Sadam Husein je vladao Irakom gvozdenom pesnicom više od 20 godina, kontrolišući ovu bliskoistočnu naciju putem straha, brutalnosti i stroge kontrole, istovremeno slamajući svakoga ko bi mu se suprotstavio.
Ipak, 2006. godine, njegov režim se srušio nakon invazije na zemlju predvođenu Sjedinjenim Američkim Državama. U ranim jutarnjim satima 30. decembra 2006. čovek koji je nekada komandovao armijom stajao je ispod dželatovog konopca, čekajući pad.
Presuda i odbijen zahtev za streljanje
Husein je zvanično osuđen za zločine protiv čovečnosti u vezi sa masakrom koji se dogodio 1982. godine u Dudžailu, gde je brutalno ubijeno 148 muškaraca i dečaka šiita nakon pokušaja atentata na njega. Posle dugotrajnog i kontroverznog suđenja pred Iračkim specijalnim tribunalom, osuđen je na smrt vešanjem.
Sadam je zahtevao da bude pogubljen pred streljačkim vodom, tvrdeći da je to adekvatna vojna kazna za bivšeg vrhovnog komandanta, ali je sud taj zahtev odbio.
Poslednji obrok i atmosfera u komori
U satima pre smrti u logoru Džastis u Bagdadu, bivši despot pojeo je poslednji obrok koji se sastojao od piletine i pirinča sa toplom vodom i medom. Sa sobom je nosio Kuran dok su ga vodili u komoru za pogubljenje neposredno pre zore, prvog dana Kurban-bajrama.
Svedoci iz prostorije kasnije su opisali napetu i haotičnu atmosferu. Dok su neki zvaničnici ćutali, drugi su se rugali, a prostorijom su odjekivali povici podrške islamskom kleriku Muktadi el Sadru dok je Sadam stajao na platformi vešala, sa konopcem koji je visio iznad njega.
Pred vešanjem
Uprkos neprestanim provokacijama tokom procedure, prisutni su izjavili da je delovao pribrano. Kada su ga pitali da li oseća strah ili kajanje, navodno je odgovorio da se ne plaši. Umesto toga, rekao je da je proveo život boreći se protiv agresije.
Dok su mu zatezali omču oko vrata, Sadam je počeo da recituje Šahadu, islamsko ispovedanje vere. Podigao je glas iznad buke u komori.
Poslednje reči i trenutak pogubljenja
Tada je izgovorio svoju poslednju rečenicu:
"Muslimanski umet će biti pobedonosan."
Pre nego što je uspeo da kaže bilo šta više, poklopac se otvorio i čuo se glasan prasak dok je padao. Proglašen je mrtvim nekoliko minuta kasnije.
Njegova rečenica shvaćena je kao proročanska pretnja zapadnim silama i novim iračkim vlastima.
On je u tom trenutku prestao da govori kao predsednik jedne države i počeo da govori kao lider globalnog versko-političkog pokreta. Time je poručio da njegova smrt nije kraj, već samo jedna bitka u mnogo širem, večnom ratu između islamskog sveta i Zapadnog sveta.
U trenutku kada je Irak bio duboko podeljen na sunite i šite (što se čulo i kroz uvrede koje su mu upućivali dželati), Sadam se pozvao na umet, pokušavajući da se postavi kao mučenik koji gine za jedinstvo svih muslimana. Za one koji su ga mrzeli, to je bio vrhunac licemerja. Za njegove pristalice, to je bio poziv na nastavak pobune i rata.
Te reči su bile užasavajuće jer su projektovale sliku o ratu koji se nikada neće završiti.
Snimci i sahrana
Dok je zvanični video iračke vlade prikazao Sadama samo u trenucima pre pogubljenja, prekidajući snimak pre samog pada, kasnije se na internetu pojavio mutni snimak napravljen mobilnim telefonom, tajno snimljen u komori, piše "Miror".
Taj snimak je zabeležio celo vešanje, sektaške uvrede i Huseinove poslednje prkosne reči, što je izazvalo međunarodno zgražavanje i debatu o dostojanstvu samog pogubljenja. U roku od nekoliko sati, njegovo telo je helikopterom prebačeno u njegovo rodno mesto Al Avdža blizu Tikrita, gde je sahranjen pored svoja dva sina.