Hana Hamar (27), veterinarska tehničarka, dala je otkaz, spakovala stvari i preselila se na Island, ali nakon samo sedam meseci vratila se kući zbog niza neočekivanih razloga.
Hana se na preseljenje odlučila nakon što je Island, prema Globalnom indeksu mira za 2025. ponovno proglašen najmirnijom zemljom na svetu. Tu titulu drži već godinama, a na vrhu je zbog visokog nivoa bezbednosti, nepostojanja unutrašnjih sukoba i niske militarizacije.
Hana je na svom Jutjub kanalu ispričala da je osetila "poriv" da se preseli i istraži majčine korene.
"Moja mama je s Islanda, a u Australiju se preselila tek u tridesetima", rekla je. "Moja mama poznaje otprilike pola Islanda. Ako išta znate o toj zemlji, onda znate da je reč o malom mestu s oko 300.000 stanovnika. To je stvarno malo. Na ulici sam susretala Islanđane koji poznaju moju mamu", ispričala je.
Zahvaljujući porodičnim vezama, posao je obezbedila još pre dolaska. Ipak, odmah su je dočekali izazovi.
"Vreme na Islandu ne prašta"
Iako je Island opisala kao "neverovatno" mesto, na kojem je, između ostalog, planinarila po aktivnom vulkanu, neki aspekti života su je iznenadili.
U sedam meseci doživela je i leto i zimu, a posebno je upozorila na narandžasta i crvena vremenska upozorenja, koja stanovnici shvataju vrlo ozbiljno. Crveno upozorenje je najviši stepen i označava ekstremne uslove koji mogu biti opasni.
"Na Islandu morate biti jako oprezni da biste ostali bezbedni i ne smete da vozite kad vreme to ne dopušta, jer vreme tamo ne prašta", rekla je. "Tokom tih sedam meseci doživela sam nekoliko narandžastih upozorenja."
Jednom je letela za vreme takvog upozorenja, što je opisala kao "najstrašnije iskustvo" u životu, prenosi "Indeks".
Borba s nesanicom i usamljenošću
Ipak, glavni razlog zbog kojeg je na kraju otišla bili su problemi sa snom tokom mračnih islandskih zima, kad dnevnog svetla gotovo i da nema.
"Da budem potpuno iskrena, najveći razlog zbog kojeg sam rezervisala let i odlučila da se vratim kući bio je san. Nisam se dobro nosila s nesanicom i nisam imala puno ljudi oko sebe koji bi mi pomogli da zadržim neku rutinu", objasnila je.
"Osećala sam se jako usamljeno u zemlji u kojoj nemam svoj krug prijatelja ni užu porodicu. Uz to, zbog jako lošeg sna osećala sam da me to sve psihički lomi. Bila sam toliko neispavana da sam se jedva terala na posao, a u mraku je jako teško ostati pozitivan kad nisi spavao", dodala je.
Kulturološki šok i visoke cene
Kao najveći kulturološki šok Hana je izdvojila razliku u otvorenosti ljudi u poređenju s Australijom.
"Verujem da su, kad ih jednom upoznate, među najljubaznijim ljudima koje ćete sresti, ali teško je dopreti do njih", rekla je. "Kulturološki šok bio mi je već to što ljudi ne govore zdravo dok hodaju ulicom. Nisu tako otvoreno srdačni kao u Australiji."
Drugi veliki izazov bili su troškovi života. Prema njenim rečima, cene namirnica znale su da budu i tri puta više nego u Australiji.
"Većinu vremena živela sam od najjeftinijeg mesa i stvarno nezdrave, prerađene hrane. Nisam imala osećaj da mogu da priuštim voće i povrće. Ako niste bogati, restorani zapravo nisu opcija", rekla je.
Na kraju, primetila je i da je kultura zabavljanja na Islandu ležernija nego u Australiji i druga su pravila.
"Na početku su svi prijatelji, možda spavamo zajedno nakon izlaska ili nešto slično, a onda, ako se svidimo jedno drugom, možda počnemo ozbiljnije da se upoznajemo. Ne ide se prvo u klasično upoznavanje pa tek onda dalje. Razgovarala sam s puno ljudi koji žive na Islandu i kažu da je to zaista tako", objasnila je.
Stil/Nova