Navršila se godina dana od smrti Saša Popović, čoveka koji je decenijama oblikovao domaću muzičku scenu i ostavio neizbrisiv trag u svetu estrade. Na obeležavanju godišnjeg pomena okupili su se brojni pevači, saradnici i prijatelji, pružajući podršku njegovoj porodici i prisećajući se zajedničkih trenutaka.
Osnivač i kreativni pokretač muzičkog takmičenja Zvezde Granda preminuo je nakon teške borbe sa rakom želuca. Njegov odlazak ostavio je prazninu, ali i brojna svedočanstva o poslednjim danima koje je proveo sa najbližima.
"Nije imao nijedan simptom sem kašlja"
Jedan od onih koji su sa Popovićem proveli mnogo vremena bio je njegov kum Ćira. On je otkrio detalje o periodu pre nego što je bolest dijagnostikovana, ističući koliko je sve delovalo neprimetno i podmuklo.
"Nas dvoje smo mnogo vremena provodili zajedno, čovek nije imao nijedan simptom sem kašlja, mada sam u to vreme i ja kašljao. Neverovatno je da je išao na magnetnu rezonancu i da tamo ništa nije pokazalo da ima karcinom. Ja sam razmišljao da i ja uradim taj pregled, ali kada sam čuo da traje sat vremena sam odustao. Pitao sam ga čak: 'Majke ti, šta si ti radio unutra sat vremena?'. Nisam mogao da verujem kada mi je rekao da je pokušao da se seti svih učesnika u 'Zvezdama Granda'", ispričao je Ćira i dodao:
"On je za dijagnozu saznao tek kada je nakon tri nedelje otišao da skine gips sa noge, a lekari su videli da ništa nije zaraslo. E tada se već bolest proširila i nažalost nije uspeo da se spasi."
Ove reči dodatno osvetljavaju koliko je bolest napredovala tiho, bez jasnih upozorenja.
Suzana mu saopštila da je došao kraj
Posebno potresno svedočenje podelila je njegova supruga, Suzana Jovanović, koja je govorila o poslednjim satima provedenim uz njega. Otkrila je da nije imala snage da mu odmah kaže da je kraj blizu, iako su lekari već znali koliko je situacija ozbiljna.
- I ona kreće i kaže: "Sale moj, nije vam dobro jetra. Uopšte vam nije dobro jetra". On ćuti onako, još je bio svestan. I razuman, još je mogao da nas čuje i da vidi, da priča. Ja ga držim za ruku. Isto to ponavljam za njom, kažem: "Nije ti dobro, ljubavi, jetra i svi parametri u krvi su se poremetili".
- Ali i dalje ne mogu da kažem onu reč da je kraj, jer mi smo došli tog ponedeljka u Pariz da primimo tu terapiju, pa da idemo kući. Samo da on dobije terapiju i da odmah krenemo, da jedva čekamo da sednemo u avion i da krenemo kući. I kad sam mu rekla: "Primićeš, ljubavi, neke vitamine, nešto će ti dati, ali terapiju ne mogu dati", držala sam ga za ruku. On sluša sve, a mislim da je već znao unapred i kaže: "Sule, znam, sve znam. Ovo je kraj" - pričala je Suzana za Kurir.
"On je tešio mene"
U trenucima kada se činilo da reči više nemaju snagu, Suzana je otkrila da je upravo Saša bio taj koji je pokazivao neverovatnu prisebnost i hrabrost.
- Bukvalno je on mene tešio u tim trenucima, a ne ja njega. Ja sam tu krenula da plačem. Nisam mogla da se zaustavim uopšte. Više nisam mogla da se obuzdam. Sve vreme mi je govorio: "Nemoj, Sule, da plačeš, moraš da budeš jaka. Moraš da budeš i zbog sebe i zbog dece jaka". Tog trenutka sam i ja umrla.
- To je nešto što čovek najgore može da doživi. Da gledate svog najvoljenijeg, oca svoje dece, muža, druga, supruga, koji se rastaje sa dušom i u tim trenucima pokazuje toliku hrabrost i toliku prisebnost da on meni kaže da ja moram da budem jaka i da ja ne plačem. Te njegove reči su me još više dotukle. On zna da ide gore, ali i dalje bira reči kako će da komunicira sa nama. To je nešto neverovatno. I to je bio strašan trenutak - rekla je neutešna Suzana.
Sećanje koje traje
Godinu dana kasnije, bol porodice i prijatelja ne jenjava. Ipak, uz tugu ostaje i ponos na život i delo čoveka koji je mnogima otvorio vrata muzičke scene i pružio priliku da ostvare svoje snove. Njegova energija, posvećenost i harizma i dalje žive kroz generacije pevača i emisije koje je stvarao.