Gari Rejnolds, radnik u drvnoj industriji iz Amerike, doživeo je ono što nauka smatra gotovo nemogućim: grom ga je udario čak četiri puta. Prvi put 2007. godine, a poslednji put 2022. što mu je ostavilo teške fizičke i emocionalne posledice. Rejnolds kaže da se nakon svega oseća kao potpuno drugačiji čovek.
Procenjuje se da gromovi širom sveta godišnje povrede oko 240.000 ljudi, dok oko 10 odsto njih podlegne povredama. Iako neki opisuju neizdrživ bol, drugi tvrde da adrenalin toliko preplavi telo da maskira svaki osećaj.
Prvi udar i početak agonije
Prvi susret sa smrtonosnim pražnjenjem Rejnolds je imao pre skoro 20 godina, dok je uzimao osvežavajuće piće iz frižidera u svojoj garaži. Za magazin "Atlantik" prisetio se da mesecima nije mogao da ustane iz kreveta zbog razdirućih bolova.
Osim fizičke patnje, javili su se i kognitivni problemi. Obavljanje najjednostavnijih zadataka postalo je nepremostiva prepreka. "Izgledaš isto, ali unutra si druga osoba", objasnio je Rejnolds. Dijagnostikovan mu je posttraumatski stresni poremećaj (PTSP), a samo 11 meseci kasnije, sudbina se ponovo poigrala s njim.
Drugi udar i raspad porodice
Iako je šansa za ponovni udar jedan prema 1,2 miliona, Rejnoldsa je grom pogodio dok je stajao pored otvorenog prozora svoje spavaće sobe. Polovina šake mu je istog trenutka postala jarko crvena. Zbog nagomilanih dugova od prethodnog lečenja, nije mogao da potraži stručnu pomoć, zbog čega mu se stanje pogoršalo.
Vrtoglavice i gubitak snage u rukama onemogućili su mu rad sa motornom testerom, što je bio njegov posao. Trauma je razorila i njegov privatni život, razveo se od supruge nakon skoro 20 godina braka, jer je ona izgubila strpljenje pitajući ga "zašto to već jednom ne prevaziđe". U potrazi za novim početkom, preselio se 1000 kilometara dalje, u Severnu Karolinu, gde se ponovo oženio.
"To stvorenje me traži"
Uprkos selidbi, grom ga je sustigao treći put 2016. godine u planinskom domu, a četvrti put 2022. dok je sedeo na kauču sa unucima i gledao televiziju. "Kao da me traži", rekao je svom terapeutu. "Kao da je to živo biće koje diše."
Statistika u SAD pokazuje da su gromovi od 2006. godine odneli 444 života, a kombinacija vlage i toplote čini mesta poput Floride pravim žarištima. Dok neki prežive sa hroničnim opekotinama i oštećenjem nerava, drugi bizarno tvrde da su nakon udara dobili bolji vid ili da su im stare povrede čudesno zacelile.
Bizarni simptomi i život u kavezu
Drugi preživeli, poput čoveka po imenu Met, opisuju gubitak osećaja za bol i temperaturu zbog uništenih nerava. Met je jedno vreme spavao u Faradejevom kavezu (koji blokira elektricitet), a i danas sipa so u usta kako bi zaustavio traumatične, nametljive misli.
Žena po imenu Kerolajn koristi kisele bombone u sličnu svrhu. I ona i Met su potpuno izgubili sposobnost znojenja, bez obzira na to koliko je napolju vruće. Kerolajn je postala toliko zaboravna da više ne koristi rernu jer ju je previše puta ostavila uključenu, pa sada čitavu kuću oblepljuje samolepljivim papirićima kao podsetnicima.
Zajednica preživelih
Stiv Maršburn, osnivač međunarodnog udruženja preživelih od udara groma i električnog šoka, udaren je u 25. godini dok je radio u banci. Kaže da mu godinama niko nije verovao, čak ni porodica. "Toliko je neverovatno da je o tome teško i pričati", izjavio je on.
Danas Maršburn organizuje konferencije za preživele, pružajući im mesto gde njihova iskustva niko ne dovodi u pitanje.