Tema takozvanog "mirisa starosti" često se provlači kroz svakodnevne razgovore, ali retko se o njoj govori otvoreno i bez predrasuda. Mnogi ljudi veruju da telo u poznijim godinama neminovno poprima neprijatan miris, kao da su godine same po sebi uzrok promene. Međutim, savremena gerontologija nudi drugačije objašnjenje — ono koje se zasniva na fiziologiji, načinu života i zdravstvenim okolnostima, a ne na broju godina.
U razgovoru vođenom u ordinaciji u ulici Sadovaja-Kudrinskaja, gerontolog sa tri decenije iskustva, dr Anastasija Petrovna Volkova, detaljno je objasnila šta se zapravo krije iza ovog fenomena i zašto je važno razdvojiti mit od naučne činjenice.
Dr Volkova: "Ne postoji miris starosti"
Govoreći smireno i stručno, dr Volkova je odmah razbila najčešću zabludu:
"Mnogi ljudi misle da sa godinama telo počinje da miriše drugačije — gore. To je mit. Telo ne proizvodi ‘miris starosti’. Ono proizvodi iste supstance tokom celog života: masne kiseline, amonijak, ureu. Ali tri stvari se menjaju sa godinama."
Zatim je sistematično objasnila koje su to promene.
Promene na koži i metabolizmu
Objašnjavajući fiziološke procese, doktorka je istakla:
"Prvo, koža. Nakon pedesete godine, proizvodnja sebuma se smanjuje. Koža postaje suvlja. Suva koža manje efikasno zadržava vlagu i manje je sposobna da ispere otpadne proizvode. Oni se nakupljaju u gornjim slojevima epidermisa. To rezultira ‘suvim’ mirisom, sličnim prašini ili starom papiru."
Kada je reč o metabolizmu, dodala je:
"Drugo, metabolizam. Posle šezdesete godine, metabolizam se usporava. Telu je potrebno više vremena da eliminiše otpadne proizvode, uključujući i one koji se nalaze u znoju. To nije zato što je znoj ‘prljaviji’. Znoj je čistiji – ima manje bakterija. Ali supstance se u njemu duže zadržavaju."
Higijena i fizička ograničenja
Posebno je naglasila da problem često nije u nemaru, već u ograničenjima koja dolaze sa godinama:
"Treće, higijena. Ne zbog lenjosti. Zbog fizičkih ograničenja. Zglobovi bole — teško je dohvatiti leđa. Vid slabi — ne može se ni videti da li je neki deo tela dobro opran."
Time je ukazala na važnost razumevanja i podrške, umesto osude.
Šta zaista utiče na miris tela
Nastavljajući objašnjenje, dr Volkova je precizirala:
"Ljudi mešaju miris sa godinama. Ali pravi razlozi su drugačiji."
Zatim je navela ključne faktore.
Ishrana
"Prvo je ishrana. Posle šezdesete godine, mnogi prelaze na ‘laku’ hranu: kašu, sveži sir, kompot. Malo je povrća, malo vlakana. Creva rade sporije. Otpadne materije se duže zadržavaju, a neke se izlučuju kroz kožu. Rešenje je jednostavno: dodajte sveže povrće u ishranu. Ne po kilogram. Šargarepa ujutru, jabuka popodne – već će promeniti miris."
Lekovi
"Drugo su lekovi. Starije osobe uzimaju mnogo lekova. Neki se izlučuju kroz znoj, dajući mu specifičnu notu. Na primer, lekovi za krvni pritisak ili dijabetes. Ovo je neizbežno. Ali možete nadoknaditi: pijte više vode - ne gutljaje, već čaše. Voda ubrzava izlučivanje."
Odeća
"Treća je odeća. Sintetika ne diše. Čak i čista poliesterska majica može do večeri imati ustajao miris. Pamuk, lan i vuna dišu. Da, teže ih je održavati. Ali ne zadržavaju miris."
Obuća
"Četvrto, cipele. Stopala se uvek znoje. Ali posle pedesete godine, osetljivost se smanjuje — ljudi ne primećuju vlagu. Bakterije se množe. Rešenje: menjanje obuće kod kuće, ulošci sa aktivnim ugljem i kupka sa sodom uveče."
Parfem i zrela koža
Na pitanje o parfemu u zrelijim godinama, doktorka je jasno odgovorila:
"Gluposti. Možeš. Ali ne na koži. Na odeći. I ne slatke, već drvenaste ili biljne — sandalovina, kedar, petitgrejn. One se ne kose sa prirodnim mirisom tela. Samo dodaju notu."
Razgovor o stidu i strahu
U završnom delu razgovora, dr Volkova je posebno naglasila psihološku dimenziju problema:
"Najvažnija stvar koju želim da kažem: telesni miris nije razlog za stid. Ni u dvadesetoj, ni u osamdesetoj godini. Sram stvaraju drugi — oni koji ne razumeju fiziologiju. Ili oni koji se plaše sopstvene starosti."
Dodala je i misao koja sažima suštinu problema:
"Glavna tragedija nije miris. Već strah od mirisa. Strah od odbacivanja. Taj strah tera žene da se povlače – iz društva, iz svakodnevice, iz života."
Praktični plan za jednu nedelju
Govoreći konkretno i bez dramatizovanja, doktorka je predložila jednostavan plan:
"Evo šta predlažem. Ne revoluciju. Male korake."
- Ponedeljak: "Kupite vlažne maramice bez alkohola. Koristite ih posle ručka – vrat, pazuh, ruke."
- Utorak: "Zamenite jedan komad odeće pamučnim. Na primer, majicu ispod džempera."
- Sreda: "Dodajte svežu salatu od kupusa u ručak. Čak dve kašike."
- Četvrtak: "Večernja kupka za stopala sa sodom bikarbonom. Deset minuta. Ne više."
- Petak: "Kupite dezodorans kamen. Probajte ga."
- Subota: "Provetrite ormar. Iznesite odeću na balkon na sat vremena."
- Nedelja: "Obucite svoju omiljenu haljinu. Poprskajte parfem po šalu, ne po koži. I izađite u park. Bez cilja. Samo prošetajte."
Zaključila je:
"Za nedelju dana, nećete mirisati ‘mlado’. Ali ćete mirisati kao vi — negovana, smirena, živa osoba. I to je dovoljno."
Završna poruka
Na kraju razgovora, dr Volkova je sažela čitavu temu u jednu rečenicu:
"Miris tela nije smrtna presuda. To je dijalog. Dijalog između vašeg tela i sveta. I taj dijalog možete voditi nežno. S poštovanjem. Prema sebi."
I dodala ono što razbija najveću zabludu:
"Ne mirišete na godine. Mirišete na svoj život. A to je najlepši miris."