Marina Laserda imala je samo 14 godina kada je upoznala Džefrija Epstajna.
Rođena u Brazilu, u Sjedinjene Države došla je sa osam godina. Već kao učenica prve godine srednje škole radila je tri posla kako bi pomogla porodici. U tom periodu njen život je bio obeležen traumom, očuh je završio u zatvoru zbog seksualnog zlostavljanja koje je nad njom vršio od osme do dvanaeste godine, a odnos sa majkom bio je narušen.
Kada joj je druga devojčica ponudila "posao" i vidu masaže za 300 dolara u trajanju od 30 minuta, činilo se kao prilika koju ne sme da propusti. Rečeno joj je da je Epstajn moćan čovek koji poznaje sve važne ljude u Njujorku i da bi joj mogao pomoći da ostvari snove o baletskoj karijeri ili nastupu na Brodveju.
Tako su počele četiri godine sistematskog zlostavljanja od strane serijskog pedofila, koji je taktičkom preciznošću vrebao njenu mladost, ekonomsku nesigurnost i naivni pogled u budućnost, piše "Dejli mejl".
U optužnici iz 2019. godine vodila se kao "Maloletna žrtva 1". Njeno svedočenje bilo je ključno za podizanje optužnice protiv Epstajna, samo nekoliko meseci pre nego što je izvršio samoubistvo u zatvorskoj ćeliji na Menhetnu.
Kako je počelo zlostavljanje
Marina Laserda se priseća da ju je Epstajn vrlo polako uvodio u sve.
"A onda, sledeće što znate, siluje vas. Sa 14 godina to nije seks, to je silovanje", kaže Marina.
Prva devojčica koja ju je dovela rekla joj je da će tokom masaže morati da skinu majice, kao da su u bikiniju. Kada je Epstajn zatražio da skine brus i pitao da li može da je dodiruje, rekla je "ne", ali je bila pod pritiskom i u šoku.
Opisuje kako je Epstajn zadržavao fasadu ljubaznosti, nikada je nije fizički tukao, ali ju je postepeno uvlačio dublje u zlostavljanje. Kasnije ju je koristio kao primer drugim devojkama, govoreći: "Ovako se ponaša dobra devojka."
Vremenom je od nje tražio da regrutuje druge maloletnice, čak je insistirao da imaju đačku knjižicu kako bi dokazale da su maloletne.
Laserda je opisala proces regrutovanja, odnosno rituala u koji je Epstajn kasnije primoravao većinu svojih žrtava kako bi proširio krug devojaka koje je zlostavljao.
"Ta mlada devojka mi je prišla i rekla: "Hej, znam kroz šta prolaziš, pođi sa mnom. Imam jednog stvarno moćnog, neverovatnog, baš kul tipa. On je veoma važna osoba u Njujorku i dobro je poznavati ga."
"Objasnila je detalje. A meni, kao osobi koja je od 8. do 14. godine bila zlostavljana, fizički silovana, a zatim seksualno zlostavljana, to jednostavno nije delovalo tako strašno", kaže Marina Laserda.
Kada su stigle na masažu kod Epstajna, Marina je bila potpuno zatečena kada joj je moćnik rekao da skine brus i pitao da li može da je dodiruje.
"Rekla sam: "Ne, ne, ne, ne." Bila sam u potpunom šoku." Ipak, pod pritiskom i sa osećajem da nema izlaza, skinula je brus zajedno sa drugom devojkom, dok je Epstajn masturbirao.
Posle toga, devojka je bila besna na Laserdinu reakciju, prekoravajući je što se uznemirila i odbila Epstajnove zahteve. Rekla joj je da bi bilo ko drugi bio srećan da učini ono što je traženo i da bi kao brazilska imigrantkinja koja živi u Astoriji bez novca i resursa trebalo da bude zahvalna što poznaje takvog čoveka.
Ključno je, kaže, da je Epstajn, kao i mnogi manipulatori, održavao zlokobnu fasadu blagosti i ljubaznosti.
Nikada ga nije videla nasilnog i bio je "veoma fin" povodom toga što ona sa 20 godina nije bila spremna na seksualni odnos. "Govorio je: "Trebaće malo vremena da joj bude prijatno."
"Mislim da je voleo izazov. Kada je znao da će naići na otpor, ali da postoji način da ga zaobiđe, bio je spreman da uloži trud", kaže Marina.
"Koristio bi me kao lutku, podsticao me da govorim devojčicama: "ovako treba da radite stvari, ovako treba da pokrećete telo". A on bi dodao: "To je dobra devojčica."
Nastavila je: "Umeo je da se uzruja. Definitivno bi nas grdio. Ali nije bio nasilan. Nikada nije udario mene niti bilo koju od mojih prijateljica. Zato mnoge devojke kažu da je harizmatičan, jer je ljubazan."
Kao žrtva silovanja od strane Epstajna, ali i sopstvenog očuha, ,Marina Laserda želi da proširi svest o opasnosti od vrbovanja i seksualnog zlostavljanja koje ne dolazi samo od stranaca, već i od članova porodice i bliskih osoba od poverenja, koje pridobijaju poverenje dece kako bi ih eksploatisali.
Dodala je da je Epstajn voleo da se hvali poznatim i moćnim muškarcima u svom krugu, govoreći im o "veoma lepim devojkama" kojima je okružen.
Ponekad, kada bi zvao te istaknute poznate ličnosti, pružio bi joj slušalicu.
"Govorili bi: "Zdravo, kako si? Da li se vi devojke zabavljate?", priseća se ona, dodajući da Epstajn nikada ne bi pomenuo da je maloletna. "Danas, kada razmišljam o tome kako su razgovarali sa nama, mislim da su tačno znali šta tamo radimo i zbog čega smo tu."
Epstajn je takođe postepeno postajao frustriran kako je Marina starila; rekla mu je da više ne može da nađe dovoljno mlade devojčice, pošto je i sama imala skoro 18 godina.
"Kad god bih mu nekoga dovela, ako bi imale previše taman ten ili bile prestare, to bi uvek bio problem, u suštini."
Počela je da radi u kafiću i zarađuje sopstveni novac, te se na kraju izvukla iz Epstajnove sfere kontrole.
Žislen Maksvel i odbijanje da svedoči
Epstajnova saradnica Žislen Maksvel, koja služi kaznu od 20 godina zatvora zbog trgovine ljudima, odbila je da odgovara na pitanja tokom saslušanja pred Kongresom, pozivajući se na pravo da ćuti.
Njen advokat, Dejvid Oskar Markus, naveo je da bi bila spremna da govori ukoliko bi dobila pomilovanje od predsednika Donalda Trampa.
Marina Laserda smatra da Maksvelova nije osoba kojoj se može verovati. Marina je među 20 preživelih koje su uputile pismo Kongresu, upozoravajući da bi bilo kakva olakšica za Maksvelovu bila katastrofalna za žrtve.