Kada je 32-godišnja Šantel Ašjak otišla kod svog lekara u februaru 2022. godine sa bolom u grlu i grudima, otpuštena je sa receptom za antibiotike i dijagnozom jače prehlade, na ivici upale pluća. A iza tih "bezazlenih" simptoma krila se strašna dijagnoza koja joj je ugrozila život.
Prvi simptomi koje niko nije shvatio ozbiljno
„Bila sam jako umorna u nedeljama koje su prethodile tome, ali imala sam zauzet posao vizuelne merčendajzerke, bila sam na nogama ceo dan i mislila sam da bi to moglo biti povezano sa tim, ili možda sa anemijom“, rekla je za Dejli mejl.
Ali kada se, posle mesec dana, bol u grudima nije poboljšao, Šantel se vratila po drugo mišljenje.
„Do ove faze, stvari na poslu su bile toliko loše da sam imala problema sa disanjem“, kaže ona. „Jednostavno sam se slomila na poslu i otišla pravo u respiratornu kliniku.“
Pogrešne dijagnoze i ignorisani simptomi
Uprkos Šantelinom očiglednom lošem stanju i istoriji simptoma, respiratorna klinika je bila više zabrinuta zbog kovida nego bilo čega drugog.
„Rekla sam im da sam se testirala i da je rezultat negativan, ali su me ipak ponovo testirali. Na kraju su me poslali kući sa još antibiotika zbog infekcije grudnog koša.“
Ovaj obrazac otpuštanja od strane lekara nastavio se tokom narednih nekoliko meseci, uprkos pogoršanju simptoma.
„Sugerisano je da bi to mogao biti stres ili postkovid stanje“, kaže Šantel iz Melburna, u Australiji.
Nakon što su testovi kod njenog ginekologa, kod kojeg se lečila od endometrioze, pokazali zabrinjavajuće nizak nivo gvožđa, Šantel se vratila kod svog lekara i rečeno joj je da je anemična – ali joj i dalje nije ponuđeno nikakvo dalje praćenje.
Dramatično pogoršanje stanja
Krajem avgusta, sa licem koje joj je sada oticalo, uz neumoljive simptome prehlade i gripa, Šantel je ponovo potražila medicinsku pomoć.
„U ovoj fazi nisam mogla da ležim ravno u krevetu – osećala sam se kao da mi nešto gnječi grudi“, seća se ona.
„Rekla sam mami: 'Moram kod doktora.' Nisam mogla da spavam celu noć. Bila sam u suzama... Jedva sam mogla da udahnem i osećala sam se kao da me neko davi.“
„Kada je stigla hitna pomoć, pripisali su to napadu anksioznosti i povezali me sa lekarom koji mi je, ponovo, dijagnostikovao infekciju grudnog koša.“
Trenutak kada je konačno otkriven problem
Nakon još nekoliko nedelja antiinflamatornih lekova i antibiotika, Šantelino stanje nastavilo je da se pogoršava.
Otok njenog lica bio je toliko izražen da je jedva mogla da vidi, ceo gornji deo tela bio joj je pun tečnosti i uopšte nije mogla da leži ravno zbog jakog bola u grudima.
Očajne, Šantel i njena majka vratile su se u lekarsku ordinaciju. U međuvremenu, njen dotadašnji lekar opšte prakse je preminuo.
„Konačno su naručili rendgenski snimak grudnog koša, što sam i uradila, a onda sam četiri dana zvala zbog rezultata i molila za odgovor pre nego što su mi rekli: ‘U redu, uđite.’“
Kada se ponovo javila u kliniku, jedini dostupni lekar bio je pedijatar – za koga Šantel kaže da joj je možda spasao život.
„Rekao mi je da prestanem da uzimam antiinflamatorne lekove i da odmah odem na CT skeniranje“, kaže ona.
„Mislim da je tada znao šta je u pitanju, ali da me nije poslao na to skeniranje kada jeste, ne verujem da bih sada bila ovde.“
Šokantna dijagnoza
Šantel je imala CT skeniranje 8. septembra. Sledećeg dana joj je rečeno da ima limfom, rak krvi, i poslata je direktno u bolnicu na lečenje.
