Velika i moćna Olivera Katarina danas, 5. marta proslavlja svoj 86. rođendan, daleko od očiju javnosti i kako ona često kaže "zaboravljena".
Rođena kao Olivera Petrović, ona je majčino ime Katarina iskoristila kao svoje umetničko ime pa je preko 50 godina znamo pod imenom Olivera Katarina.
Pre nekoliko godina, Olivera je priznala za medije da je usamljena žena. Otkrila je da ni sa kim nije bila više od 20 godina. Domaći mediji pisali su kako jedna od nekada najpopularnjih pevačica i glumica živi u siromaštvu i nemaštini u Srbiji. Navodno je živela u iznajmljenom stanu u Beogradu. Nacionalnu penziju uspela je da dobije 2013. godine, kako su tada pisale „Novosti„.
„Samujem u četiri zida, zaboravljena od većine prijatelja i kolega. Sačuvala sam dostojanstvo, pak, i nisam depresivna. Neću nikoga moliti“, zaključila je Olivera Katarina, a ovu vest su pre par godina preneli svi mediji. Od tada samo tišina.
Uloge, svetski uspeh i Tito
Završila je Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, a svoju karijeru započela je glumeći u pozorištu. Pozorišna publika imala je priliku na samom početku njene karijere da je gleda u predstavi „Koštana“, posle čega se Olivera opredelila za filmsku umetnost, pa se predstavila široj publici i na bioskopskim platnima.
Glumila je u filmovima „San“, „Polenov prah“, „Derviš i smrt“, „Skupljači perja“. Drama Saše Petrovića "Skupljači perja" donela joj je i prvu nagradu u Kanu, kada je ceo svet primetio mladu, telentovanu glumicu raskošne lepote.
Pokorila je svet, a direktor pariske Olimpije Bruno Kokvatriks je došao u Beograd kako bi potpisao ugovor sa njom, iako je nije čuo kako peva.
U Parizu je imala 72 uzastopna koncerta, a u svojoj autobiografiji je istakla i da je Tito bio njen veliki obožavatelj, zbog čega je prva dama Jovanka Broz bila ljubomorna.
"Upoznala sam Tita, prvi put kada sam snimala Nišku banju. Odjednom sam čula da je Tito u studiju, a on je seo za kameru i gledao me. Otpustio je kamermana da me sam snima. Drugi put je bilo kad sam sa suprugom Miladinom Šakićem čekala Novu godinu. Prišao nam je Milan Vukos i rekao da Tito želi da mu pevam. Tu se nije moglo reći ne", rekla je Olivera, dodavši da ju Jovanka nije podnosila.
"Uvek je lepo reagovao kad ja pevam i svidela sam mu se kao pojava. Jednom kad sam se pojavila Jovanka ga je gurnula i rekla: 'Evo ti je'. To sam čula. Možda je bila ljubomorna, on se činio kao ženskaroš. Bio je pravi muškarac, to sigurno", rekla je, prenosi Dnevno.hr.
Treći susret s Titom opisala je kao fatalan.
"To maltretiranje koje sam tamo doživela nije bilo ni za film. Pozvali su me da mu pevam na Tari i to bih odbila da nisam bila udata, ali ovako nisam mužu htela da pravim probleme. Tamo je počelo neviđeno šikaniranje. Nema ko me nije preslušavao, razne službe: hrvatska, savezni SUP, republička, vojna, i svako vuče na svoju stranu. Rekli su mi da moram da mu pevam kad krene u šetnju. Od ranog sam jutra vežbala s trubačima dok nisam promukla. Odednom Tito dolazi, a nema orkestra. U onoj gužvi, prilaze mi ljudi u civilu i kažu da odem iza. Tu nije bilo govora o ljubaznosti, bili su jako bezobrazni. A onda mi prilaze ovi odpozadi i deru se na mene da izađem i pevam pred Tita, ali prošlo je to nekako", ispričala je.
Tvrdila je da ju je neko od Titovih ljudi otrovao, iako nije sigurna o kome se radi. "Otrovana sam tamo. Dali su mi nešto od čega sam dobila rane u ustima. Grlo, usta, sve je bilo u ranama. Hranili su me kap po kap. Ne znam ko me je tačno otrovao", tvrdi Olivera.
Ljubavna drama Olivere Katarine
„Dok sam živela u Parizu bila sam jako upadljiva zbog svoje lepote i držanja, a to je bilo vrlo opasno. Ljudi su stalno nasrtali na mene. Ozbiljno mi se udvarao jedan riđokosi monarh, čije ime ne mogu da otkrijem jer je i danas kralj jedne države, ali odbila sam ga jer sam bila zaljubljena u Milana Galeta Muškatirovića, svoju prvu veliku ljubav, čuvenog vaterpolo golmana“, ispričala je o svom životu u Parizu jednom prilikom, preneo je "Kurir".
