Iako su medicinski zahvati često predstavljaju jedini način za spasavanje života, to nikako ne znači da su oni bezbolni. Zapravo, čak i one operacije koje se izvode pod opštom anestezijom, čija je osnovna svrha da spreči bilo kakav osećaj tokom samog reza, mogu izazvati značajnu nelagodu i ozbiljne bolove na dugom putu ka potpunom oporavku.
Ipak, određene procedure su definitivno mučnije od drugih, bez obzira na to koliki je vaš prag tolerancije na bol.
Konsultant opšte medicine, dr Din Egit, analizirao je najteže svetske operacije i zahvate kako bi pomogao pacijentima da se psihički pripreme, ali i da razumeju šta konkretno mogu da preduzmu kako bi sebi olakšali proces ozdravljenja.
On naglašava da komplikovanija hirurgija nije uvek bolnija, što je delom posledica veće količine analgetika koje pacijent dobija kod težih zahvata, prenosi "Dejli mejl".
Prema njegovim rečima, dok svako doživljava bol na individualan način, procedure poput fuzije kičme, operacije na otvorenom grudnom košu i potpune zamene kolena ubedljivo prednjače po intenzitetu neprijatnosti jer direktno narušavaju kosti i nerve.
Biopsija koštane srži i specifičan osećaj povlačenja u kosti
Biopsija koštane srži se izvodi iz dva ključna razloga: radi prikupljanja matičnih ćelija za donaciju ili radi testiranja na prisustvo kancerogenih ćelija.
S obzirom na to da je koštana srž sunđerasto tkivo i tečnost koja se nalazi u samom centru određenih kostiju, gde se stvaraju crvena i bela krvna zrnca, zahvat je invazivan po svojoj prirodi. Transplantacija matičnih ćelija koristi se za lečenje teških stanja poput leukemije, limfoma i srpaste anemije, kada srž više nije u stanju da proizvodi zdrave ćelije krvi.
Tokom ovog procesa, pacijenti ili donori se stavljaju pod lokalnu ili opštu anesteziju pre nego što se dugačka igla uvede direktno u kost kuka. Oni koji su pod lokalnom anestezijom, koja umrtvljuje područje dok je pacijent budan, često prijavljuju veoma neobičan i mučan osećaj povlačenja u trenutku kada se ćelije srži isisavaju. Nakon procedure, na mestu uboda ostaje rana i često velike modrice, a pacijenti obično osećaju tup bol unutar same kosti koji traje nekoliko dana.
Lekari preporučuju blage analgetike za ublažavanje ovih tegoba, uz napomenu da uvek postoji mali rizik od infekcije koji može izazvati curenje tečnosti iz rane.
Lumbalna punkcija kao jedan od najomraženijih zahvata
Lumbalna punkcija, poznata i kao spinalna tapija, podrazumeva umetanje igle u donji deo leđa, precizno između pršljenova kičme. Ovo je jedna od medicinskih procedura kojih se ljudi najviše plaše, prvenstveno zato što pacijent u većini slučajeva mora biti potpuno budan kako bi lekar mogao precizno da locira pravo mesto.
Obično se koristi da bi se utvrdilo da li su simptomi uzrokovani nekim stanjem mozga ili kičme, ali može služiti i za lečenje infekcija, određenih vrsta raka ili za davanje anestezije.
Igla se polako uvodi u donji deo leđa, a mnogi pacijenti prijavljuju osećaj snažnog pritiska, nelagode i mravinjanja svega nekoliko sekundi nakon uboda.
Ukoliko se rade testovi, tečnost iz kičme se prikuplja u male epruvete, a ako se daju lekovi, oni se ubrizgavaju direktno u spinalni kanal.
Nakon lumbalne punkcije, česte su pojave poput jakih glavobolja, bolova u leđima, čak i blagog krvarenja ili oticanja na mestu intervencije. U ređim i težim slučajevima, može doći do dugotrajnih bolova, infekcija, oštećenja nerava koja rezultiraju gubitkom osećaja u ekstremitetima, čak i do privremenog gubitka sluha ili duplih slika.
