Joko Ono nikad nije poricala da joj je karijera bila ispred muža i dece. Pored braka sa Džonom Lenonom, Joko je imala još nekoliko brakova, i u svakom od njih je tražila profit, a ne strast.
Kada je Joko Ono optužena da nikada nije istinski volela nijednog od svojih muževa i da ih je koristila za izgradnju karijere, mogla je samo da se tužno osmehne. Umetnica je priznala da je čak i kao dete razumela jednostavnu istinu: u životu se morate osloniti samo na sebe i iskoristiti svaku priliku koja vam se ukaže, čak i ako to znači da ćete nekoga povrediti.
Detinjstvo koje ju je obeležilo
Joko Ono je imala teško detinjstvo iz više razloga. Preživela je Drugi svetski rat, pa je vatreno zastupala pacifizam. Pohađala je elitnu školu, ali su je njeni drugovi iz razreda stalno maltretirali, pa se čak i kod kuće osećala kao stranac.
Njeni roditelji, Isoko i Eisuke, poticali su iz plemićkih i aristokratskih porodica, venčali su se iz praktičnosti i održavali hladan odnos tokom celog života. Kada su dobili ćerku, pružili su joj udoban život i dobro obrazovanje, ali nisu uspeli da joj pokažu najvažniju stvar: kakva srećna porodica može biti.
Prva "ljubav"
Uzgred, Joko Ono nikada nije sanjala da će jednog dana upoznati zgodnog princa i provesti ostatak života sa njim. Roditelji buduće umetnice bili su protiv toga da ona ima veze sa dečacima dok ne postane punoletna i kontrolisali su svaki njen pokret. Čim je Joko stekla slobodu, počela je da divlja.
Za svoju prvu ljubav izabrala je muškarca koga njeni roditelji definitivno ne bi voleli i demonstrativno ga je dovela kući. Njen izabranik bio je siromašni pijanista Toši Ičijanagi, koji je zarađivao sitne pare, ali je imao korisne veze među boemskom elitom.
Protiv želje svoje porodice, Ono se udala za njega i ubedila Tošija da se preseli u Sjedinjene Države. Tamo je našla posao kao prevodilac, dok joj je muž omogućio pristup kreativnim krugovima Njujorka.
Joko je bila prava karijeristkinja: lako je sklapala korisne veze na zabavama i, pred svojim mužem, flertovala je sa drugim muškarcima koji bi joj mogli biti od koristi u budućnosti. U nekom trenutku, počela je otvoreno da vara Tošija, a on je u početku zatvarao oči pred njenim spletkama. Duboko u sebi, pijanista je znao da nema šanse da postane poznati muzičar, pa se oslanjao na Jokinu pomoć i udovoljavao svakom njenom hiru. Onoovi prijatelji su ga nazivali papučarem.
Umetnica se zabavljala sa vajarima, slikarima i trgovcima umetninama. Imala je nekoliko abortusa. Ali svi njeni napori su bili uzaludni: ljubitelji umetnosti nisu bili zainteresovani za njen rad. Postepeno je Ono počela da tone u depresiju.
Reči Endija Vorhola su je dokrajčile: „Ona stalno smeta. Uvek nešto radi. Uvek nekoga imitira.“
Čuvši to od umetnika, Joko Ono je potpuno poludela: stalno je plakala i nekoliko puta je pokušala da izvrši samoubistvo.
Muž koji je kidnapovao ćerku
Jokini roditelji su insistirali da se vrati u Japan. Rekli su joj da će sigurno uspeti u svojoj domovini i obećali su da će joj pomoći da napreduje, ali su u stvarnosti smestili ćerku u psihijatrijsku bolnicu, gde joj je davano sredstvo za smirenje.
Joko Ono je postala bleda senka same sebe, nesposobna da ustane iz kreveta. Ali jednog dana, lekar je uleteo u njenu sobu i rekao joj da ima posetioca. Ispostavilo se da je to čovek po imenu Toni Koks. Priznao je da je postao obožavalac umetničinog rada još u Njujorku i da je putovao daleko da bi je lično upoznao. Bila je oduševljena ovom, iako oskudnom, pažnjom i zamolila je stranca za pomoć.
Toni je pronašao roditelje Joko Ono, ubedio ih da ona polako umire u klinici i uspeo je da je skine sa lekova. U stvarnosti, Toni se ispostavio kao neki plemeniti spasilac, dok je u stavrnosti bio pravi prevarant. U Sjedinjenim Državama je prodavao ilegalne supstance i kretao se u avangardnim krugovima, ali kada je naišao na probleme sa zakonom, pobegao je u inostranstvo. Saznao je za Jokin težak život, saznao da ima uticajne roditelje i shvatio da Japanka može biti njegova šansa za spasenje — a ni ona nije bila za potcenjivanje.
