Tragična pogibija miljenika Amerike, Džona Kenedija Mlađeg, njegove supruge Kerolin Beset Kenedi i njene sestre Loren u avionskoj nesreći 1999. godine, ostala je urezana u kolektivno sećanje.
Svet je vesti pratio preko malih ekrana, ali novinar "Dejli mejla", Ras Vikland, te sudbonosne dane proveo je u samom središtu zbivanja, na Kejp Kodu, radeći na recepciji hotela u koji su bile smeštene zvanice nesuđenog venčanja porodice Kenedi.
U tekstu koji sledi, prenosimo njegovu autentičnu ispovest o tome kako je izgledao trenutak kada je tišina zamenila svadbeno slavlje i šta je video dok su se Kenedijevi suočavali sa nezamislivim gubitkom.
"Tog dana, vetar je bio neobično jak"
Jutro 17. jula 1999. godine nije se razlikovalo od većine sparnih letnjih dana tokom mog odrastanja na Kejp Kodu.
Rizort Šeraton Hajanis, gde sam radio kao asistent na recepciji, nalazio se samo tri kilometra od obale Atlantskog okeana, na idealnoj lokaciji za vlažna popodneva gde je jedini spas bio osvežavajući morski povetarac. Tog dana, vetar je bio neobično jak.
Hotel je bio udaljen pet minuta vožnje od čuvenog imanja Kenedijevih u Hajanis Portu, poseda na kojem je Rori Kenedi, najmlađa ćerka pokojnog Roberta F. Kenedija i njegove supruge Etel, trebalo da stane pred oltar pred više od 200 zvanica. Ali, venčanje se tog vikenda nikada nije dogodilo. Avion Džona F. Kenedija Mlađeg, u kojem su bile njegova supruga Kerolin Beset Kenedi i njena sestra Loren, nestao je kod obale ostrva Marta Vinjard.
Kenedijevi kao komšije
Kao rođenom meštaninu, nije mi bilo neobično da sretnem nekog člana klana Kenedi na Kejpu. Iako su važili za lokalne zvezde, nisu uvek uživali besprekoran ugled. Zapravo, dugo je kružila šala da su neki članovi porodice ozloglašeni po tome što ne ostavljaju bakšiš i očekuju besplatne obroke. Toliko, da je nekolicina barova i restorana na Kejpu držala natpise: "Zabranjeno za Kenedijeve".
Radio sam i drugi posao u bioskopu u Hajanisu, gde su Džon mlađi i njegov stric, senator Ted Kenedi, povremeno kupovali karte, a jednom sam sreo Džona Mlađeg u lokalnom video-klubu.
Bilo je to u januaru 1998. nešto više od godinu dana pre njegove smrti. Džon je bio u gradu zbog sahrane svog rođaka Majkla Kenedija. Video sam ga kako prilazi kasi sa kulom od 12 VHS kaseta, gde je obavestio kasira da nema člansku kartu.
Za razliku od većine ljudi, kasir nije prepoznao princa Amerike koji je stajao ispred njega i odbio je da mu iznajmi filmove. Većina poznatih bi to iskoristila da upita: "Znate li vi ko sam ja?". On nije. Tek nakon što je otišao, imao sam nezahvalan zadatak da objasnim kasiru da je upravo odbio člana kraljevske porodice Kenedi. Zbog takvih čestih susreta, nisam bio previše fasciniran slavnima kada sam se prijavio u smenu u Šeratonu tog sudbonosnog dana 1999. godine.
Vest koja je promenila sve
Očekivao se naporan vikend jer je hotel bio potpuno rasprodat. Nisu tu bili samo gosti sa Rorinog venčanja; američka folk legenda Vili Nelson takođe je trebalo da nastupi te nedelje. Ja sam, pak, priželjkivao da sretnem Arnolda Švarcenegera, koji je redovno posećivao hotelsku teretanu otkad se 13 godina ranije oženio u porodicu Kenedi.
Gosti su počeli da pristižu rano, u laganim sakoima i dresovima Pejtriotsa (kluba američkog fubala), sa svečanim odelima u torbama, puni predsvadbenog uzbuđenja. Tek kada sam stigao na posao, moj menadžer Karlos me je obavestio o vestima: "Pretpostavljam da nisi čuo, ne mogu da nađu avion Džona mlađeg."
Sa svojih 21 godinu, radeći na recepciji, obično sam bio prvo lice koje gosti vide. Tog jutra, međutim, moj posao se iz recepcionera pretvorio u nepriznatog psihoterapeuta. Gostima koji nisu mogli da procesuiraju šta se dešava, nudio sam utehu, ohrabrenje i preporuke za restorane gde mogu da pobegnu od buke. Kao distrakciju, mnoge razgovore sam brzo okretao na ćaskanje o sportu.
Nikada neću zaboraviti ono što sam video kada je klan Kenedi saznao užasne vesti.
Kada se šatlovi koji je trebalo da prevezu goste od hotela do imanja nikada nisu pojavili, znao sam da je venčanje odloženo. Do tada je već sve osim zvanično bilo potvrđeno da su Džon mlađi, njegova supruga Kerolin i njena sestra Loren poginuli u nesreći.
I dok je takozvano prokletstvo Kenedijevih ostalo neka vrsta američkog mita, tog dana nisam mogao a da se ne zapitam ima li istine u toj urbanoj legendi. A sudeći po sumornoj senci koja se nadvila nad Kejptom tog dana, imao sam čudan osećaj da nisam jedini koji misli istu stvar.
Muk nad Kejptom i potvrda tragedije
Kako je ostatak sveta saznavao vesti, neki gosti su stizali u hotel potpuno nesvesni da je avion nestao. Dok su se neki ipak prijavili u sobe, drugi su otkazivali boravak. Ukupno je tog dana otkazano oko polovine rezervacija.
U međuvremenu, hotelski restoran, opremljen televizorima, postao je nezvanični informativni centar Hajanis Porta. Gosti su se okupljali oko ekrana, delom da bi pratili vesti, a delom jer se činilo da ne žele da budu sami. Medijske ekipe ABC-a, NBC-a i CBS-a počele su da postavljaju opremu ispred imanja Kenedijevih, a kasnije te noći su se povukle u hotel.
Potraga Obalske straže na kraju je postala sumorna, javljeno je da su ostaci aviona pronađeni oko 200 metara od obale ostrva Marta Vinjard. Kada se šatlovi koji je trebalo da prevezu goste do imanja nisu pojavili, znao sam da je venčanje odloženo. Do tada je već bilo praktično potvrđeno da su Džon mlađi, njegova supruga Kerolin i njena sestra Loren poginuli u padu.
Dok je takozvano „Prokletstvo Kenedijevih“ ostalo nešto poput američkog mita, tog dana nisam mogao a da se ne zapitam ima li istine u toj urbanoj legendi. A sudeći po sumornoj senci koja se nadvila nad Kejptom, imao sam čudan osećaj da nisam jedini koji tako misli.