Čak Noris, najpoznatiji po ulozi Kordela Vokera u hit TV emisiji CBS-a "Voker, teksaški rendžer", rođen je u Rajanu u Oklahomi, 10. marta 1940. godine. Njegovo pravo ime je zapravo Karlos Rai Noris. Tokom svog boravka u kampu za vazduhoplovnu obuku Lackland, mladi Hispanoamerikanac je pitao da li Noris zna šta Karlos znači na engleskom. Rekao je da to znači Čarls, i da je nadimak za Čarlsa "Čak". Svi momci u kampu su počeli da ga zovu čak Noris, i tako je i ostalo.
Preselio se kao tinejdžer sa majkom nakon razvoda roditelja, u Torans u Kaliforniji.
- Bio sam tiho i povučeno dete koje su ostala deca zbog ružnog izgleda maltretirala i tukla kako su stigla. Sve sam to trpeo, ne želeći da ih tužim mami jer je imala dovoljno svojih briga. Oca je napustila, jer ionako skoro nikad nije bio kod kuće, a i mnogo je pio.Danima se nije treznio i često je bio nesnosan, a kada je prvi put podigao ruku na moju majku, otišli smo, a da se nismo ni okrenuli. Ne mogu da kažem da mi u tinejdžerskim danima nije nedostajao; kakav god da je bio, bio mi je otac i ja sam ga na neki bolestan način voleo. Ipak, kao osoba mi se nije sviđao i zato sam se trudio da prekinem svaki kontakt s njim – objasnio je Čak Noris jednom prilikom, koji je u svojoj glumačkoj karijeri odigrao više od 35 akcionih filmova.
Posle srednje škole, kako bi pobegao od problematičnog društva i životnih problema sa kojima nije mogao da se nosi, prijavio se u američku avijaciju, sa kojom je 1958. godine otišao da u Južnu Koreju gde je bio sve do 1962. Tu je izučio borilačku vještinu Tang Soo Do i dobio nadimak Čak, po kojem će ga kasnije upoznati obožavaoci širom planete.
- U vojsku sam se prijavio kako bih na trenutak pobegao od nesređenog porodičnog života, a onda su me vrlo brzo poslali u Koreju, gde sam se svega nagledao. Navikao sam da su ljudi oko mene surovi, ali to je bilo previše. Svi su pili, a ja alkohol nisam mogao ni da smislim; jedino lepo čega se sećam jesu prekrasne žene i časovi provedeni u treniranju. Tokom četiri godine, koliko sam tamo ostao, naučio sam jednu veoma važnu stvar, a to je da je čovek sam, uvek, pa sve i kada ima partnerku ili decu. On je jedinka za sebe i uvek mora da se bori za svoju reč, položaj i samostalnost u svakom smislu te reči – istakao je Noris.
Po povratku u SAD 1962. godine, Noris je otvorio svoju školu karatea, a među polaznicima su bili i Prisila Prisli, Bob Berker i Osmonds.
Noris je započeo svoju uspešnu borilačku karijeru 1964. godine, osvojivši mnoga prvenstva pre nego što se penzionisao 1974. godine. Tada ga je njegov učenik i prijatelj Stiv Mekvin ohrabrio da se bavi glumom.
Tokom 1960-ih, Noris je osvojio šest svetskih titula u karateu i stekao crni pojas osmog stepena u borilačkim veštinama Čan Kuk Do, tekvondo, karate, Tang Su Do, Maćado, brazilska džiju-džica, i džudo. Noris nije samo ovladao oblicima borilačkih veština koje su stvorili drugi - on je takođe stvorio dve vrste borilačkih veština: američki Tang Su Do i Čak Noris sistem (Čan Kuk Do). Čun Kuk Do je zasnovan na Norisovoj obuci u Koreji tokom boravka u vojsci, pisao je Blic.
Noris je pozne godine provodio sa suprugom Đinom O'Keli, kojom je bio oženjen od 1998. godine. Pre toga, bio je od 1958. do 1989. u braku s Dajanom Holeček, kojoj se na večnu ljubav zakleo kada je imao samo 18 godina, dok je ona bila 17-godišnjakinja. Posle četiri godine braka, dobili su sina Majka, potom sina Erika, a glumac je s drugom suprugom dobio i blizance Dakotu i Danilija kada je imao 61 godinu. Ipak, Noris je 2004. godine u svojoj autobiografiji “Uprkos svemu: Moja priča” priznao da je otac još jednog, vanbračnog deteta – žene po imenu Dajna. Čak Noris bio je ponosni deka 13 unučadi.