Mnogi vlasnici pasa spontano grle svoje ljubimce. To je sasvim prirodna reakcija, jer ljudi zagrljaj doživljavaju kao znak bliskosti, ljubavi i zaštite. Međutim, ono što je za čoveka izraz nežnosti, pas može da doživi potpuno drugačije.
Stručnjaci za ponašanje pasa objašnjavaju da psi svet posmatraju kroz drugačiji sistem komunikacije. Njihov govor nije zasnovan na dodirima kakve ljudi koriste, već pre svega na položaju tela, pokretima i suptilnim signalima. Upravo zbog toga, ljudsko grljenje ponekad može izazvati nelagodnost ili čak stres kod psa.
Psi komuniciraju govorom tela
Za razliku od ljudi, psi svoje emocije i namere izražavaju pretežno govorom tela. Položaj repa, ušiju, način na koji stoje ili skreću pogled – sve su to signali koje koriste da pokažu kako se osećaju.
Poznati dreser pasa koji na društvenim mrežama nastupa pod imenom „ilcanecapace“ ističe da je grljenje „na ljudski način“ jedna od najčešćih grešaka koje vlasnici prave u odnosu sa psima.
Prema njegovim rečima, pas ne doživljava zagrljaj kao znak ljubavi, već kao ograničavanje kretanja. Kada ga neko obuhvati rukama, on može da stekne utisak da je zarobljen ili pritisnut, što kod pojedinih pasa izaziva nelagodu.
Znakovi da je psu neprijatno
Veterinari i stručnjaci za ponašanje životinja upozoravaju da psi često pokušavaju da pokažu kada im određena situacija ne prija. Problem je u tome što ljudi te signale ne prepoznaju uvek na vreme.
Neki od najčešćih znakova nelagodnosti su:
- okretanje glave u stranu
- izbegavanje pogleda
- lizanje usana ili izlaženje jezika
- ukočeno telo
- pokušaj da se izvuče iz zagrljaja
Ovi gestovi se nazivaju „umirujućim signalima“. Pas njima zapravo pokušava da smanji napetost u situaciji koja mu ne odgovara. Drugim rečima, on na taj način poručuje da mu je potrebna veća udaljenost ili sloboda kretanja.
Zašto dug i čvrst zagrljaj može biti stresan
Frontalni i dugotrajni zagrljaj za psa može biti posebno neprijatan. U psećem svetu približavanje licem u lice i ograničavanje kretanja često se povezuje sa dominacijom ili potencijalnom pretnjom.
Zbog toga neki psi mogu delovati zbunjeno ili napeto kada ih vlasnik čvrsto zagrli. Iako mnogi ljubimci nauče da to tolerišu jer veruju svom vlasniku, to ne znači da u tom trenutku zaista uživaju u takvom kontaktu.
Šta je „obrnuto grljenje“
Umesto klasičnog zagrljaja, stručnjaci savetuju drugačiji način pokazivanja bliskosti koji je psima prirodniji.
Dreser preporučuje takozvano „obrnuto grljenje“. Suština ovog pristupa je da vlasnik ne nameće kontakt, već dozvoljava psu da sam odluči kada želi blizinu.
To može izgledati vrlo jednostavno: vlasnik sedne ili legne na pod, spusti se na nivo psa i pozove ga da priđe. Kada pas sam dođe i osloni se na čoveka ili se sklupča pored njega, to je znak da želi blizinu.
Na taj način pas zadržava osećaj kontrole nad situacijom, što mu pruža sigurnost i opuštenost.
Poštovanje psećih granica jača odnos
Važno je razumeti da potreba psa za ličnim prostorom ne znači da on ne voli svog vlasnika. Naprotiv, psi često pokazuju privrženost na drugačije načine – kroz praćenje vlasnika, mahanje repom, naslanjanje ili jednostavno boravak u njegovoj blizini.
Kada vlasnik nauči da prepoznaje signale koje pas šalje i poštuje njegove granice, odnos između njih postaje stabilniji i snažniji.
Bliskost sa psom ne mora nužno da podrazumeva zagrljaje. Ponekad su mirno sedenje zajedno, igra ili šetnja mnogo prirodniji i prijatniji način da se pokaže ljubav prema vernom četvoronožnom prijatelju.