševljene što je princeza posetila zemlju. Britanski Crveni krst je bio zadovoljan, kao i princeza od Velsa“, dodao je gospodin Hart.
Slike princeze kako hoda kroz minsko polje šokirale su svet, a izveštavanje javnosti pomoglo je u podizanju globalne svesti o minama i posledicama koje one izazivaju po nevine ljude.
Princeza je rasplakala kada je tada upoznala šesnaestogodišnju Sandru Tidžiku, žrtvu eksplozije mine, koja je posmatrala kako joj uzimaju mere za protetsku nogu nakon devet godina čekanja. Dirljiva scena Sandre kako sedi na princezinom kolenu ispod smokve u ortopedskom centru emitovana je širom sveta i istakla visoke stope smrtnosti i invaliditeta koje zemlja trpi zbog mina.
22 godine kasnije, Sandra je svojoj ćerki dala ime Dijana u znak ljubavi prema princezi koju je opisala kao „prijateljicu“.
„Dala sam ćerki ime Dijana jer sam je volela i bila je tako dobra osoba. Volela sam njen način ophođenja sa ljudima. Bila je poznata i činila je da se i ja osećam poznato — nikada je neću zaboraviti“, emotivno se prisetila.
„Nismo bili dugo zajedno, ali kada je otišla, osećao sam se kao da se opraštam od prijateljice.“
U vreme princezine posete, jedna od svakih 300 osoba u Angoli je izgubila ud zbog više od 15 miliona mina širom zemlje.
Dajanin uticaj i nakon smrti
Za Dijanu, putovanje u Angolu označilo je samo početak njenog rada u kampanji protiv mina. Princeza je takođe u avgustu iste godine posetila trodnevno Bosnu, što je bilo njeno poslednje humanitarno putovanje.
„Govorila je o tome da će nakon toga posetiti druge zemlje sa velikim brojem mina, kao što su Vijetnam, Kambodža i Kuvajt“, dodao je gospodin Hart. Ova buduća putovanja nikada nisu realizovana. Samo sedam meseci kasnije, 31. avgusta 1997. godine, Dijana je tragično poginula u saobraćajnoj nesreći u Parizu.
Ipak, uticaj njene posete živeo je i nakon njene smrti. Lua Mekgrat, suosnivač Savetodavne grupe za rudarstvo (MAG) 1989. godine, rekao je da je Dijanino putovanje označilo „prekretnicu“ u kampanji za globalni sporazum o nagaznim minama.
Govoreći za BBC povodom 20. godišnjice smrti princeze, Mekgrat je rekao: „Poslanici su je žestoko kritikovali zbog političke angažovanosti, ali vlade sveta su se zapravo složile da je to humanitarno pitanje.“
„Bez nje ne bismo mogli da pokrenemo ono što je bio najbrži sporazum o kontroli naoružanja na svetu.“
Ubrzo nakon Dajanine smrti, premijer Toni Bler obećao je da će ratifikovati Otavski sporazum, ključni međunarodni sporazum kojim se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i transfer protivpešadijskih mina, do prve godišnjice.
U decembru 1997. godine, 122 vlade potpisale su Otavski sporazum, zvanično poznat kao Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prenosa protivpešadijskih mina i o njihovom uništenju. Politika koja menja živote stupila je na snagu 1. marta 1999. godine, a sada je 164 zemlje potpisnice sporazuma.