Marija Vasić iz Užica nije ni slutila da će jednog dana sudbonosno "da" izgovoriti jednom Mekiskancu i da će njena ljubavna priča oduševiti Srbiju. Naime, sve je počelo od Marijine želje da nauči španski jezik. Potom je sudbina umešala prste...
- Moja drugarica je bila u razmeni studenata u Portugaliji i tamo upoznala Sederika Vargasa iz Meksika. Znajući moju želju da naučim španski jezik dala mi je njegov kontakt. Preko poruka sam stupila u kontakt sa njim 2019. godine, a potom su krenuli audio i video pozivi, uglavnom na španskom i engleskom jeziku - ispričala je Marija za Informer.
Tada je bila studentkinja Pedagoškog fakulteta u Užicu, imala je drugačije planove. Međutim, dugi razgovori prerasli su prvo u iskreno prijeteljstvo, a potom i u pravu ljubav.
- Zavolela sam ga jako još dok smo pričali. Bili smo prvo najbolji drugovi, i nekako je to išlo od prijateljstva ka ovom danas - prisetila se Marija za "Rinu".
2 godine se dopisivali
Dve godine su održavali kontakt preko interneta, a onda je Federik prelomio, kupio kartu za avionu i uputio se u Srbiju da upozna ženu koju je toliko zavoleo, a da je nije uživo ni video.
- Kad sam bio na aerodromu i video Mariju, taj minut… to je bilo to. Ona je moja ljubav. Video sam je i znao sam – ja hoću da živim ovde, da moja supruga bude ona - ispričao je Sederik, koji je tada prvi put kročio na srpsko tlo, a Marija se nadovezala:
- Nekako na tom prvom susretu odmah sam znala da je to to, zavolela sam ga jako. Posle tog našeg drugarstva na daljinu, rodila se ljubav na prvom susretu. iako je na početku sve išlo teže. Moji roditelji su bili sumnjičavi, ali kada su ga upoznali odmah su promenili mišljenje. Čak i deda, koji je patrijahalno vaspitan. Kada ga je video odmah ga je prihvatio. Kao što kaže, sve se vidi u očima kakav je ko - ističe Marija koja radi učiteljica u jednoj centralnoj novosadskoj školi.
Venčanje po srpskim i meksičkim običajima
Kako su emocije bile obostrane, zbog nje, Sederiko je napustio svoj život u Meksiku. Njihova ljubavna priča nastavila se u Novom Sadu, gde su ubrzo počeli da žive zajedno. Godinu dana kasnije, Sederik je zaprosio Mariju u Parizu, a potom su se venčali i opštinski i crkveno.
- On se krstio i onda smo se venčali u crkvi. Napravili smo pravu svadbu, uz zajedničke običaje. Bilo je prelepo i veselo. Na svadbi su nam bile njegovi roditelji, sestre, baka, tetka i njen suprug. Igralo se i uz meksičku muziku, a igrali su oni i uz našu, čak i u užičko kolo - uzbuđena je Marija.
Možda im se pridruži i Federikova porodica
Danas Marija radi kao učiteljica, a Sederik kao inženjer. Iako je promena bila ogromna, Sederik je brzo zavoleo Srbiju.
- Sigurnost koja se ovde oseća me je oduševila, ljudi koji su baš ljubazni. Srbija je sada moj pravi dom, jer ne bih mogao da zamislim da živim bilo gde drugo osim u Srbiji sa mojom Marijom. U Meksiko idem samo na odmor od sada. Svi su me prihvatili, ipak nije baš na samom početku bilo sve tako lako jer postoje razlike u načinu življenjam, ali sada je sve sjajno. Moji roditelji često dolaze u posetu, ja se trudim da što bolje naučim srpski - kaže Sederik.
Oboje ističu da početak nije bio jednostava, ali da je prava ljubav pomirila sve razlike, štaviše samo su različite kulture još više oplemenile njihov odnos. U kući pretežno pričaju španski, dok se Federiko trudi da što pre savlada i srpski.
- Na početku je bilo malo neobično, ali kad su ga upoznali, sad ga vole više od mene. Bilo je i simpatičnih razlika – mi se izuvamo kad ulazimo u kuću, a kod njih to nije običaj - dodaje Marija uz osmeh.
Planiraju da sagrade kuću u Novom Sadu i osnuju porodicu, a možda im se jednog dana pridruže i njegovi roditelji iz Meksika.
- Srpski i meksički narod su slični po velikodušnosti i ljubaznosti, a to me je osvojilo. Hrana mi je već prirasla srcu, morao sam da smanjim ljuto, jer Mariji smeta.