Američki astronaut doživeo je prosvetljenje koje mu je promenilo život nakon što je proveo 178 dana na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS). Ron Garan, koji je poleteo 4. aprila 2011. i vratio se kući 16. septembra iste godine, otkrio je gledavši u Zemlju nekoliko hiljada puta da čovečanstvo "živi u laži".
Garan je ispričao da ga je, dok je gledao kroz prozor stanice, zapanjilo koliko svet izgleda drugačije iz orbite. Iz svemira su krhki sistemi za održavanje života: atmosfera, okeani i ekosistemi jasno vidljivi, ali se ljudsko društvo prema njima odnosi kao da postoje isključivo da bi služili globalnoj ekonomiji.
Pogrešni prioriteti čovečanstva
"Nisam video ekonomiju. Ali pošto naši sistemi koje je čovek stvorio tretiraju sve, uključujući i same sisteme za održavanje života na našoj planeti, kao podružnicu u potpunom vlasništvu globalne ekonomije, iz svemirske perspektive je očigledno da živimo u laži", izjavio je on za "Big tink".
Garan je objasnio da mu je taj pogled pomogao da shvati da su mnogi sistemi na koje se oslanjamo izgrađeni oko pogrešne ideje: da su prirodni resursi Zemlje samo usputni dodatak ekonomskom rastu. Iz te tačke gledišta, kaže on, postaje jasno da je način na koji čovečanstvo organizuje svoje prioritete suštinski pogrešan.
"Moramo da pređemo sa razmišljanja redosledom ekonomija–društvo–planeta na redosled planeta–društvo–ekonomija. Tek tada ćemo nastaviti naš evolucioni proces", objasnio je Garan.
Efekat pregleda (Overview Effect)
Astronauti ovaj pomak nazivaju efekat pregleda, terminom koji je prvi upotrebio svemirski filosof Frenk Vajt 1987. godine. On opisuje duboku promenu svesti koju doživljavaju mnogi astronauti dok posmatraju Zemlju iz svemira. Često izveštavaju o neodoljivom osećaju strahopoštovanja, dubljem uvažavanju lepote i krhkosti planete, kao i snažnom osećaju povezanosti sa čovečanstvom i Zemljom kao celinom.
Za Garana to nije bila apstraktna ideja, nego trajna promena perspektive. Iako je ove izjave dao još 2022. godine, njegov intervju se nedavno ponovo pojavio na društvenim mrežama, gde su korisnici bili zadivljeni ovim saznanjem. "Vratio se zauvek promenjen. Većina nas ostaje ovde dole, svađajući se oko linija na mapi", napisao je jedan korisnik na Iksu.
Orbitalna perspektiva kao poziv na akciju
U intervjuu, Garan je objasnio da ako je efekat pregleda trenutak svesti, poput sijalice koja se upali da otkrije međusobnu povezanost čovečanstva, onda je orbitalna perspektiva ono što ljudi čine sa tim saznanjem.
"Orbitalna perspektiva je poziv na akciju", rekao je Garan. "To je osećaj nepravde koji vidimo kada uočimo oštru kontradikciju između neopisive lepote naše planete i nesrećne realnosti života na njoj za značajan broj njenih stanovnika."
Dodao je i duboku filosofsku misao: "Jedna od stvari koje sam shvatio tokom vremena u svemiru jeste da mi nismo sa Zemlje, mi smo od Zemlje. I da odemo korak dalje, mi nismo u univerzumu; mi smo univerzum. Mi smo univerzum koji postaje svestan samog sebe."
Tehnika doli zum kao alat za razmišljanje
Astronaut je napomenuo da razumevanje ovog koncepta ne zahteva putovanje u svemir. Ljudi mogu razviti orbitalnu perspektivu i bez napuštanja tla. Jedan od načina razmišljanja je kroz filmsku tehniku poznatu kao doli zum (eng. Dolly zoom) što je promena žižne daljine uz kretanje kamere, koju je iskoristio kao metaforu za ispitivanje problema i iz široke i iz krupne perspektive.
"To je tehnika gde se kamera povlači unazad istom brzinom kojom objektiv zumira napred. Koristila se u filmovima "Ajkula", "Vertigo" i mnogim drugim", objasnio je Garan. "Filmmejkeri to koriste da daju dubinu sceni, dok prvi plan ostaje isti, pozadina se rasteže."
On smatra da isti princip možemo primeniti na izazove sa kojima se suočavamo: "To znači da se odmaknemo do najšireg mogućeg geografskog područja, idealno cele planete, ali dok se udaljavamo ka toj velikoj slici, ne gubimo fokus na detalje i pojedince na tlu."
Humanost ispred statistike
Naglasio je da usvajanje šire perspektive ne sme ići na štetu pojedinca, ističući da ljudi nikada ne bi trebalo da budu svedeni na statistiku, glasačko telo ili grupe potrošača, već prepoznati kao vredni članovi društva. Garan je takođe primetio da ovaj pristup uključuje razmišljanje na duge staze, idealno kroz generacije, dok se istovremeno rešavaju trenutni izazovi.
Uprkos problemima sa kojima se svet suočava, Garan ostaje optimista. Veruje da se svest o međusobnoj povezanosti širi planetom i predviđa da će, kada ta svest dostigne kritičnu tačku, pomoći čovečanstvu da reši mnoge globalne probleme i inspiriše ljude da nastave rad ka boljoj budućnosti.