U manjim sredinama, gde se gotovo sve zna i gde se porodične priče brzo prenose od uva do uva, postoje događaji koji nadilaze uobičajene okvire i ostaju zapamćeni dugo nakon što se dogode. Jedan takav slučaj, koji je pre nekoliko godina uznemirio javnost i i danas se povremeno ponovo pojavljuje u medijima i na društvenim mrežama, vezuje se za okolinu Gornjeg Milanovca.
Glavni akteri ove priče su žena u poznim godinama, M. L., devizna penzionerka, i njen bivši zet P. R., dvadeset dve godine mlađi muškarac koji je pre toga bio u braku sa njenom ćerkom Stanom. Ono što je ovu situaciju učinilo posebno kontroverznom jeste činjenica da je nakon razvoda od Stane, P. R. stupio u brak upravo sa njenom majkom.
Takav rasplet, iako formalno moguć uz određene pravne procedure, izazvao je snažne reakcije javnosti, jer se našao na granici između zakonski dozvoljenog i društveno neprihvatljivog.
Zetovi se žene taštama da bi nasledili penziju
Prema navodima koji su se pojavljivali u medijima, P. R. je sa Stanom već imao zajedničku decu, što dodatno komplikuje čitavu situaciju. Nakon razvoda, umesto da svako nastavi svojim putem, došlo je do preokreta koji je mnogima bio teško shvatljiv – brak sa bivšom taštom.
Ono što je posebno intrigiralo javnost nije bio samo sam čin sklapanja takvog braka, već i činjenica da su, prema dostupnim informacijama, njih dvoje nastavili da žive u istom domaćinstvu, gde je Stana sa njim dobila decu u selu u blizini Gornjeg Milanovca.
Takav suživot otvara brojna pitanja – ne samo o međuljudskim odnosima, već i o psihološkoj dinamici unutar jedne porodice u kojoj su uloge u potpunosti promenjene. Bivši zet postaje muž majke, ćerka ostaje bivša supruga, ali i dalje deli prostor sa njima, dok su deca u središtu odnosa koji je teško objasniti jednostavnim rečima.
Da li muškarci svoje tašte smatraju privlačnim?
Nasuprot stereotipu o animozitetu između supruga i njihovih svekrvi, muškarcimaje, čini se, puno lakše.
Istraživanje, u kojem je učestvovalo 1500 muškaraca, pokazalo je da više od polovine oženjenih muškaraca smatra privlačnima majke svojih supruga, prenosi vecernji.hr.
Četvrtina muškaraca oseća iskrenu simpatiju prema svojim taštama, 31 odsto njih otkrilo je da ih tašte privlače, a jedan od 6 oženjenih muškaraca smatra da njihova tašta izgleda bolje nego njihova supruga.
Ovim istraživanjem odbačeni su stavovi da muškarci ne vole svoje tašte, a rezultat koji otkriva da čak 8 od 10 muškaraca ima odličan odnos sa taštom ruši dosadašnje predrasude.
Navodi se i da dve trećine muškaraca u braku priželjkuje da njihove odabranice izgledaju tako dobro poput svojih majki u kasnijoj životnoj dobi.
Novo istraživanje pokazalo je da više od polovine muškaraca koji su u braku smatraju privlačnima majke svojih žena
Razlozi koji su izazvali dodatnu sumnju
Jedan od aspekata koji je posebno podgrejao interesovanje javnosti jesu spekulacije o motivima ovakvih brakova. U pojedinim medijima navodi se da u Srbiji postoje slučajevi gde se brakovi između tazbinskih srodnika sklapaju iz finansijskih razloga, najčešće kako bi se ostvarilo pravo na penziju ili druga materijalna davanja nakon smrti supružnika.
Dobro je poznata i priča o Mladenu iz Aranđelovca koji je oženio svoju svastiku nakon smrti supruge.
Takve tvrdnje, iako ne moraju biti potvrđene u svakom pojedinačnom slučaju, dodatno komplikuju percepciju ovakvih odnosa, jer se postavlja pitanje da li su u pitanju emocije, interes ili kombinacija više faktora.
Predstavnici institucija su u pojedinim izjavama isticali da su upoznati sa sličnim slučajevima, ali da je dokazivanje eventualnih zloupotreba izuzetno teško, kao i da nadležnosti za reagovanje često nisu jasno definisane.
Šta kaže zakon?
U pravnom smislu, brak između osoba koje su u tazbinskom srodstvu, kao što su zet i tašta, u principu predstavlja prepreku za sklapanje braka. Međutim, zakon ostavlja mogućnost da sud u određenim situacijama odobri izuzetak.
Upravo ta pravna „rupa“ omogućava da se ovakvi brakovi ipak realizuju, ukoliko sud proceni da postoje opravdani razlozi. U praksi, razlozi mogu biti različiti – od brige o bolesnoj osobi, preko zajedničkog života koji već postoji, pa do drugih okolnosti koje sud uzima u obzir.
Ovakva fleksibilnost zakona, iako ima svoju svrhu, u javnosti često izaziva polemike, jer ostavlja prostor za različita tumačenja i potencijalne zloupotrebe.
Bez obzira na pravne mogućnosti, ovakvi slučajevi najčešće izazivaju snažne reakcije u društvu. Razlog za to leži u duboko ukorenjenim normama koje definišu porodične odnose i granice koje se ne prelaze.
Kada se te granice pomere, naročito u sredinama gde su tradicionalne vrednosti i dalje snažno prisutne, reakcije su gotovo uvek burne – od osude i neverice, do pokušaja da se pronađe racionalno objašnjenje za ono što se dogodilo.
U ovom konkretnom slučaju, dodatnu težinu daje činjenica da su svi akteri nastavili da žive zajedno, što ovu priču čini ne samo neobičnom, već i dugoročno održivom u praksi, uprkos svim kontroverzama koje je prate.
Priča bez jednostavnog odgovora
Na kraju, iako se ovaj slučaj često predstavlja kao primer bizarnosti ili moralnog posrnuća, istina je verovatno složenija nego što na prvi pogled deluje. Iza svake ovakve priče stoje lične odluke, okolnosti i odnosi koje je spolja teško u potpunosti razumeti.
Stil / Telegraf / Večernji.hr