Mnogi smatraju da je drhtanje (tremor) ključni znak upozorenja za Parkinsonovu bolest, degenerativno neurološko stanje koje pogađa milione ljudi širom sveta. Međutim, stručnjaci kažu da se drugi, suptilniji simptomi mogu javiti godinama pre nego što pacijenti razviju bilo kakve promene u kretanju.
Zapravo, tremor u mirovanju, ritmično podrhtavanje dela tela dok miruje, nije neophodan za dijagnozu. Čak svaki peti pacijent nikada ne razvije ovaj simptom. Umesto toga, nova istraživanja otkrivaju da bolest, koja je u porastu, ima iznenađujuće znake upozorenja koji se pojavljuju mnogo ranije nego što se ranije mislilo.
Parkinsonova bolest nastaje usled gubitka nervnih ćelija u delu mozga odgovornom za proizvodnju dopamina, koji pomaže u koordinaciji pokreta. Iako nema leka, simptomi se mogu ublažiti lekovima i fizikalnom terapijom. Što se ranije postavi dijagnoza, to je bolji pristup tretmanima koji značajno poboljšavaju kvalitet života.
Gubitak čula mirisa
Čak 95 odsto obolelih od Parkinsonove bolesti iskusi gubitak ili smanjenje čula mirisa (anozmija) pre nego što im se postavi dijagnoza. Istraživanja pokazuju da se ovaj simptom može pojaviti čak 20 godina pre zvanične dijagnoze. Osobe koje izgube čulo mirisa imaju pet puta veći rizik od razvoja bolesti u budućnosti.
Neki ljudi nisu ni svesni ovog gubitka jer se on dešava postepeno. To može uticati na težinu (zbog gubitka apetita) ili čak na raspoloženje. Takođe, ovo može biti opasno po bezbednost, jer oboleli često ne mogu da osete miris dima ili zagorele hrane. Naučnici veruju da je to uzrokovano nakupljanjem proteina alfa-sinukleina u mirisnoj kvržici (olfaktorni bulb) u mozgu.
"Proživljavanje" snova tokom spavanja
Govorenje, mlataranje udovima ili ustajanje tokom sna takođe mogu biti rani znaci. Obično tokom REM faze sna, u kojoj najintenzivnije sanjamo, telo ulazi u stanje skoro potpune paralize. Međutim, kod osoba sa poremećajem REM faze sna, ova paraliza izostaje, pa oni fizički "proživljavaju" svoje snove, piše "Dejli mejl".
To može uključivati šutiranje, udaranje partnera ili vođenje razgovora u snu. Studije pokazuju da će između 50 i 70 odsto ljudi sa ovim poremećajem razviti Parkinsonovu bolest ili srodno stanje, poput demencije sa Levijevim telima, u roku od pet do deset godina. Kod osoba starijih od 50 godina, ovaj poremećaj povećava verovatnoću za razvoj bolesti čak 130 puta.
Dugotrajni zatvor (opstipacija)
Iako većina ljudi povremeno pati od zatvora, kod dve trećine obolelih od Parkinsonove bolesti ovaj problem traje nedeljama ili duže. Stručnjaci veruju da bolest pogađa nerve koji oblažu digestivni trakt.
Analiza devet različitih studija pokazala je da osobe sa zatvorom imaju dvostruko veće šanse da obole od Parkinsonove bolesti. "Čak i ljudi koji pate od zatvora u svojim dvadesetim ili tridesetim godinama imaju povećanu šansu da dobiju dijagnozu 30 ili 40 godina kasnije", ističe profesor Ronald Postuma. Naučnici se sada pitaju da li bolest prvo napada nerve koji kontrolišu creva ili je sam zatvor faktor rizika.
Vrtoglavica pri ustajanju
Česte vrtoglavice pri naglom ustajanju mogu biti rani pokazatelj demencije ili Parkinsonove bolesti. Iako dehidratacija ili određeni lekovi mogu izazvati nesvesticu, ponavljajući problem može ukazivati na stanje zvano ortostatska hipotenzija (nagli pad krvnog pritiska).
Kada je ovaj problem neurološkog porekla, dakle, nije izazvan srcem ili lekovima, oko polovine tih pacijenata kasnije razvije Parkinsonovu bolest. Iako ovaj simptom nije istražen kao gubitak čula mirisa, studije pokazuju da je neobjašnjiva ortostatska hipotenzija povezana sa kasnijom dijagnozom u oko 23 odsto slučajeva nakon desetogodišnjeg praćenja.