Vaskršnji post je počeo i trajaće 48 dana. U pravoslavnoj tradiciji smatra se najdužim i najstrožim postom u toku godine, jer verujuće uvodi u najradosniji praznik — Vaskrsenje Hristovo. Ovaj post nije samo priprema tela, već pre svega priprema duše za susret sa Praznikom nad praznicima.
Vaskršnji post sastoji se iz Svete Četrdesetnice, koja traje 40 dana, i Stradalne (Velike) sedmice, posvećene sećanju na poslednje dane zemaljskog života Isusa Hrista, Njegovo stradanje i raspeće. Upravo zbog tog duhovnog značaja, ovaj period nosi posebnu težinu i ozbiljnost u crkvenom životu.
Tokom posta vernici se uzdržavaju od mrsne hrane, a u pojedinim danima post je stroži (na vodi), dok su subotom i nedeljom dozvoljeni ulje i vino, osim u posebnim danima kao što je Veliki petak, kada se posti naročito strogo. Ipak, pravila ishrane nisu sama sebi cilj.
Kako ističu svi pravoslavni izvori, smisao posta mnogo je dublji od pažljivog biranja obroka. Pravi post podrazumeva uzdržavanje od loših misli, ružnih reči, osude, ljutnje i svakog grešnog dela. To je vreme pojačane molitve, praštanja, milosrđa i pomaganja drugima. Bez toga, telesni post ostaje samo dijeta.
Crkva uči da je suština posta u očišćenju srca, misli i dela — u borbi sa sopstvenim slabostima i u povratku unutrašnjem miru. Post je prilika da čovek uspori, preispita sebe, pomiri se sa bližnjima i obnovi svoju veru.
Zato Vaskršnji post nije samo period odricanja, već vreme duhovne obnove, smirenja i tihe pripreme za
Patrijarh Pavle je govorio: "Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje da spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti. (…) Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno, tamo gde je istina i tamo gde je laž."
On posebno naglašava da uz telesni postoji i duhovni post — sposobnost da iz srca iščupamo ono što je negativno i posadimo ono što je dobro.
Najčešći gresi tokom posta
Patrijarh Pavle je izdvojio tri naročito opasna greha na koje vernici često padnu u ovom periodu:
- Gordost
- Prejedanje i slastoljublje
- Nepoštovanje posta (samovoljno odstupanje)
Gordost
Greh gordosti smatra se najopasnijim.
Patrijarh Pavle je upozoravao da posebno treba izbegavati osećaj nadmoći, jer pravi post ne služi da bismo se dokazivali pred ljudima:
Bog je učio da postimo tajno, bez licemerja.
Tokom posta treba posebno izbegavati mržnju, zavist, ogovaranje, pohlepu, neprijateljstvo i gnev — jer i sama zla misao muti srce.
Prejedanje
Cilj posta je obuzdavanje slasti, a ne stvaranje gozbi bez mesa. Mnogi, iako ne jedu mrsno, prave raskošne trpeze, masnu i začinjenu hranu i svaki dan slatkiše:
Prejedanje je smrtni greh — ljubav prema stomaku znači udaljavanje od Boga.
Umerenost i jednostavnost su ključ: post nije izgovor za luksuzne posne specijalitete.
Nepoštovanje posta
Bog po milosti može da razreši vernika od posta — ali samovoljno napuštanje posta smatra se grehom. Posebno se osuđuje kada se krsne slave ili crkveni praznici obeležavaju uz mrsnu trpezu:
"Time – umesto da svetitelju ukažemo čast i poštovanje – navlačimo na sebe Božji gnev. Gospodu nije potreban naš post i gladovanje, već nama samima kako bi naša srca omekšala, skrušila se i smirila pred Bogom i postala sposobna da prime Božju blagodat i pomoć. Postom izražavamo i svoju ljubav i veru u Gospoda, jer samo onoj koji poštuje sve Gospodnje zapovesti ima istinsku ljubav prema svome Tvorcu. A zapovest o postu jedna je od najvažnijih Gospodnjih zapovesti", navodi bratija manastira Visoki Dečani.
Patrijarh Pavle o postu i Svetom Pričešću
Patrijarh Pavle je naglašavao da se hrišćani ranije pričešćivali često — ali pripremljeni celokupnim životom. Post je ustanovljen kao pomoć da pristupamo Pričešću čistijeg srca, ali nije dovoljan sam po sebi.
Pristupanje Svetoj Čaši zahteva:
- čisto srce
- mir sa ljudima
- izbegavanje svakog greha
- molitvu i unutrašnju budnost
- poznavanje osnovnih istina vere
- iskreno pokajanje
"Treba se sačuvati svake krajnosti i jednostranosti."
Ni retko ni mehaničko pristupanje Svetom Pričešću nije dobro — već dostojno i sa čistom savešću.