Svojevremeno je pričao čuveni Mika Antić kako je na ulici, u Novom Sadu, video dva mlada, krupna momka, kako plaču kao deca. Pitao ih šta im je, kažu - popadali na prijemnom za Akademiju. Rekli su im da su balvani bez trunke talenta. On ih uteši, ohrabri, kaže da će sledeći put biti primljeni, postati zvezde i da kažu kako se zovu da se kasnije vide. Ja sam Živojinović Velimir, kaže jedan, a drugi Boris Dvornik.
I tako je i bilo, kasnije su postali dva velikana Jugoslovenskog glumišta, a pamti se i njihova velika svađa kao i pomirenje na nacionalnoj televiziji.
Boris Dvornik, rodio se 16. aprila 1939. u Splitu u porodici stolara. Svoj talenat za glumu je otkrio u detinjstvu, dok je nastupao u dečjim predstavama. Nakon učenja za električara, počeo je da se profesionalno bavi glumom. Završio je Srednju glumačku školu u Novom Sadu, a kasnije se upisao na Kazališnu akademiju Univerziteta u Zagrebu.
Boris je na filmu debitovao 1960. godine, i to u ostvarenju Francea Štiglica "Deveti krug" sa tematikom holokausta. Glumio je mladića koji za vreme Drugog svetskog rata pokušava spasiti mladu Jevrejku oženivši se njom.
Nakon filma je stekao veliku popularnost, koju potom učvršćuje ulogama iz savremenog života u komedijama "Martin u oblacima" (1961) i "Prekobrojna" (1962) Branka Bauera. Ovo je načinilo od Borisa Dvornika jednu od velikih zvezda kinematografije bivše Jugoslavije.
Za uloge u filmovima "Most" i "Kad čuješ zvona" nagrađen je Zlatnom arenom na festivalu u Puli. Nastupao je u više od 40 dugometražnih igranih filmova (neretko je nastupao i u kratkometražnim), u mnogim televizijskim dramama i u više televizijskih serija.
Vrhunac popularnosti Boris Dvornik je stekao sedamdesetih godina prošlog veka ulogom Roka Prča u čuvenoj seriji "Naše malo misto".
Inače na pitanje jednog novinara kako je uspeo da se održi na vrhu 30 godina davne 1990. godine, imao je krajnje neobičan odgovor:
- Vodio sam računa o sebi i nisam igrao sve što su mi ponudili. Odbijao sam uloge zato što je jako teško povratiti poverenje publike. A tu glumac ne mora biti kriv; kriv može biti loš scenario, reditelj. No to su velika iskušenja: treba živeti, platiti struju, pa čovek koji put zaboravi sebe. A ja sam pazio na sebe. Nikad nisam hteo da igram negativce jer bih u tom slučaju izneverio publiku, zbog koje i radim ovaj posao - rekao je Boris Dvornik i nastavio:
- Marlon Brando je igrao negativce! Zato mu i zameram "Poslednji tango u Parizu". Šta je imao tamo da se batrga s onom malom i da je maže putrom? To Brandu ne treba, no on to sebi može da dozvoli, pogotovo u jednoj velikoj kinematografiji. Ja to sebi ne mogu da dozvolim, ni kao glumcu ni kao čoveku. Zato prvo proučim scenario da vidim koji sam ja u toj priči - naveo je glumac i dodao:
- I mislim da je pisac najvažniji u filmu. Iza toga reditelj pa podela uloga. I slažem se s onima koji kažu da su glumci najveća vrednost jugoslovenske kinematografije. Ovi mladi, koji dolaze, mogu stati u rang svetskih glumaca. I od njih, uz dobre scenarije, treba praviti zvezde jer film bez zvezde nije pravi film za publiku. Publika je najvažnija! Niko nije napisao da su na premijeri bila četiri kritičara, već da je film imao 200.000 gledalaca. Najvažnije je šta publika hoće. A ona voli zvezde - rekao je Dvornik, prenose Yugopapir i Index.hr.
U to vreme već je krenula i priča o raspadu Jugoslavije, a Boris Dvornik je izneo svoje mišljenje.
- Narod s tim nema nikakve veze. Mene u Nišu primaju kao svoga, na Braču primaju Srbe kao svoje. Politikom se nisam bavio niti mislim. Svim glumcima bih poručio da se ne smeju baviti politikom. Razlog je jednostavan: moraju imati publiku svugde. Za razliku od glumaca, političari imaju jedne ovde, oni drugi onde... Vaše novine pišu jedno, naše pišu drugo, ne zna se što je istina, a što nije i ljudi to uzimaju zdravo za gotovo. Kasnije se pokaže da je to laž, ali to je već ušlo u ljude i brisati se ne može - naveo je tada Dvornik i dodao:
- Koga to baš zanima, neka ode u Knin i vidi jesu li ti ljudi ugroženi. I ja se spremam ići tamo. Predložio sam Bati Živojinoviću da po ključu napravimo grupu glumaca koja će svuda gostovati. Da stvorimo trupu popularnih glumaca po jugoslovenskom ključu koja će s određenim programom putovati od mesta do mesta. Ako drugi ne mogu, možda ćemo mi uspeti da smire te strasti, te pi*darije koje nitko ne opravdava - naveo je 1990. godine Boris Dvornik.
Takođe je otkrio da kao što nikada ne prihvata uloge negativaca, nikada ne prihvata ni da radi ljubavne scene:
- Ni za kakve pare ne bih odigrao ljubavnu scenu. Nosim u sebi otpor prema takvim scenama a da zapravo ni sam ne znam zašto. Možda jednostavno nisam glumac tog faha", rekao je svojevremeno Boris Dvornik, prenosi 24sata.hr.
Takođe, znao je i da zapeva, pa svi pamte kako je zajedno sa Oliverom Dragojevićem pevao čuvenu "Nadalinu":
Bio je veliki prijatelj sa kolegom glumcem Velimirom Batom Živojinovićem. Međutim, početkom devedesetih, kada je krenuo rat u bivšoj Jugoslaviji, njihov odnos je zahladneo.
Boris se tada obratio Bati otvorenim pismom. Na kraju, njih dvojica su izgladili odnos, a javno pomirenje "palo je" u Dnevniku jedne hrvatske televizije, što se i dan danas pamti.
Glumačka legenda Boris Dvornik, preminuo je 24. marta 2008. godine, bio oženjen Dijanom Dvornik, s kojom je dobio dva sina, Deana i Dina Dvornika koga publika dobro zna. Dino Dvornik ostao je upamćen kao neprevaziđeni kralj fanka na našim prostorima. Preminuo je u svom stanu samo osamnaest dana nakon proslave svog 44. rođendana i manje od šest meseci nakon smrti oca. Predpostavlja se da je uzrok smrti bilo predoziranje lekovima.
"Moj sin umro je tužan, nesrećan i depresivan”, rekla je njegova majka Dijana nakon Dinove smrti, a veruje se da je pravi razlog njegove duševne boli bila smrt njegovog oca Borisa Dvornika, koji je preminuo samo šest meseci ranije.