Umetnica ga je videla kao čoveka koji ju je oslobodio i bila je potpuno očarana njime. Razvela se od svog prvog muža, odmah se ponovo udala, a zatim je otkrila da je trudna. Joko je ponovo razmišljala o abortusu, ali su joj lekari to zabranili. Devet meseci kasnije, rodila je ćerku, Kjoko, a onda je ostavila dete dadiljama i vratila se svom stvaralaštvu. Njen drugi muž nije imao talenta, ali Joko je našla primenu za njega i učinila ga svojim producentom. Toni joj je pomagao da organizuje izložbe, nabavljao materijale i upoznavao je sa pravim ljudima.
Umetnici je brzo dosadilo u Japanu: vratila se u Sjedinjene Države, a zatim je otišla da osvoji Englesku. Njen muž i mala ćerka su je pratili. Roditelji su bili toliko zaokupljeni poslom da nisu obraćali pažnju na devojčicu. Sedela bi sama danima u pretrpanom stanu bez hrane i igračaka.
Jokina i Tonijeva veza je postajala sve zategnutija sa svakom godinom koja je prolazila: svađali su se, pokušavali da reše svoje probleme u ordinaciji psihologa, ali su na kraju podneli zahtev za razvod. Nekoliko godina su se borili na sudu oko starateljstva nad ćerkom. Do tada je Ono već započela aferu sa Lenonom. Toni je dobio slučaj, a devojčica mu je vraćena.
Ubrzo se ponovo oženio, ženom po imenu Melinda, koja je bila članica duhovnog kulta. Ona je dovela Tonija u svoj kult. Poveo je malu Kjoko i preselio se u Kaliforniju. Pažljivo je krio gde se nalazi od bivše žene i zabranio ćerki da komunicira sa njom. Joko nije videla Kjoko više od 20 godina.
Burna afera sa Džonom Lenonom
Njen prvi muž joj je pomogao da postigne izvesnu slavu u SAD, drugi joj je organizovao izložbe u Velikoj Britaniji, ali Joko Ono je zaista postala poznata zahvaljujući Džonu Lenonu. Upoznala ga je na svom nastupu i odmah je znala da ga ne sme ignorisati.
Lenon je bio neverovatno popularan, bogat i oženjen. Mogao je biti Jokina karta za svet velike umetnosti, sanjajući o novcu i slavi, a ona je odlučila da se njegova žena povuče.
Ne obazirući se na bilo kakav moral, Ono je počela da bombarduje Bitlsa romantičnim pismima, zove ga danju i noću, šalje mu čudne poklone, vreba ispred njegovog studija, a jednom, kada je njegova žena bila na službenom putu, pojavila se u njegovoj kući. Lenon nije mogao da podnese pažnju i popustio je. Njegova žena, Sintija, vratila se u vilu i zatekla Džona i Joko u krevetu. Do tada je smatrala Japanku običnim fanom Bitlsa i nije je videla kao rivalku, ali evo je, stoji na ruševinama svog braka.
„Bilo je kao udarac u stomak. Nisam čak ni bila ljuta. Bila sam samo zaprepašćena... Dakle, umesto da udaram i započnem tuču, osećala sam se kao da moram odmah da odem odatle“, prisetila se Sintija.
Lenon je Sintiji platio nekoliko miliona odštete i podneo zahtev za razvod. Kasnije je više puta priznao da je samo sa Joko mogao da razume pravu ljubav, onu koja je zasenila novac, slavu i obožavanje miliona fanova.
„Celog života sam sanjao o ženi sa crnom kosom, visokim jagodicama, lepoj i inteligentnoj. Ženi sa dušom slobodne umetnice. Ženi bliskoj meni po duhu. Ženi koju sam nekada dobro poznavao, ali sam je izgubio i nikada je ne mogu pronaći. Upoznao sam Joko i moj san se ostvario. Ona je jedina žena kojoj sam sličan u svemu. Spasenje, konačno! Čekao sam ovo celu večnost“, rekao je Lenon, savladan emocijama.
Njihova romansa je bila burna i kontroverzna. Joko i Džon su svoju strast pretočili u umetnost. Jednom su proveli sedam dana ležeći u krevetu pred novinarima, odgovarajući na njihova pitanja, organizovali su antiratne skupove, učestvovali u otkrivajućim foto sesijama, puštali stotine belih balona u nebo sa pozivima na okončanje nasilja, snimali pesme zajedno i venčali se 1969. godine.