"Galeta, čuvenog vaterpolo golmana Milana Muškatirovića, upoznala sam sa četrnaest godina na igranci. To je bila ljubav na prvi pogled. Svakog dana čekao me je ispred škole i pratio do kuće, gde smo se teška srca razdvajali. Za našu ljubav znala je čitava škola, a kasnije i ceo Beograd. Kada je otac čuo za to, dobro se raspitao o mladiću s kojim se zabavljam i ućutao. Iako mu se Gale dopao, pa mi više nije zabranjivao da izlazim, nikada ga nisam dovela kući – priseća se umetnica svoje prve ljubavi, a po očevoj želji, Olivera se posle gimnazije upisala na Pravni fakultet u Beogradu, ali u tome se nije pronašla.
Odlazak u Pariz
"Protiv svoje volje upisala sam se na Pravni fakultet. Nikada sebe nisam mogla da zamislim kao sudiju ili advokata, pa sam posle dva meseca studiranja pobegla u Pariz. Otac mesecima nije bio kod kuće jer je plovio Dunavom, a majka je, posle dugih razgovora, stala uz mene, spakovala mi pun kofer hrane i u rukavicu mi ćušnula nešto novca da mi se nađe. Mislila sam da ću brzo naučiti jezik i upoznati grad u koji su se zaljubljivali svi umetnici, ali pomalo sam se razočarala. Lutala sam po hladnom Parizu, od adrese do adrese, a onda me je drugarica preporučila svojoj gazdarici, udovici sa dva sina, koja je živela blizu Trijumfalne kapije.
Parizu sam radila od šest ujutru do dva po podne i posle godinu dana takvog života vratila sam se u Beograd", priseća se pevačica koja je po povratku upisala Pozorišnu akademiju, razišla se sa Galetom i upoznala poznatog kritičara Vuka Vuča.
Šamar za Vuka Vuča
- Stavila sam tačku na vezu sa Galetom jer sam imala osećaj da me on sputava. Nije mogao da podnese to što sam nakon napuštanja Pravnog fakulteta upisala glumu. Bio je mnogo ljubomoran i nije mogao da podnese ljubavne scene koje su neke uloge podrazumevale, zbog čega se i završila naša dvogodišnja ljubav. Pronašla sam ga na fakultetu i zapretila mu da ću se za dva meseca udati za bilo koga, samo da prekratim muke, ali nije mi palo na pamet da tako mogu i sebe da kaznim. Primljena sam na Akademiju, u klasu profesorke Ognjenke Milićević, zajedno sa Petrom Kraljem, Stanislavom Pešić, Milenom Dravić, Brankom Zorić... Godine 1962. desilo se čudo, dobila sam stalni angažman u Narodnom pozorištu, iako sam bila tek na drugoj godini fakulteta. Igrala sam naslovnu ulogu u Koštani. Još u toku proba bila sam nezadovoljna jer stvari nisu išle onako kako sam očekivala, a ta predstava trebalo je da bude moja velika šansa. Posle premijere osvanuo je tekst mladog kritičara Vuka Vuča, koji je za mene napisao da sam milolika priučena balerina. Ta rečenica zujala mi je u ušima i zaklela sam se da ću ga ošamariti kada ga budem videla. Posle nekoliko dana srela sam ga u Klubu književnika, skočila kao oparena, prišla mu i opalila mu žestok šamar.
Nastalo je opšte ludilo, pljuštale su šaljive dosetke, atmosfera je postajala sve zagrejanija i u jednom trenutku on me iznenada upitao: Da li biste postali moja žena? Ostala sam bez reči, a svi glumci već su nazdravljali budućim mladencima. Ipak, bila sam zadovoljna jer sam čoveka koji mi se podsmevao naterala da me poštuje. Tada sam imala dvadeset godina i nisam baš znala šta radim. Kada je svanulo, nas dvoje smo se, obučeni u crno kao da smo krenuli na sahranu, našli pred matičarem. Stidljivo sam promrmljala: Da, a Vuk mi je tada prvi put prišao i poljubio me. Otišli smo u njegovu prelepu kuću na Senjaku i on je s vrata rekao dadilji da je doveo svoju ženu, Oliveru Vučo. Zamolio ju je da nam skuva kafu, a onda telefonirao Dagmar Stojanović kako bi joj saopštio da se oženio. Nisam znala da je s njom u vezi četiri godine i to me je osvestilo, pa sam zaplakala i promrmljala kroz suze da ga ne poznajem i ne volim. Poželela sam da što pre pobegnem, ali u tom trenutku zazvonio je telefon. Bio je to moj otac koji je s druge strane žice urlao i pretio da će me se odreći jer sam izazvala tragediju.
Razvod posle nesmotrenog braka sa Vukom
Naime, Miloš Žutić, inače godinama zaljubljen u mene, pokušao je da se otruje kada je čuo da sam se udala, a otac je tvrdio da će me ubiti ako mu se nešto desi. Osetila sam se krivom, zgrabila kaput i pobegla, ali takav osećaj slobode više nikada nisam doživela. Otišla sam kući, a otac mi je, čim me je ugledao, lupio šamar rekavši da sam obrukala kuću Petrovića i kako mi tu više nije mesto. Našla sam se na ulici i krenula ka Narodnom pozorištu, gde me je našao Vuk, očajan i osramoćen što mu je mlada pobegla. Nisam imala kud, pa sam mu se postiđena vratila. Naš brak nije funkcionisao, svađe su bile normalna stvar i on je sve više pio, a ja bivala sve očajnija. Nakon dve godine zajedničkog života, dok je Vuk bio u vojsci, odlučila sam da ga napustim. Kada sam mu to saopštila, skuvao je litar kafe i pustio gramofon. Satima smo sedeli uz Antonijev Adađo, plakali i opraštali se – otkriva nekada uspešna glumica. Posle razvoda, Olivera nije mogla da se vrati kod roditelja, pa je od honorara koji je dobila za film Dobra kob iznajmila garsonjeru. Iako je u to vreme već bila poznata glumica, odjednom više nije bila po volji pozorišnim moćnicima.