Operacija na otvorenom srcu
Hirurgija na otvorenom grudnom košu odnosi se na bilo koji zahvat gde hirurg pravi veliki rez na grudima kako bi otvorio rebra i pristupio srcu ili plućima. Najčešće se izvodi kod operacija na srcu i radi se pod totalnom anestezijom.
Međutim, prava muka počinje nakon buđenja, jer se rasečena grudna kost spaja čeličnim žicama ili sličnim medicinskim napravama kako bi se kost stabilizovala tokom procesa zarastanja. Samoj grudnoj kosti je potrebno oko 12 nedelja da potpuno sraste.
Osim same kosti, šiju se mišići i koža, zbog čega pacijenti u početku doživljavaju umerene do teške bolove. Svaki pokret, čak i obično kašljanje ili duboko disanje, drastično pogoršavaju stanje.
Normalno je osećati ukočenost, trnce i bolove u leđima, vratu, ramenima i rukama nakon operacije, jer zahvat utiče na ligamente i kosti u celom gornjem delu tela. Zdravstveni stručnjaci savetuju pacijente da lekove protiv bolova uzimaju strogo po rasporedu, jer je za oporavak mnogo bolje održavati konstantan nivo lekova u organizmu nego čekati da bol postane nepodnošljiv, što onemogućava kretanje i san.
Totalna zamena kolena i neophodnost rane rehabilitacije
Zamena kolena varira od osobe do osobe kada je u pitanju nivo bola, ali s obzirom na to da zahteva veoma intenzivnu rehabilitaciju, dr Egit je klasifikuje kao jedan od najbolnijih zahvata.
U zdravom kolenu kosti su prekrivene hrskavicom, ali kada se ona istroši usled povrede ili osteoartritisa, kosti trljaju jedna o drugu izazivajući ukočenost i jak bol. Tokom operacije, donji deo butne kosti i gornji deo potkolenice se odsecaju i zamenjuju metalnim i plastičnim delovima koji se učvršćuju na mesto.
Doktor Egit savetuje da je najbolja stvar koju pacijent može da uradi detaljno planiranje pre same operacije. To ne uključuje samo nabavku lekova, već i prilagođavanje nameštaja u kući, mesta za spavanje i planiranje dnevnih aktivnosti jer će oporavak biti sve samo ne bezbolan.
Procedura je izuzetno traumatična i za kosti i za nerve. Ipak, ključ uspeha je u kretanju. On naglašava da pacijenti moraju početi da hodaju što je pre moguće nakon operacije uz pomoć štaka. Što duže pacijent odlaže kretanje, tkiva će postajati kruća, a kasniji oporavak će biti znatno teži i bolniji. Takođe se preporučuje ustajanje na pet minuta svakog sata kako bi se sprečili ugrušci.
Histeroskopija i zanemareni bolovi kod žena
Histeroskopija je dijagnostički test kojim se pregleda unutrašnjost materice uvođenjem tankog instrumenta nalik teleskopu kroz grlić materice.
Iako se često predstavlja kao rutinska stvar, podaci pokazuju da trećina žena koje prolaze kroz ovu proceduru nivo bola ocenjuje ocenom sedam ili više na skali do deset. Zbog toga stručnjaci savetuju da se pacijentkinjama obavezno ponudi lokalna ili opšta anestezija, uzimajući u obzir njihovu medicinsku istoriju i eventualne prethodne traume.
Ovaj test je neophodan za dijagnostikovanje mioma, polipa, uzroka ponovljenih pobačaja ili krvarenja nakon menopauze. Kako bi se bol lakše podneo, zvanične preporuke su da se uzme ibuprofen ili paracetamol sat vremena pre zahvata.
Ipak, ključno je da žene znaju da imaju pravo da zahtevaju opštu anesteziju ili injekciju za opuštanje, iako to ne nude sve bolnice i klinike automatski. Informisanost pacijentkinja i insistiranje na kontroli bola su u ovom slučaju najvažniji faktori za lakše podnošenje procedure.