„Moja mama i ja smo se samo rasplakale kada su nam lekari rekli“, objašnjava ona, „a onda je sve krenulo. Morala sam da organizujem brigu o svom psu Bobiju i nisam znala koliko ću dugo biti tamo, pa čak ni kakvu vrstu limfoma imam.“
Borba za život
Odatle su stvari krenule ubrzano.
„Nisu mogli da mi ubodu igle u ruke jer mi je gornji deo tela bio toliko otečen, pa su morali da ih postave u prepone i stopala“, kaže Šantel.
Ubrzo nakon što je primljena u Kraljevsku bolnicu u Melburnu, a zatim u Centar za rak Pitera Makaluma, Šantel je prebačena na odeljenje intenzivne nege, jer su joj se leđa ukočila i stanje se dodatno pogoršalo.
„Iza mene su stajale dve medicinske sestre iz Kraljevske bolnice u Melburnu, koje su me držale na deset jastuka kako bi me stabilizovale da bi mogle da urade biopsiju limfoma koji je bio u mojim grudima.“
Pre nego što je Šantelin tim dobio definitivnu dijagnozu, znali su da moraju učiniti sve kako bi smanjili rast tumora.
„Bilo je 2 sata ujutru, specijalista je došao i rekao: ‘U redu, imamo dve opcije. Možemo da vas intubiramo da vam pomognemo da dišete, ali nismo sigurni da li će to ugroziti vaše srce. Ako vas ne intubiramo, i dalje biste mogli da umrete, jer još ne znamo kakvu vrstu limfoma imate, pa ni da li će terapija biti odgovarajuća.’“
Kao rezultat toga, Šantel je provela naredna četiri dana intubirana, povremeno dolazeći svesti.
„Bilo je užasno. To je verovatno najtraumatičniji deo, i od tada svaki put kada pomislim na cevi koje mi idu u grlo, paničim.“
Konačna dijagnoza i lečenje
Šantel je na kraju dijagnostikovana sa primarnim medijastinalnim B-ćelijskim limfomom (PMBCL) – retkim, agresivnim ne-Hodžkinovim limfomom.
„Kasnije sam saznala da je izraslina u mojim grudima – koja je izazivala bol i pritisak – bila veličine male lubenice.“
Naredni meseci bili su intenzivni i iscrpljujući, ali su njena porodica, prijatelji i verni pas Bobi bili uz nju svakog dana.
„Moj brat bi dolazio posle posla svaki put kada bih imala napad panike. Imala sam ogromnu podršku.“
Tokom prve runde lečenja upoznala je i pacijentkinju Saru, koja joj je postala velika podrška.
„Sari je dijagnostikovan ne-Hodžkinov limfom nedelju dana posle mene“, seća se ona, iako je kod nje bolest otkrivena ranije.
Uprkos razlikama u njihovim fazama bolesti, postale su oslonac jedna drugoj u borbi sa strahom i iscrpljenošću.
Pobeda i nova životna misija
Nakon sedam rundi lečenja – uključujući hemoterapiju, imunoterapiju, CAR-T terapiju i mikro-robotsku hirurgiju – Šantel je konačno dobila vest koju je čekala.
Dana 19. septembra 2023. godine rečeno joj je da je potpuno bez raka.
„Jednostavno sam briznula u plač, jer je bilo trenutaka tokom lečenja kada sam zaista mislila da neću uspeti.“
Šantel je sada u remisiji, iako je tokom 2024. godine imala problema sa upalama i infekcijama pluća, kao i strah od povratka bolesti krajem 2025. godine, koji se ispostavio kao lažna uzbuna.
Danas je puna nade i posvećena pomaganju drugima.
Šantel sada svoje vreme posvećuje organizaciji Lymphoma Australia, gde pomaže u kreiranju resursa za osobe sa agresivnim limfomima – nečega što je i sama želela tokom meseci pogrešne dijagnoze.
Poruka svima: "Slušajte svoje telo!"
„Jedna lekcija koju sam iz ovoga izvukla jeste koliko je važno zalagati se za sebe kada je zdravlje u pitanju, bilo da osećate da nešto nije u redu ili da vam tokom lečenja treba više odgovora“, kaže ona.
„Znam da, da se nisam zalagala za sebe, možda danas ne bih bila ovde. Ako moje iskustvo može nekome da pomogne, nastaviću da govorim.“