Medicinska sestra u dečjoj bolnici u Podolsku primetila je 2005. da šestogodišnji Viktor Kozlovcev nije viđen pet godina. Žena je otišla u kuću Kozlovcevih, ali se niko nije javio. Odmah je kontaktirala službe za zaštitu dece i policiju, nije ni slutila šta će otkriti. Nakon što su obili vrata, pronašli su dečaka koji je ličio na životinju: golog, sa dugom kosom, puzao je na sve četiri i ispuštao zvukove poput laveža psa. Doslovno se onesvestila od onoga što je videla.
Razvod roditelja
Nekoliko godina ranije, Vitjini roditelji su se razveli, a on je ostao sa majkom koja je počela mnogo da pije. Nije kupala sina niti ga vodila u šetnje, već ga je zaključala u njegovu sobu. Vitju je negovao njegov pas, koji je čamio u kućnoj „tamnici“ sa njim; vršili su nuždu u blizini, u istoj sobi. Ponekad bi žena donela činiju hrane i za Vitju i za njegovu četvoronožnu „majku“. Ona je živela u susednoj sobi, a otac deteta je živeo u istoj zgradi. Plaćao je izdržavanje deteta, ali nije posećivao sina.
Moglijev sindrom
U bolnici je Viktoru dijagnostikovan Moglijev sindrom. Sa šest godina, dečak je izgledao kao trogodišnjak, nije govorio i jeo je rukama.
Dve nedelje nakon Viktorovog spasavanja, upoznala ga je Lilit Gorelova, koja je sa suprugom Aleksandarom već odgajila „tešku“ decu u hraniteljskim porodicama. Gorelovi su odlučili da Vitju prime u svoju porodicu.
„U početku je bilo veoma teško. Noću je zavijao na mesec. U bolnici su ga naučili kako da drži kašiku. To je bila njegova jedina veština. Ali je takođe lizao hranu sa kašike, kao pas“, seća se Lilit.
Zahvaljujući trudu svojih usvojitelja, terapeuta za masažu i fizioterapeuta, Viktor je naučio da hoda i govori. Njegova prva reč bila je „bonduel“, koju je naučio iz reklame.
Poseta biološke majke
Vitina biološka majka ga je povremeno posećivala, ali se on plašio nje. Insistirala je da je takav postao u bolnici. Dobila je uslovnu kaznu zbog zlostavljanja deteta.
Viktor sada ima 26 godina, ali ne može samostalno da živi. Udobno se oseća u rehabilitacionom centru porodice Gorelov. Proglašen je pravno nesposobnim, a Lilit i Aleksandar su obezbedili doživotno starateljstvo nad njim.
Voli životinje, posebno krave i pse. Pohađao je crkvenu školu, zna da čita i piše, a stekao je kvalifikacije krojača i baštovana na specijalizovanom koledžu.
Gorelovi sanjaju o izgradnji internata za odrasle sa posebnim potrebama i centra za terapiju psima koji bi pomagali u lečenju ljudi.
„Pas koji je odgajio Vitju je očigledno bio veoma ljubazan. Vezaose za njega i smatrai ga je svojim štenetom. Uginuo je ubrzo nakon što je odvojen od njega. Ali zajedno smo uspeli da odgajimo ljubaznog, potpuno neagresivnog dečaka“, kaže Lilit.