Ni prijatelji ni kolege muzičara nisu razumeli šta je video u ovoj čudnoj Japanki. Lenon se toliko uživeo u vezu sa umetnicom da se izgubio. Učestvovao je u svim njenim projektima, glumio je u dokumentarcima sa njom, pratio je širom sveta, počeo je da preskače probe i postepeno je počeo da zaboravlja da je veliki pevač, od koga je zavisila ne samo njegova karijera već i budućnost Bitlsa.
„Nije znala ništa o muzici, ali je Polu rekla kako da peva, a meni kako da sviram. Bili smo besni, ali nismo mogli ništa da učinimo povodom toga. Kao da nas Džon nije čuo“, priznao je bubnjar benda, Ringo Star.
Sada se skoro svaka proba benda završavala skandalom, a godinu dana nakon venčanja Joko i Džona, Bitlsi su se raspali. Obožavaoci su odmah za sve okrivili Ono i, decenijama nakon toga, nazivali su je „lukavom vešticom“ koja je svetu oduzela najbolji bend na svetu.
Bivši članovi Bitlsa nisu žurili da opravdaju Japanku, a tek nedavno je Pol Makartni priznao da je grupa bila na ivici raspada čak i pre nego što je umetnica postala njen „peti član“.
„Možete biti sigurni da Joko nikada ne bi uspela da nas uništi... Zapravo, u tom trenutku, bend se raspadao, i niko od nas nije želeo da preduzme bilo kakvu akciju da ga spase. Zbog naše mladosti, bili smo prepuni maksimalizma i ponosa. Zapravo, Joko je uspela da pokaže Džonu novu i lepu stranu kreativnog života. Zapravo, upravo mu je ona pomogla da postane nezavisni muzičar“, zaključio je Makartni.
Ali čak ni „vanzemaljska ljubav“ Džona i Joko nije mogla da im pomogne da izbegnu probleme sa kojima se suočavaju obični parovi širom sveta. Muzičar i umetnik su imali jake ličnosti i vremenom im je život pod istim krovom postao težak. Joko je predložila da se Džon na neko vreme razdvoji kako bi shvatio šta za njih znači biti razdvojeni.
Ovaj potez se pokazao korisnim za ljubavnike: razdvojenost Lenona i Ono trajala je godinu i po dana, nakon čega su se njihova osećanja ponovo rasplamsala. Joko je 1975. godine muzičaru rodila sina, kome je dala ime Šon.
Nakon rođenja naslednika, Lenon je potpuno napustio muziku: preuzeo je brigu o dečaku, odgajao ga i dozvolio svojoj ženi da se bavi svojom karijerom. Joko i Džonova idila trajala je samo pet godina. Godine 1980, pevača je ubio pomahnitali obožavalac, Mark Čepmen. Napao je Džona iz zasede na njegovom pragu i ispalio pet metaka iz revolvera.
Čovek koji nikada nije zamenio Džona Lenona
Nakon smrti svog slavnog muža, Joko Ono je kratko trajala. Nekoliko meseci je marljivo igrala ulogu „ožalošćene udovice“, a zatim je počela da rasprodaje muzičareve stvari — njegova lična pisma, nacrte nedovršenih pesama, neobjavljene albume i fotografije.
Šest meseci kasnije, ponovo se udala. Umetnica je znala da je malo verovatno da će pronaći muškarca uticajnog kao Lenon, pa je konačno sebi dozvolila da se opusti. Njen novi partner bio je malo poznati antikvar. Samjuel Havadtui je bio 18 godina mlađi od Joko. Njihov brak je držan u tajnosti sve dok se par konačno nije rastao, deset godina nakon venčanja. Čini se da je ovaj brak prošao potpuno nezapaženo za Ono: umetnica nije pomenula svog četvrtog muža ni u jednom intervjuu.
Joko je 18. februara napunila 93 godine. Ona nastavlja da stvara umetnost, organizuje avangardne izložbe, piše knjige o svom pokojnom, proslavljenom suprugu i nastavlja da se suočava sa optužbama da je profitirala od Lenonovog imena čak i 40 godina nakon njegove smrti.
Umetnica poriče sve ove spekulacije. Ona ne krije činjenicu da je zahvaljujući Džonu uspela da ostvari sve svoje snove, ali je i dalje gajila iskrena osećanja prema njemu.
„Jednostavno smo se voleli. Ostalo je istorija.“