Ljubav sa Ratkom Draževićem
Sa dvadeset i dve godine fatalno se zaljubila u Ratka Draževića, direktora Avala filma.
- I Ratka sam prvi prut srela u Klubu književnika. Sedela sam sa Mirom Trailović i ona mi je objasnila o kome je reč. Savetovala mi je da mu priđem i otvoreno ga pitam zašto me ne angažuju, pa sam energično ustala i prišla njegovom stolu. Pružajući mu ruku, drsko sam rekla: A vi ste taj čuveni švaler zbog kojeg me odbijaju u Avala filmu? Ponudio mi je da s njim popijem kafu i ja sam pristala. Oči su mu bile krupne i crne, a iz njih je sijala beskrajna nežnost. Rodila se velika ljubav. On je bio Titov obaveštajac, tajanstvena i vrlo intrigantna ličnost. Tih dana trebalo je da se venča sa Terezom Kulundžić, bivšom ženom Žarka Broza koja je živela u Londonu. Javio joj je da sve proda u Londonu i dođe u Beograd da bi se konačno uzeli. Nisam znala ništa o tome, sve dok Ratko nije pokušao da me sakrije, a u pratnji čuvara krijumčario me je kao najveće blago. Kada se ta situacija rešila, divno smo se slagali. S njim sam provela sedam godina i živela na visokoj nozi u Parizu, Milanu, Rimu... On je stvarao moju karijeru.
Ljubav sa Miladinom Šakićem
Ti si bila oličenje, esencija svega onoga što je voleo u jednoj ženi, rekla mi je Ratkova sestričina, slikarka Biljana Vilimon. Mnogo te voli, lud je za tobom, govorila mi je njegova sestra Stana, ali ipak sam ga napustila. Nije želeo da se ostvarim kao majka, hteo je da se posvetim samo karijeri i postanem najveća svetska zvezda. Govorio je da majčinstvo nije za mene jer svaka žena može da rodi, ali ne može da postane Olivera. Spakovala sam kofere i iz Rima pobegla za Beograd, a on je tada počeo da pije i alkohol meša sa sedativima. Došao je za mnom u Srbiju i otišao u moju vikendicu u Sremčici. Petnaest dana sedeo je tamo, pio i čekao me sa napunjenim pištoljem. Do mene su stigle glasine kako namerava da me ubije. Pronašla sam ga i besno zaurlala na njega: Nisi hteo mog sina i moraš da budeš kažnjen za to! Posle toga pustio me je da odem – iskrena je Olivera koja je svog drugog supruga, potpredsednika Beograda Miladina Šakića, poznavala još od rane mladosti. Njegovi prijatelji jednom su je nazvali, rekli joj da je on na samrti i kako želi da je vidi.
Mrtva majka joj poslala poruku
Da bih se uverila u to, otišla sam do njegovog stana. Dobio je penicilinski šok i ležao nepokretno na krevetu, a kada mu se stanje popravilo, otišla sam kući. Posle toga želeo je da se revanšira i pozvao me je na ručak. Izašla sam s njim iz inata Ratku koji me je smrtno uvredio. Miladin mi se danima udvarao i slao mi pisma u kojima je pisao kako mu je najveća želja da sa mnom ima sina. U to vreme majka mi je umrla i bila sam očajna. Svake noći, tačno u ponoć, posećivala sam njen grob u Dobanovcima. Jednom prilikom, dok sam klečala nad majčinim spomenikom, čula sam njene reči upućene meni: Uzmite se, imaćete sina... – govori umetnica koja je ubrzo uzela majčino ime i udala se za Miladina s kojim je dobila sina Maneta.
- Posle godinu dana braka, ostala sam u drugom stanju. U trideset prvoj godini dobila sam sina i mojoj sreći nije bilo kraja, ali ona nije dugo trajala. Kada je Mane imao samo sedam meseci, njegov otac doživeo je tešku saobraćajnu nesreću, a s njim u kolima bili su Branko Pešić i Simo Zatezalo. Miladin je zadobio dve frakture lobanje, unutrašnje krvarenje... Svakodnevno sam ga obilazila dok je ležao nepokretan u bolnici i nekoliko godina posle nezgode ipak je preminuo - setno priča Olivera.
Ostala je sama sa sinom, a sve što bi počela da radi, na neki volšeban način bilo bi stopirano.
Posle Miladina nikad nije upoznala muškarca koji bi je privukao i nikad se više posle njega nije udavala.